ŽENA KOJE NEMA: Ivo je čeznuo za Milicom dugih 20 godina, nakon njene smrti ni za njega više nije bilo života
Ljubavna priča od koje zastaje dah, muti se um i oči pune suzama, ono što je ovaj pisac osećao prema svojoj voljenoj Milici nijedno pero ne bi moglo zapisati, pa čak ni njegovo
23.03.2024. – 20:00hIzvor: Milica Krajnović
Naš jedini nobelovac Ivo Andrić iza sebe ima bogatu zaostavštinu koju je ostavio svima nama. I iako svi znamo njegova dela i divimo se talentu koji je posedovao, malo ko znakakav je on romantik u privatnom životu bio.
Pisac je ceo svoj život voleo samo jednu ženu i bio je u stanju da je čeka do smrti. Međutim uspeo je da je dočeka i dosanja za života, ali to je na žalost trajalo veoma kratko. Mada verujemo da bi njemu i čitav životni vek bio mali da ga provede sa svojom muzom i večitom inspiracijom.
Milica Babić je rođena 2. septembra 1909. godine u Bosanskom Šamcu. Bila je ćerka imućnog trgovca Stevana i Borke. Još kao mala pokazivala je umetničke sklonosti, pa ju je otac poslao u Beč na školovanje. Tamo se usavršavala u Školi primenjenih umetnosti, da bi se kasnije specijalizovala za pozorišni i modni kostim. 1931. godine Milica dolazi u Beograd i postaje slikarka kostima, odnosno kostimografkinja u Narodnom pozorištu.
U to vreme se i udala za Nenada Jovanovića, uglednog novinara i prevodioca sa kojim se 1939. godine preselila u Berlin, gde je i upoznala Ivu. Nenad je u Berlinu postavljen za atašea za štampu. S obzirom na to da Milica nije mogla da bude samo supruga atašea, u Berlinu je radila kao modni dopisnik Politike.
Drugi svetski rat bio je mučan kako za Nenada, koji je dobar deo rata proveo u logoru Dahau, tako i za nju. Ipak, kada je zemlja bila oslobođena, pozorišni život u Beogradu je procvetao i tako je Milica mogla da zasija u svom talentu. U sveopštoj nemaštini pravila je kostime samo od želje, mašte i kreativnosti.
Andrić je bio prijatelj ovog para i sve do Nenadove smrti čeznuo je za Milicom, koja je bila njegova inspiracija i ljubav. U pismima koja je slao ovom paru, Andrić se potpisivao kao Mandarin, jer mu je taj nadimak upravo ona nadenula.
Nakon gotovo 20 godina druženja i poznanstva, 1957. godine, Nenad je preminuo. Pisac više nije znao kako da krije svoju ljubav prema Milici, pa su se samo godinu dana kasnije Ivo i Milica venčali. Tada je otkrio da je Milica zapravo “Jelena, žena koje nema”. Ona nije plod mašte, već je plod njegove višedecenijske čežnje za Milicom.
Milica je uz njega bila u jednom od najvažnijih trenutaka u životu – na svečanosti povodom dodele Nobelove nagrade za književnost, 1961. godine. Njihova veza je, nažalost, trajala mnogo kraće od čežnje i čekanja. Milica je 1968. godine preminula. Tada je napisao:
“Sada vidim – naša je sudbina da sagorimo. Uvek sam tako osećao svet i sebe u njemu, iako nisam uvek imao snage ni mogućnosti da toj istini pogledam u oči i da je mirno prihvatim. Sad, kad je sve dobro moje u jednom trenu izgorelo, vidim jasno: sve što se na zemlji rađa i pod suncem živi ide tim putem. I tome ne treba tražiti razloga, smisla ni objašnjenja.”
Nakon njenog tragičnog odlaska, on se sasvim povukao u sebe, izbegavao je društvo i događaje, a zdravlje ga je sve više popuštalo. Preminuo je 7 godina kasnije, 1975. godine, a njegova urna je položena u Aleji zaslužnih građana, pored groba njegove jedine ljubavi.
Iza njega su ostala bezvremenska dela koja imaju univerzalnu vrednost i njegova ljubav sa Milicom Babić o kojoj se i danas piše i priča.
NE PROPUSTITE
LJUBAVNA PRIČA IZ BAJKE: Ova hrabra žena ruši sve prepreke, rekli su joj da nikad neće hodati, a ona šeta modnim pistama
LUDI OD STRASTI, NISU SKIDALI RUKE JEDNO SA DRUGOG: Živela je 60 godina posle njega i nikad ga nije prebolela
KAD IM JE BILO NAJLEPŠE ON JU JE ISKLJUČIO SA APARATA I PUSTIO DA UMRE: Posle Nataše nijednu ženu nije mogao da zavoli
ČUVENA GLUMICA U 51. DOBILA SINA SA 8 GODINA MLAĐIM: Živi život o kojem sanja svaka žena iz SRBIJE
Bonus video:
Naš jedini nobelovac Ivo Andrić iza sebe ima bogatu zaostavštinu koju je ostavio svima nama. I iako svi znamo njegova dela i divimo se talentu koji je posedovao, malo ko znakakav je on romantik u privatnom životu bio.
Pisac je ceo svoj život voleo samo jednu ženu i bio je u stanju da je čeka do smrti. Međutim uspeo je da je dočeka i dosanja za života, ali to je na žalost trajalo veoma kratko. Mada verujemo da bi njemu i čitav životni vek bio mali da ga provede sa svojom muzom i večitom inspiracijom.
Milica Babić je rođena 2. septembra 1909. godine u Bosanskom Šamcu. Bila je ćerka imućnog trgovca Stevana i Borke. Još kao mala pokazivala je umetničke sklonosti, pa ju je otac poslao u Beč na školovanje. Tamo se usavršavala u Školi primenjenih umetnosti, da bi se kasnije specijalizovala za pozorišni i modni kostim. 1931. godine Milica dolazi u Beograd i postaje slikarka kostima, odnosno kostimografkinja u Narodnom pozorištu.
U to vreme se i udala za Nenada Jovanovića, uglednog novinara i prevodioca sa kojim se 1939. godine preselila u Berlin, gde je i upoznala Ivu. Nenad je u Berlinu postavljen za atašea za štampu. S obzirom na to da Milica nije mogla da bude samo supruga atašea, u Berlinu je radila kao modni dopisnik Politike.
Drugi svetski rat bio je mučan kako za Nenada, koji je dobar deo rata proveo u logoru Dahau, tako i za nju. Ipak, kada je zemlja bila oslobođena, pozorišni život u Beogradu je procvetao i tako je Milica mogla da zasija u svom talentu. U sveopštoj nemaštini pravila je kostime samo od želje, mašte i kreativnosti.
Andrić je bio prijatelj ovog para i sve do Nenadove smrti čeznuo je za Milicom, koja je bila njegova inspiracija i ljubav. U pismima koja je slao ovom paru, Andrić se potpisivao kao Mandarin, jer mu je taj nadimak upravo ona nadenula.
Nakon gotovo 20 godina druženja i poznanstva, 1957. godine, Nenad je preminuo. Pisac više nije znao kako da krije svoju ljubav prema Milici, pa su se samo godinu dana kasnije Ivo i Milica venčali. Tada je otkrio da je Milica zapravo “Jelena, žena koje nema”. Ona nije plod mašte, već je plod njegove višedecenijske čežnje za Milicom.
Milica je uz njega bila u jednom od najvažnijih trenutaka u životu – na svečanosti povodom dodele Nobelove nagrade za književnost, 1961. godine. Njihova veza je, nažalost, trajala mnogo kraće od čežnje i čekanja. Milica je 1968. godine preminula. Tada je napisao:
“Sada vidim – naša je sudbina da sagorimo. Uvek sam tako osećao svet i sebe u njemu, iako nisam uvek imao snage ni mogućnosti da toj istini pogledam u oči i da je mirno prihvatim. Sad, kad je sve dobro moje u jednom trenu izgorelo, vidim jasno: sve što se na zemlji rađa i pod suncem živi ide tim putem. I tome ne treba tražiti razloga, smisla ni objašnjenja.”
Nakon njenog tragičnog odlaska, on se sasvim povukao u sebe, izbegavao je društvo i događaje, a zdravlje ga je sve više popuštalo. Preminuo je 7 godina kasnije, 1975. godine, a njegova urna je položena u Aleji zaslužnih građana, pored groba njegove jedine ljubavi.
Iza njega su ostala bezvremenska dela koja imaju univerzalnu vrednost i njegova ljubav sa Milicom Babić o kojoj se i danas piše i priča.
NE PROPUSTITE
LJUBAVNA PRIČA IZ BAJKE: Ova hrabra žena ruši sve prepreke, rekli su joj da nikad neće hodati, a ona šeta modnim pistama
LUDI OD STRASTI, NISU SKIDALI RUKE JEDNO SA DRUGOG: Živela je 60 godina posle njega i nikad ga nije prebolela
KAD IM JE BILO NAJLEPŠE ON JU JE ISKLJUČIO SA APARATA I PUSTIO DA UMRE: Posle Nataše nijednu ženu nije mogao da zavoli
ČUVENA GLUMICA U 51. DOBILA SINA SA 8 GODINA MLAĐIM: Živi život o kojem sanja svaka žena iz SRBIJE
Bonus video: