Zaraza koja liči na bubuljice, a lako se širi po koži i na druge osobe: Moluske najviše pogađaju decu, dve grupe u posebnom riziku
- Moluske su virusno, zarazno oboljenje, koje izaziva virus iz grupe kojoj pripada i virus malih boginja
- Često dolazi do sekundarne infekcije bakterijama, posebno pri pokušaju da se promene na koži uklone žiletom ili različitim hemikalijama
0:00
Moluske su virusne bradavice na koži, nalik sitnim bubuljicama, ali su izuzetno zarazne. Mogu da se jave bilo gde na telu i veoma lako se prenose na ostale delove, kao i na druge osobe. Najčešće se javljaju kod dece i brzo se šire u kolektivu, dok kod odraslih predstavljaju polno prenosivu bolest.
Izazivač ove infekcije je Molluscum contagiosum virus (MCV), DNK virus iz grupe Poxvirusa – grupa virusa kojoj pripada i virus malih boginja (morbila), objašnjava doktor sci. med. Aleksandra Vojvodić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalista alergologije i kliničke imunologije.
Male boginje se najviše šire 4 dana pre i posle izbijanja ospe: Jedan oboleli, zarazi 9 od 10 osoba
Koksaki virus liči na prehladu, a može ozbiljno da ošteti srce: Kod dece se najčešće javlja bolest ruku, nogu i usta, a zaraza se širi i kad simptomi prestanu
Nega i lečenje deteta sa šarlahom: Osoba sa bakterijom koja ga izaziva, može biti zdrav kliconoša
Kako navodi dr Vojvodić, postoji četiri tipa ovog virusa:
- MCV-1 (uzročnik moluski u 98 odsto slučajeva)
- MCV-2
- MCV-3
- MCV-4.
– Molluscum contagiosum se uglavnom javlja kod dece uzrasta od jedne do 10 godina, a kod dece sa atopijskim dermatitisom može imati veoma agresivne forme – “molluscum dermatitis”. Kod odraslih je jedna od seksualno prenosivih bolesti. Smatra se da oko 2-8 odsto svetske populacije boluje od ovog oboljenja, dok je kod HIV+ osoba značajno češće (do oko 20 odsto) – kaže za “Blic zdravlje” dr Aleksandra Vojvodić.
Kako se prenosi virus?
Doktorka Vojvodić objašnjava da se bolest prenosi:
- direktnim kontaktom sa zaraženom osobom
- indirektnim kontaktom – upotrebom zajedničkih predmeta (igračaka, peškira, posteljine) ili preko površina (okolina bazena, ne sama voda).
– Takođe, moguće je i “samoprenošenje”, odnosno širenje promena na zdravu okolnu kožu brijanjem, grebanjem, ili bilo kakvim diranjem površine promena u kojima se nalaze virusi a zatim zdrave kože – ukazuje dr Vojvodić.
Voskaste kvržice – bez tegoba ili uz bol i svrab
Moluske se manifestuju karakterističnim bradavicama na koži, koje mogu da zahvate bilo koji deo tela.
– Karakteriše se pojavom malih uzdignutih kvržica – papulica, beličastih, voskastih, rozikastih, sa centralnim ulegnućem, veličine do 0.5 centimetara. Mogu se javiti na čitavom telu, a obično se javljaju na pregibima, trupu, natkolenicama, zadnjici, genitalnoj regiji, licu… – navodi dr Vojvodić, te dalje objašnjava:
– Mogu da se jave pojedinačno, u grupama, i da zahvate i velike površine tela. Takođe, mogu da budu bez tegoba, ili da svrbe i bole.
Tok bolesti obično blag, ali česte sekundarne infekcije
– Bolest je obično blaga, sa par promena na telu, samoograničavajuća i prolazi za oko godinu dana, ređe traje duže. Međutim, imunitet ne ostaje, tako da jedna osoba može više puta u životu da dobije ovu infekciju tokom života – napominje dr Vojvodić.
Prema rečima naše sagovornice, vrlo često dolazi do sekundarne infekcije bakterijama samih promena.
– Tada dolazi do pojave gnoja, posebno pri pokušaju da se promene uklone žiletom i različitim hemikalijama u kućnim uslovima – ističe dr Vojvodić.
Dve grupe ljudi u većem riziku od komplikacija
Sagovornica “Blic zdravlja” naglašava da su u većem riziku od infekcije MCV-om, posebno razvoju težeg oblika bolesti:
- osobe sa oslabljenim imunskim odgovorom, bilo stečenim imunodeficijencijama (HIV+/AIDS) ili urođenim imunideficijencijama
- osobe sa atopijskim dermatitisom.
– Kod njih infekcija traje duže, teže se leči, promene su brojnije, veće, bolnije, i često se naknadno inficiraju bakterijama – ukazuje dr Vojvodić.
Kako dodaje, širenju infekcije pogoduju:
- život u kolektivu (vrtići, kasarne…)
- topla i vlažna klima.
Kako se leče moluske?
Dijagnozu postavlja lekar pregledom i dermoskopijom.
– Lečenje podrazumeva primenu fizičkih procedura za uklanjanje promena, kao što su krioterapija – primena tečnog azota, kiretaža, laserska terapija i elektrodestrukcija. Takođe, primenjuju se lokalni topijski preparati za uklanjanje promena – keratolitici, imikvimod, kantaridin, salicilna kiselina, tretinoin, podofilotoksin, ili sistemska terapija – cimetidin – objašnjava dr Vojvodić.
Kako kaže, terapija se bira u zavisnosti od uzrasta pacijenta, brojnosti promena, pridruženih oboljenja, zahvaćene regije, itd…
Prevencija zaražavanja
Virus je prisutan svuda oko nas, naglašava doktorka Vojvodić i kaže da obolelu decu ne treba izolovati iz kolektiva u vrtiću prema preporukama. Ipak…
– Savetuje se da promene budu prekrivene odećom ili zavojem, jer se na taj način smanjuje mogućnost prenosa na ostalu decu, kao i mogućnost sekundarne infekcije. Dok god traje lečenje ili postoje ranice na koži, osobe sa moluskama ne bi trebalo idu u saune, na bazene. Takođe, trebalo bi da izbegavaju direktan kontakt sa kožom drugih osoba, da ne dele zajedničke upotrebne predmete, da ne bi na druge preneli virus, i da ne bi svoje ranice inficirali bakterijama – poručuje za “Blic zdravlje” dr Aleksandra Vojvodić.