Vitamin C (L-askorbinska kiselina) prvi je otkrio i opisao mađarski biohemičar i nobelovac dr Albert Szent-Gyorgyi, koji je za ovo izuzetno otkriće 1937. godine dobio i Nobelovu nagradu za medicinu. U godinama posle njegovog otkrića vitamin C postaje, bez sumnje, jedan od najpoznatijih i najistraživanijih vitamina.

Blic Zdravlje preporučuje

Višak i nedostatak magnezijuma uzrokuju probleme sa srcem: Znaci hipo i hipermagnezemije, jedan od ova dva poremećaja dovodi i do kome

Zašto je folna kiselina ključna u trudnoći: Svi benefiti vitamina koje treba da uzimaju trudnice

Uloga i značaj melatonina: Hormon koji nas tera na spavanje, reguliše san i čuva od šloga

Apsorpcija vitamina C se obavlja u sluznici usne duplje i u gornjem delu tankog creva. Apsorpciju pomažu prisustvo kalcijuma, magnezijuma, drugih vitamina i minerala, a smanjuju duvan, alkohol, antibiotici, salicilati, kortizon i oralna kontraceptivna sredstva.

Vitamin C je višestruko koristan jer ima brojne uloge u važnim funkcijama našeg organizma, kaže u razgovoru za “Blic zdravlje” profesor medicinske biohemije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalista kliničke biohemije dr Marija Matić.

Uloga vitamina C

Prema njenim rečima, najveći broj biohemijskih i molekularnih funkcija vitamina C objašnjena je činjenicom da se on može ponašati kao donor elektrona. Upravo zbog toga jedna od najvažnijih bioloških uloga vitamina C je antioksidantna, jer štiti ćelije od oksidativnog oštećenja uzrokovanih dejstvom slobodnih radikala.

– Poznato je da slobodni radikali imaju ulogu u patogenezi mnogih oboljenja jer reaguju sa važnim biološkim makromolekulima- proteinima, lipidima i nukleinskim kiselinama što može dovesti do oštećenja ili smrti ćelije. Svoju antioksidantnu ulogu vitamin C ostvaruje na dva načina. Prvi i glavni način je regeneracija drugog antioksidantnog vitamina, vitamina E. Međutim, askorbinska kiselina kao redukujući agens može i direktno reagovati i sakupljati slobodne radikale i na taj način neutralisati njihovo štetno delovanje – kaže prof. dr Marija Matić.

Važan u procesu stvaranja kolagena

Vitamin C je veoma važan u procesu stvaranja kolagena, osnovnog gradivnog proteina u telu.

– Kolagen u raznim varijacijama ulazi u sastav naše kože, kose, noktiju, hrskavica, tetiva, ligamenata, kao i krvnih sudova. Pored toga, vitamin C je, takođe, neophodan u nastanku osteokalcina (organski matriks u kostima koji sadrži kolagen). Stoga je vitamin C od izuzetnog značaja za održavanje normalnog i zdravog vezivnog tkiva, kao i za zarastanje rana – objašnjava prof. dr Matić za “Blic zdravlje.

Uloga vitamina C u održavanju funkcije obrambenog sistema je nedvosmislena. Naime, poznato je da vitamin C pojačava efikasnost i urođenog i stečenog imunskog odgovora.

– Vitamin C ispoljava antivirusni efekat jer podstiče proizvodnju interferona – primarnog odbrambenog odgovora na prisustvo virusa u organizmu domaćina. Pored toga, povećava aktivnost neutrofilnih granulocita, ćelija belih krvnih zrnaca važnih u odbrani od patogenih agenasa. Utiče na fagocitnu aktivnost leukocita, koja raste linearno sa povećanjem koncentracije vitamina C, što ima za posledicu efikasnije uklanjanje infektivnih mikroorganizama. Vitamin C ubrzava i proizvodnju limfocita i aktivira makrofage (preko interferona). Povećava produkciju antitela, naročito IgG i IgM klase – navodi naša sagovornica.

Ublažava i skraćuje simptome prehlade i gripa

Ovaj vitamin neophodan je i za sintezu C1q komponente komplementa koja je uključena u ćelijske membrane bakterija koje su obložene i senzibilisane specifičnim antitelima.

– Primena ovog vitamina je zato izuzetno korisna u slučajevima prehlade ili gripa, odnosno infekcija gornjih i donjih partija respiratornog sistema, jer ublažava simptome bolesti i skraćuje dužinu njenog trajanja. Budući da je askorbinska kiselina je presudna za imunološki odgovor i da ima važna protivupalna, imunomodulirajuća, antioksidativna, antitrombotička i antivirusna svojstva ovaj vitamin je deo terapijskih protokola za lečenje pacijenata sa COVID-19 infekcijom. Obolelim osobama na kućnom lečenju se preporučuje uzimanje 1 do 2 grama dnevno vitamina C, odvojeno u 2 doze, dok hospitalizovani pacijenti sa COVID-19 infekcijom dobijaju mega doze ovog vitamina (4-6g) intravenskim putem – navodi naša sagovornica.

Vitamin C je od izuzetnog značaja za metabolizam gvožđa. Pomaže apsorpciju gvožđa u digestivnom traktu, redukujući ga u Fe2+ oblik u želucu i ubrzava intestinalnu apsorpciju i sintezu feritina. Štiti vitamine A, E i neke vitamine B grupe od oksidacije.

Važan vitamin u stresnom periodu

Takođe poboljšava korišćenje folne kiseline, pomažući konverziju folata u tetrahidrofolat ili formiranje derivata poliglutamata tetrahidrofolata koji predstavljaju aktivan oblik ovog vitamina.

– Vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, zbog njegove uloge u metabolizamu folne kiseline, kobalta i gvožđa. S obzirom na to da se vitamin C koncentruje u nadbubrežnoj žlezdi i učestvuje u sintezi kateholamina, adrenalina i noradrenalina, veoma je važan u periodu stresa. Pored toga, L-askorbinska kiselina učestvuje i u metabolizmu amino kiseline tirozina čiji su proizvodi u CNS-u neurotransmiteri dopamin i noradernalin koji su bitni za normalno raspoloženje i dnevne aktivnosti – kaže prof. dr Matić.

Sagorevač masti

Dodaje da ovaj vitamin aktivno učestvuje u metabolizmu holesterola i ima pozitivan učinak u prevenciji komplikacija vezanih za neke oblike hiperholesterolemije (povećanje nivoa holesterola).

– Vitamin C isto tako ima ulogu u proizvodnji karnitina, poznatog kao „sagorevač“ masti, jer učestvuje u u transportu i iskorišćavanju masnih kiselina kao izvora energije u našim ćelijama. U lečenju komplikacija dijabetesa (bolesti desni, sporo zarastanje rana, brzo starenje kože) ovaj vitamin ima takođe važnu ulogu. Neka novija istraživanja ukazuju, da bi vitamin C, uz sadejstvu sa drugim lekovima, mogao imati i ulogu u lečenju mentalnih bolesti.

Doprinosi pravilnom funkcionisanu spermatozoida

– Kod muškaraca vitamin C može pomoći u lečenju neplodnosti, koja je uzrokovana aglutinacijom (slepljivanjem) spermatozoida, te je stoga spermatozoid nesposoban da prodre u jajnu ćeliju. Pored toga, vitamin C povećava iskoristljivost cinka, magnezijuma, bakra i kalijuma, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje spermatozoida.

Preporučene dnevne doze vitamina C

Kako kaže prof. dr Matić, – u uslovima normalne i uravnotežene ishrane ne dolazi do deficita vitamina C jer se unosom iz voća i povrća zadovoljava 90 odsto potreba.

Ona navodi i koje su preporučene dnevne doze za vitamin C:

• deca – 40 do 60 miligrama
• žene – 60 miligrama
• muškarci 75 miligrama
• trudnice i dojilje – 100 miligrama

Najbolji izvori vitamina C

Njegova prisutnost u hrani je gotovo u potpunosti ograničena na sveže voće i povrće.

Najbolji izvori vitamina C su:

• citrusno voće – limun, pomorandža, kivi, grejp
• bobičasto voće – crna ribizla
• šipak
• paradajz
• kupus
• aronija
• acerola
• zelena paprika – pre svega deo oko peteljke
• zeleno voće

– Ima ga u i semenu u fazi klijanja. U mleku i namirnicama životinjskog porekla se nalazi vrlo malo ovog vitamina. Interesantno je da je C vitamin esencijalan samo za neke vrste kao što su ljudi, primati, zamorci te ga oni moraju unositi hranom, dok ga većina drugih životinja i biljaka može sintetisati iz molekula glukoze. Askorbinska, monohidroaskorbinska i dehidroaskorbinska kiselina poseduju aktivnost vitamina – kaže prof. dr Matić i dodaje da je vitamin C bela kristalna supstanca, stabilna u kiseloj sredini, a osetljiva na toplotu – 50 do 90 odsto se uništava kuvanjem, vazduh i alkalije.