Stručno nazvani “onkogeni virusi”, predstavljaju grupu virusa za koje se zna da mogu da dovedu do različitih vrsta raka. To ne znači da će sve osobe zaražene onkogenim virusima nužno razviti rak, ali su u riziku.

Blic Zdravlje preporučuje

I gubitak težine znak raka krvi: Limfom može da zahvati jetru, kostnu srž i slezinu, a zbog netipičnih simptoma često se ne prepoznaje

Hepatitis glavni uzrok raka jetre: Otkriva se jednostavnom analizom krvi, koju svi stariji od 18 godina treba da urade

Kako se HIV prenosi, a kako ne: Poljubac može da bude put zaraze, ali samo u jednom slučaju

Sledeći virusi su najčešći okidači za razvoj raka.

Virus hepatitisa B (HBV) i virus hepatitisa C (HCV)

Hepatitis je drugi najsmrtonosniji virus na svetu i vodeći uzrok razvoja raka jetre. Do sada je otkriveno nekoliko različitih virusa hepatitisa a označavaju se slovima abecede: A, B, C, D, E, F, G…

Najopasniji su virusi C i B, koji pripadaju grupi bolesti koje se uglavnom prenose preko zaražene krvi i telesnih tečnosti. HBV i HCV izazvaju infekciju jetre koja, ukoliko se ne leči, može da dovede do raka jetre.

Za hepatitis B postoji vakcina, ali ne i za hepatitis C, pa je jedini način sprečavanja nastanka infekcije izbegavanje rizika za dobijanje ove infekcije. Za razliku od hepatitisa B, kod HCV posle izlečenja ne ostaje stečeni imunitet na ovu infekciju, već svaka osoba može ponovo da se inficira.

Testiranje, odnosno analiza krvi koju svako treba jednom godišnje da uradi, jedini je način da se hepatitis rano otkrije i da se spreče najteže komplikacije – ciroza i rak jetre.

Humani papiloma virus (HPV)

HPV je grupa od više od 200 virusa, a najmanje desetak njih može izazvati rak. Visokorizični tipovi HPV-a su pronađeni u 80 odsto slučajeva raka grlića materice. Osim raka grlića materice, ovaj virus može da izazove i:

• rak vulve
• rak vagine
• rak penisa
• rak anusa
• rak usne duplje
• rak ždrela.

HPV infekcija je veoma česta tako da gotovo nema osobe koja tokom života neće biti zaražena nekim od tipova HPV-a, često sa više tipova istovremeno. Procenjuje se da je u svetu više od 80 odsto mladih uzrasta od 17 do 23 godine zaraženo HP virusom.

HPV se prenosi kontaktno, bilo da se radi o kontaktu kože o kožu ili direktan kontakt sluznice o sluznicu. Seksualni put je najčešći put prenošenja. U najvećem broju slučajeva, simptomi virusne infekcije se ne ispoljavaju, а оsоbа mоžе biti prеnоsilаc virusа.

Kako bi se sprečila HPV infekcija, pa samim tim i rak grlića materice ali i druge opasne bolesti, postoji vakcina. Od presudnog značaja da se mladi vakcinišu pre stupanja u seksualne odnose i pre dolaska u kontakt sa ovim virusom. Podsetimo, od juna 2022. godine u Srbiji je HPV vakcina dostupna za sve dečake i devojčice uzrasta od 9 do 19 godina, o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Virus humane imunodeficijencije (HIV)

HIV oštećuje ćelije u imunološkom sistemu i slabi sposobnost organizma da se bori protiv svakodnevnih infekcija i bolesti. Može da se prenese nezaštićenim seksualnim odnosom, zatim sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja), kao i razmenom igala i špriceva.

Osobe sa HIV-om imaju oslabljen imuni sistem, te su u visokom riziku da obole od različitih vrsta raka, kao što su:

• Kapošijev sarkom (Kaposi sarcoma) – redak oblika karcinoma koji zahvata krvne sudove.
• Nehočkinski limfom – najčešći tip limfoma, čini četiri petine svih limfoma.
• Rak grlića materice

Imajući u vidu da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba testira na HIV.

Humani herpes virus 8 (HHV-8)

Infekcija humanim herpes virusom 8 može izazvati Kapošijev sarkom – rak krvnih sudova, kao i dve vrste limfoma.

Osobe zaražene HHV8 uglavnom nemaju simptome, a virus se prenosi nezaštićenim seksualnim odnosima i putem pljuvačke (salive).

Karpošijev sarkom je retka vrsta raka koji utiče na sluznicu krvnih i limfnih sudova. Ipak, većina osoba zaraženih HHV8 ne razvije Karpošijev sarkom. Najčešće se javlja kod HIV pozitivnih osoba i kod pacijenata sa AIDS, ali može da se razvije i kod osoba na imunosupresivnoj terapiji

Humani T-limfotrofni virus (HTLV)

Humani T-limfotrofni virus pripada grupi RNK virusa iz porodice retrovirusa. Ovo su takozvani spori virusi, što znači da se dugo zadržavaju u domaćinu i dovode do spore progresije bolesti.

HTLV se prenosi nezaštićenim seksualnim odnosom, zatim sa zaražene majke na dete tokom porođaja ili tokom dojenja, putem transfuzije krvi i deljenjem igala sa zaraženim osobama.

Postoje tri tipa ovog virusa, a jedan od njih – HTLV-1 inficira T ćelije, koje su vrsta belih krvnih zrnaca. Ova vrsta virusa može da izazove dve glavne vrste raka krvi:

• leukemiju
• limfom.

Otprilike 2- 5 odsto osoba zaraženih ovim virusom razviju leukemiju T-ćelija, agresivan tip raka krvi. Ne postoji lek niti tretman za HTLV-1. Virus doživotno ostaje u telu, ali redovni pregledi mogu smanjiti rizik od razvoja raka.

Poliomavirus Merkelovih ćelija (MCV)

Poliomavirus Merkelovih ćelija je relativno skoro otkriven, 2008. godine. Do zaražavanja uglavnom dolazi u detinjstvu, bez jasnih simptoma bolesti. Smatra se da je najčešći put prenosa MCV direktan kontakt sa zaraženom osobom ili preko kontaminiranog predmeta.

U najvećem broju slučajeva, MCV izaziva karcinom Merkelovih ćelija (poznat i kao neuroendokrini karcinom kože). Ovo je redak, ali vrlo agresivan oblik raka kože koji se ispoljava u obliku izraslina i to na području lica, glave i vrata koji su izloženi suncu. Karakteriše ga brz rast i isto tako brzo širenje na druge delove tela.

Epštajn-Bar virus (Epstein- Barr, EBV)

Infektivna mononukleoza (poznata i kao “bolest poljupca”) u 90 odsto slučajeva je izazvana Epštajn-Bar virusom, koji ostaje u telu doživotno. Osim mononukleoze, EBV može da izazove i druga ozbiljnija stanja, od virusnog meningitisa do upale pluća.

Nekoliko karcinoma je takođe povezano sa EBV:

• Burkittov limfom(agresivan podtip raka krvi koji se javlja kada B-ćelijski limfociti postanu kancerogeni i brzo se šire)
• Hočkinski limfom (HL) i hehočkinske limfom (NHL) – dva najčešća tipa limfoma
• T-ćelijski limfomi (grupa bolesti koje nastaju kada bela krvna zrnca nazvana T-ćelijski limfociti postanu kancerogena)
• Nazofaringealni karcinom (rak gornjeg grla)
• Limfoproliferativni poremećaj nakon transplantacije (previše belih krvnih zrnaca)
• Leiomiosarkom (rak mekog tkiva)

Vakcina za EBV ne postoji, te je najbolja prevencija dobra higijena i izbegavanje ljubljenja i deljenja ličnih stvari sa osobama koje su zaražene ovim virusom.

Epštajn-Bar virus ostaje u telu doživotno, ali “bolest poljupca” izazivaju i drugi patogeni

Kako se HIV prenosi, a kako ne

Sve o HPV vakcini

(WebMD)