Vinova loza – saveznik protiv holesterola, reume, hemoroida i spas za vene: Kako upotrebiti list, plod, seme i cvet, preporučuje dr Nestorović
- Lišće vinove loze koristi se protiv reume i gihta, kao i za lečenje dijareje, teškog menstrualnog krvarenja, krvarenja materice, čireva…
- Grožđe poboljšava probavu, čisti organizam, nadoknađuje vitamine, ali dijabetičari treba da budu na oprezu
0:00
List vinove loze je riznica vitamina i minerala. Čaj od cveta vinove loze pomaže kod neuroloških bolesti i povreda. Grožđe čisti krvne sudove i smanjuje nivo holesterola, a semenke grožđa leče venska oboljenja. I to je samo deo lekovite moći ove biljke.
Vinova loza, kako list tako i plod se pokazala kao veoma zdrava biljka i uspešna kod nekih veoma čestih oboljenja. U lekovite svrhe koristi se cvet, plod, list i semenke ove biljke, navodi dr sc. Marko Lj. Nestorović, muzejski savetnik botaničar – herbolog u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.
Više od 10 razloga zašto treba jesti grožđe: Snižava holesterol, krvni pritisak, usporava starenje – voće od značaja za zdravlje srca, kostiju, mozga
Čaj od borovnice leči kašalj, a domaći sok popravlja krvnu sliku, evo kako se priprema
Snižava holesterol i šećer u krvi: Čaj od kukuruzne svile čuva srce i čisti bešiku, ali ne smeju svi da ga piju
– U celoj biljci i vinu ima tanina, flavonoida i leukoantocijana. U lišću ima bojene materije enozida, a u plodovima crnog grožđa antocijanskih jedinjenja. U zrelim plodovima ima mnogo glikoze, zatim vinske i drugih kiselina, raznih soli i drugih korisnih sastojaka – objašnjava za “Blic zdravlje” dr Nestorović.
Vitamini i minerali u listu vinove loze
Prema rečima doktora Nestorovića, list vinove loze sadrži:
- vitamin C
- vitamin E
- vitamin A
- vitamin K
- vitamin B6
- niacin (vitamin B3)
- gvožđe
- vlakna
- riboflavin (vitamin B2)
- folate
- kalcijum
- magnezijum
- bakar
- mangan.
Lekovita svojstva lista vinove loze
Kako ističe naš sagovornik, list vinove loze ima neverovatna lekovita svojstva.
– Listovi sadrže omega 3 masne kiseline i antioksidante koji su odgovorni za sprečavanje upalnih procesa. Pomoću njih moguće je smanjiti upale i lečiti hronične bolesti. Listovi su bogati gvožđem koje igra važnu ulogu u stvaranju hemoglobina u crvenim krvnim zrncima. Vitanin C pomaže u dobroj apsorpciji gvožđa, tako da sprečava pojavu anemije – objašnjava dr Nestorović, te dalje objašnjava:
– List od vinove loze se koristi za spravljanje čajeva i tinktura protiv hemoroida koji krvare. Odlično je sredstvo protiv reume, povraćanja, gihta i poboljšanje cirkulacije. Lišće vinove loze koristi se i za lečenje dijareje, teškog menstrualnog krvarenja, krvarenja materice, čireva.
Za šta je dobar čaj od cveta vinove loze, a za šta semenke grožđa
– Čaj od cveta vinove loze koristi se za obnavljanje kičmene moždine i aktiviranje oduzetih delova tela koja su uzrokovana neurološkom bolešću ili fizičkom traumom. Takođe, interesantno je da čaj od cveta vinove loze ima odlično dejstvo i kada se koristi za masažu – kaže dr Nestorović i objašnjava:
– Semenke grožđa pokazale su izuzetan efekat u lečenju perifernih venskih oboljenja, patoloških promena na oku i odlično uklanjaju postoperativne otoke. Biološki vredne materije iz vinove loze smanjuju otok kod bolesnika s hroničnom venskom insuficijencijom.
Grožđe čisti krvne sudove i snižava holesterol
Prema rečima sagovornika “Blic zdravlja”, lekovitost ploda vinove loze je vrlo široka bilo da se konzumira ili pravi sok, vino i ostali proizvodi od grožđa.
– Pozitivno dejstvo ima na probavu, čišćenje organizma, odlično nadoknađuje vitamine, minerale i oligo elemente u organizmu, smanjuje nivo triglicerida i lošeg holesterola, povoljno deluje na visok krvni pritisak i čišćenje krvnih sudova – ukazuje dr Nestorović i dodaje:
– Prema nekim autorima, konzumiranje grožđa potpomaže jačanje srčanog mišića. Osim toga, grožđe je našlo mesto i u kozmetičkoj industriji. Maske od svežeg ploda koriste se za zatezanje lica.
Previše grožđa, ipak, može da škodi
Prilikom konzumiranja grožđa treba biti oprezan.
– Preteranim konzumiranjem može doći do grčeva i bola u stomaku, kao i proliva. Poseban oprez treba da imaju dijabetičari zbog visokog nivoa šećera koje grožđe sadrži. Prirodne preparate treba koristiti pod nadzorom nadležnog lekara – naglašava dr Nestorović.
Više od 15.000 sorti vinove loze
Sagovornik navodi da je vinova loza u narodu poznata pod različitim imenima, kao što su vina loza, vinika, vinoloza, vinska loza, krga, trs, čokot, vinja loza, itd.
– Vinova loza je jedna od najstarijih gajenih biljaka koja se uzgaja po celom svetu. Grožđe je omiljeno voće koje je dostupno širom sveta. Gajenje vinove loze se ubraja u najstarije ljudske delatnosti. Odvija se nekoliko hiljada godina u različitim agroekološkim uslovima, što je omogućilo stvaranje preko 15.000 sorti vinove loze. Gajenje vinove loze pratila su i podsticala naučna istraživanja – napominje dr Nestorović.
Gajenje vinove loze
Doktor Nestorović objašnjava da, prema botaničkoj klasifikaciji, vinova loza spada u familiju Vitaceae, rod Vitis.
– Predstavnici ove familije pojavili su se u davnoj prošlosti, u periodu krede, pre više od 100 miliona godina. U kamenom dobu, u periodu mezolitik, pojavili su se i predstavnici evropsko-azijske šumske divlje loze, koji i sada spontano rastu u Evropi, Aziji i severnoj Africi (Vitis silvestris Gmelj) – navodi naš sagovornik i nastavlja:
– Pri otkrivanju divljih jestivih plodova čovek je zapazio lep izgled i sladak ukus grožđa, pa je u toku sakupljačkog načina života koristio grožđe divlje šumske loze za jelo. U neolitskom periodu stvaraju se prve stacionarne naseobine ljudi i započinje gajenje loze.
Većina autora smatra da je najranije gajenje loze započelo pre 5-7 hiljada godina u području između Crnog i Kaspijskog mora.
– Iz ovog područja kultura gajenja loze širila se u druge krajeve. Gajenje vinove loze u Egiptu bilo je poznato 3-4 hiljade godina pre naše ere. U Mesopotamiji gajena je oko 3.500 pre naše ere. Širenje kulture gajenja loze prema Balkanskom poluostrvu i Evropi vršili su Tračani, koji su prodrli iz Azije u Trakiju. U priobalju Sredozemnog mora širenju vinogradarstva doprineli su Feničani i Grci – kaže dr Nestorović.
Karakteristike vinove loze
Vinova loza je drvenasta povijuša sa vrlo razgranatim korenom.
– Grane su mrkocrvene ili mrkožute. Kora se odvaja u vidu traka. Loza se održava u uspravnom položaju pomoću rašljika, koje postaju od izdanaka. Listovi su naizmenični, na dugačkim drškama, liske su prstasto usečene na grubo nazubljene režnjeve. Lice lista je zeleno, glatko; naličje belo, vunasto dlakavo. Cvetovi su neugledni, sakupljeni u metlice. Čašica je sitna, petozuba, listići krunice su žutozeleni, spojeni su vrhovima. Plod je bobica – kaže dr Marko Lj. Nestorović.