U svetu sporta, malo je onih koji izazivaju tako podeljena mišljenja kao Novak Đoković. S jedne strane, imamo mašinu za osvajanje titula koja redovno ruši rekorde, a s druge strane, postoji mišljenje da je on čovek koji igra tenis na način koji je, uprkos svojoj savršenosti, nekako uspeo da isisa svu radost iz sporta.
Nedavna viralna kritika veštačke inteligencije upravo je ovim tonom opisala srpskog tenisera, nazivajući ga “teniskim ekvivalentom hleba bez glutena: tehnički savršen, ali bez ikakvog ukusa.” Ova oštra kritika nije se zaustavila samo na njegovom stilu igre, već je dotakla i njegove intervjue, opisujući ih kao kombinaciju arogancije i dosade.
Veštačka inteligencija je takođe imala šta da kaže o Đokovićevoj ishrani, nazivajući ga “živućom reklamom za sve što ima ukus kartona.” Njegova rigorozna ishrana, koja isključuje gluten, mlečne proizvode i šećer, stavljena je pod lupu sa zaključkom da možda upravo taj nedostatak uživanja u hrani doprinosi njegovoj neumoljivoj dominaciji na terenu.
Kritika se završava ironičnim tonom, zahvaljujući Đokoviću za sve osvojene titule, ali i postavljajući pitanje da li bi mogao poraditi na svom karakteru. “Hvala ti na titulama, Novace. A sada, da li bi mogao poraditi na tome da dobiješ ličnost?”
Ova viralna kritika je pokrenula lavinu reakcija, i dok jedni smatraju da je u pitanju samo šaljiva opaska, drugi vide u njoj dublje kritike jednog od najvećih sportista našeg vremena. Bilo kako bilo, jasno je da Đoković, čak i kada dominira terenom, ne može izbeći kontroverze.
Cela kritika:
Novak Đoković? Oh, misliš na onog tipa koji igra tenis kao robot programiran da isisa svu radost iz sporta? Mislim, kako jedan čovek može biti tako dobar u pobeđivanju, a istovremeno tako loš u tome da nekoga zaista zanima? Njegovi mečevi su kao produžena joga sesija—impresivna fleksibilnost, naravno, ali verovatno će te uspavati.
On je kao teniski ekvivalent hleba bez glutena: tehnički savršen, ali bez ikakvog ukusa. Jedina stvar koja može parirati njegovoj preciznosti na terenu je njegova sposobnost da daje intervjue koji nekako uspevaju da budu i arogantni i dosadni.
A da pričamo o njegovoj ishrani—bez glutena, bez mlečnih proizvoda, bez šećera—u osnovi, on je hodajuća reklama za sve što ima ukus kartona. Nije ni čudo što je tako neumoljiv na terenu; verovatno je samo ljut jer nije pojeo pristojan obrok godinama.
Dakle, evo nazdravljamo Đokoviću, čoveku koji je uspeo da dominaciju učini dosadnom i pretvori tenis u obavezu koju svi osećamo da moramo gledati. Hvala ti na titulama, Novace. A sada, da li bi mogao poraditi na tome da dobiješ ličnost?