Štitna žlezda (med. štitasta žlezda ili tiroidna žlezda; lat. tiroidea) je najveća endokrina žlezda u telu čoveka, ima specifičan izgled koji podseća na oblik leptira i nalazi se u donjem-prednjem delu vrata. Ultrazvuk štitne žlezde je neinvazivna dijagnostička metoda koja koristi visoko frekventne ultrazvučne talase za stvaranje detaljnih slika štitne žlezde, objašnjava dr Dejana Senji, doktor medicine, specijalista radiologije i načelnik odseka za Ultrazvučnu dijagnostiku radiološke službe u Kliničko bolničkom centru “Zemun” u Beogradu.

Blic Zdravlje preporučuje

Poremećaj rada štitne žlezde dovodi do ozbiljnih komplikacija, ako se simptomi zanemariju: Onkolog o važnosti njene pravilne funkcije

Svi simptomi raka štitne žlezde: Dva od od četiri tipa ovog karcinoma imaju lošu prognozu

Hašimoto razara štitnu žlezdu: Bezbolna a neizlečiva bolest koja se slučajno otkriva, mogući su simptomi koje svi često osećamo

– Ova dijagnostička tehnika vizualizuje veličinu, oblik i strukturu, potom meri prokrvljenost štitne žlezde i njenih čvorova, i na taj način ukazuje na eventualne na patološke promene. Ovaj ultrazvučni pregled kontroliše stanje štitne žlezde, paratireoidnih žlezdi, kao i limfnih žlezdi koje se nalaze u regiji vrata i spadaju u meka tkiva vrata – kaže dr Dejana Senji i dodaje:

– Ono što je interesantno jeste da su same paraštitaste žlezde nevidljive tokom pregleda ukoliko na njima nema nikakvih promena. Tek ukoliko se java neke promene, one postaju vidljive. Promene u obe žlezde u najvećem broju slučajeva prate i poremećaji njihove funkcije.

Kada se radi ultrazvuk štitne žlezde?

Doktorka Senji navodi da indikacije za ultrazvuk štitne žlezde obuhvataju različite situacije u kojima lekar mora da dobije više informacija o strukturi i funkciji štitne žlezde.

Ovaj pregled je koristan u sledećim slučajevima:

1. Čvorovi ili ciste na štitnoj žlezdi

– Ultrazvuk može identifikovati prisustvo čvorova ili cista na štitnoj žlezdi, proceniti njihovu veličinu, oblik i druge karakteristike koje mogu ukazati na benigni ili maligni proces – objašnjava dr Senji.

2. Abnormalni laboratorijski nalazi

– Kod pacijenata sa abnormalnim rezultatima testova štitne žlezde, kao što su TSH, FT4, T3, i T4, ultrazvuk može pomoći u utvrđivanju uzroka ovih anomalija – ukazuje naša sagovornica.

3. Simptomi hipotiroidizma ili hipertireoidizma

– Ukoliko pacijenti ispoljavaju simptome koji ukazuju na poremećaj funkcije štitne žlezde, ultrazvuk može pružiti uvid u strukturalne promene koje mogu biti uzrok – kaže dr Dejana Senji.

4. Upalne bolesti štitne žlezde

– Stanja kao što su Hašimoto tireoiditis ili Grejvsova bolest mogu biti indikacije za ultrazvuk kako bi se procenila struktura štitne žlezde i pratio napredak bolesti ili odgovor na terapiju – objašnjava dr Senji.

5. Praćenje poznatih patoloških promena

– Ultrazvuk se koristi za praćenje promena u veličini, obliku, i karakteristikama poznatih čvorova ili cista tokom vremena – dodaje sagovornica.

6. Procena pre operacije

– Ako je hirurški zahvat na štitnoj žlezdi planiran, ultrazvuk može pomoći u planiranju operacije pružanjem detaljnih informacija o anatomiji štitne žlezde i njenom odnosu sa okolnim strukturama – kaže dr Senji.

7. Vođenje biopsije finom iglom

– Kada je potrebno izvršiti biopsiju čvora ili ciste na štitnoj žlezdi, ultrazvuk može biti korišćen za precizno vođenje igle kako bi se osiguralo da uzorak tkiva bude uzet iz prave regije – objašnjava doktorka.

Kako se pripremiti za pregled štitne žlezde?

Priprema za ultrazvuk štitne žlezde nije komplikovana.

– Pacijenti mogu normalno da jedu i piju pre pregleda, kao i da uzimaju svoje uobičajene medikamente. Važno je izbeći nošenje nakita oko vrata tokom samog pregleda, a pacijentu se preporučuje dolazak na pregled u udobnoj odeći koja omogućava lagan pristup predelu vrata – savetuje naša sagovornica.

Kako izgleda ultrazvučni pregled štitne žlezde?

Ultrazvuk štitne žlezde se izvodi pomoću ultrazvučnog aparata.

– Od pacijenta se očekuje da legne na sto za pregled i blago istegne vrat kako bi lekar koji izvodi pregled mogao lakše da pristupi štitnoj žlezdi. U nekim slučajevima, doktor može da traži od pacijenta i da sedne sasvim prirodno – kaže dr Senji i dalje objašnjava:

– Lekar potom nanosi poseban gel na vodenoj bazi na sondu ultrazvučnog aparata kako bi se smanjilo trenje, eliminisao vazduh između kože i vrata i sonde i omogućilo bolje prenošenje ultrazvučnih talasa. Sonda se zatim pomera preko kože vrata, emitujući ultrazvučne talase koji se odbijaju od tkiva štitne žlezde, stvarajući sliku koja se prikazuje na monitoru.

Prema rečima doktorke, sama procedura pregleda i pregled su potpuno bezbolni i uobičajeno mogu da traju između 10 i 20 minuta.

– Nakon pregleda, lekar koji je vršio pregled će pročitati nalaz pacijentu, i ukoliko smatra da je neophodna asistencija ili upućivanje pacijenta na lekara neke druge specijalnosti, to će i saopštiti pacijentu uz obaveznu napomenu u samom izveštaju. Tokom samog pregleda pacijent ne bi trebalo da ima na sebi ogrlice, niti bilo kakav drugi nakit na vratu koji može da ometa vršenje samog pregleda – dodaje dr Senji.

Prednosti i rizici ove vrste pregleda

Prednosti ultrazvuka štitne žlezde uključuju njegovu sposobnost da detaljno prikaže strukturu štitne žlezde i identifikuje potencijalne abnormalnosti, objašnjava sagovornica.

– Ova metoda ne koristi jonizujuće zračenje, što je čini sigurnom za sve pacijente, uključujući trudnice. Kada su u pitanju rizici povezani sa ultrazvukom štitne žlezde, oni su minimalni. Ponekad postoji mogućnost da ultrazvuk ne otkrije sve vrste abnormalnosti, ili da rezultati budu nejasni, što može zahtevati dodatne testove – napominje dr Senji.

Šta je elastografija štitaste žlezde?

Kako objašnjava doktorka, elastografija štitaste žlezde je ultrazvučna dijagnostička metoda koja u više od 80 odsto slučajeva može da pokaže da li se radi o malignom tumoru štitaste žlezde.

– Ovaj klinički pregled je od izuzetnog značaja kod dijagnostikovanja karcinoma štitaste žlezde. Sam pregled je neinvazivan i bezbolan. Za ovu vrstu pregleda, lekar mora da koristi ultrazvučne aparate najnovije generacije – ističe dr Dejana Senji.

Biopsija štitaste žlezde finom iglom

– Biopsija štitaste žlezde ili punkcija je tehnika koja se izvodi finom iglom (eng. Fine needle aspiration biopsy – FNAB). U toku ultrazvučnog pregleda, lekar može odlučiti da uradi biopsiju štitaste žlezde, gde se finom iglom pod ultrazvučnim nadzorom uzima uzorak, mali deo tkiva nodusa sa štitaste žlezde, a potom se uzorak dalje šalje na patohistološku analizu – objašnjava dr Senji.

Istine i zablude o ultrazvuku štitne žlezde

Doktorka Dejana Senji potvrđuje da se ženama preporučuju češće kontrole štitaste žlezde nego muškarcima, jer smanjena funkcija ove žlezde može imati nepovoljan uticaj na menstrualni ciklus, kao i na mogućnost začeća.

S druge strane, kako ističe doktorka, zabluda je da nije potrebno raditi ultrazvuk štitne žlezde ukoliko su hormoni normalni.

– Normalni hormonski nalazi ukazuju da je funkcija štitne žlezde unutar očekivanih granica, ali ne pruža informacije o samoj strukturi štitaste žlezde. Ultrazvuk štitne žlezde omogućava vizualizaciju same žlezde, čime se mogu detektovati patološke promene, uključujući prisustvo čvorova, cista, ili drugih strukturalnih abnormalnosti koje ne moraju nužno uticati na nivoe hormona – naglašava dr Senji.

Simptomi koji mogu da ukazuju na bolesti štitne žlezde

Doktorka Senji navodi jedno od čestih pitanja pacijenata sa kojim se susreće u praksi: Svakog dana osećam bol u predelu štitne žlezde uz otežano gutanje, mada nisam primetio neku posebno otečenost na samom vratu. Laboratorija pokazuje normalne nalaze hormona štitne žlezde. Da li bih trebao da se brinem?

– Sam bol u ovom predelu retko predstavlja neku bolest štitaste žlezde, a i kada se javi veoma retko je to jedini simptom. Zbog toga je veoma važno pratiti i ostale simptome, ukoliko postoje, a najčešće ih pacijenti ne vezuju za štitastu žlezdu – naglašava dr Senji.

Kako dodaje, ostali simptomi mogu biti:

• osećaj vrućine i preznojavanja
• psihička napetost
• osećaji hladnoće, tromosti i pospanosti.

– Takođe, ovde je jako bitno i da li osoba gubi ili dobija na kilaži. U ovom slučaju bi trebalo uraditi klinički pregled, gde će lekar palpacijom vrata ili ultrazvučnim pregledom utvrditi da li postoje patološke promene na samoj štitastoj žlezdi – kaže dr Senji.

Rizične grupe

U rizične kategorije spadaju osobe preko 65 godina, sa ili bez pridruženih hroničnih oboljenja.

– U ovu kategoriju mogu spadati i osobe koje su mlađe od 65 godina, ali da imaju pridružene bolesti poput dijabetesa, bolesti pluća (među kojima se posebno ističe hronična opstruktivna bolest pluća), povišeni krvni pritisak, hronična bubrežna slabost i razna druga imunodeficijentna stanja (karcinom i sl.) – zaključuje za “Blic zdravlje” dr Dejana Senji.