Moždani udar je postao vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, sa alarmantnim statistikama koje pokazuju da se svakih petnaest minuta neko suočava s ovim ozbiljnim zdravstvenim stanjem, dok na svakih sat vremena jedna osoba umre. Ovaj zabrinjavajući trend uključuje i sve više pacijenata mlađih od 45 godina, što postavlja pitanje šta uzrokuje ovaj dramatičan porast.

Moždani udar nastaje usled oštećenja krvnih sudova mozga, te je dotok krvi u mozak otežan ili potpuno onemogućen. Razlikuju se dva tipa moždanog udara:

Dve vrste moždanog udara

1. Ishemijski šlog – nastaje usled postepenog začepljenja krvnih sudova tog dela mozga trombom. Čini oko 85 odsto svih šlogova.
2. Hemoragijski šlog – oštećenje mozga koje nastaje usled krvarenja u mozgu.

– Moždani udar je, na neki način, analogan srčanom udaru. Postoje dve glavne vrste moždanog udara. Više od 85 odsto slučajeva nastaje zbog začepljenja krvnog suda, što dovodi do infarkta mozga, slično kao što začepljenje krvnog suda u srcu izaziva srčani infarkt. S druge strane, krvni sud može da pukne, što uzrokuje izlivanje krvi unutar moždanih struktura. Ovo je daleko opasniji, ali značajno ređi uzrok moždanog udara – objašnjava prof. dr Dejana Jovanović, načelnica Odeljenja za urgentnu neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKSC).

Skener potvrđuje dijagnozu

Prema rečima prof. dr Jovanović, ne može da se utvrdi koji je od ova dva moždana udara nastao, dok se ne uradi skener.

– Ne možemo da utvrdimo koja vrsta moždanog udara je prisutna dok ne uradimo skener, što nas ograničava u primeni terapije u prehospitalnim uslovima – dodaje prof. dr Jovanović.

Razlika između moždanog i srčanog udara

Za pravilan tretman moždanog udara, sličnog srčanom infarktu, ključno je da se pacijent što brže transportuje do bolnice. Dok se kod srčanog udara stentovi trajno postavljaju, kod moždanog udara koriste se stentovi koji pomažu u hvatanju i izvlačenju tromba iz krvnog suda.

– Moždani udar, sličan srčanom infarktu, zahteva brzu intervenciju. Za razliku od srčanog udara, kod moždanog udara stent ne ostaje u krvnom sudu. Umesto toga, koristi se za hvatanje tromba i njegovo izvlačenje – objašnjava prof. dr Jovanović.

Sve više pacijenata mlađih od 45 godina

Doktorka je takođe prokomentarisala sve učestaliji problem moždanog udara kod mladih.

– To nije nešto potpuno nepoznato, ali nije često. Devedesetih godina, magistarski rad sam odbranila na pacijentima koji su doživeli moždani udar pre 45. godine. Tada smo imali specifičan profil pacijenata, sa lošim veštačkim zaliscima i nedovoljnom prevencijom protiv zgrušavanja krvi. Danas se sa takvim pacijentima ne srećemo u toj meri – objašnjava doktorka Jovanović.

Specifični uzroci moždanog udara kod mladih

– Postoje uzroci specifični za mlade, kao što je izmenjena elastičnost krvnih sudova, koja može dovesti do rascepa unutrašnjeg dela krvnog suda. Ovaj rascep može formirati ugrušak. Do rascepa može doći usled mikrotrauma koje možda ne primetite, kao što je naglo okretanje tokom vožnje ili zabacivanje glave kod frizera. To se ne dešava kod svih, ali genetska predispozicija igra važnu ulogu. U zapadnoevropskim zemljama krajem osamdesetih i početkom devedesetih, ovo je bio najčešći uzrok moždanog udara kod mladih, dok mi nismo imali adekvatnu dijagnostiku – kaže prof. dr Jovanović i dodaje:

– Spontana arterijska disekcija je uzrok za koji je potrebna naprednija dijagnostika, poput savremene magnetne rezonance, koja nam tada nije bila dostupna. Drugi čest uzrok je prisustvo male rupice između leve i desne pretkomore srca, koja se tokom rođenja zatvara, ali kod, otprilike, pet ljudi staje otvorena – ukazuje prof. dr Jovanović.

Najčešći uzrok moždanog udara kod mladih

Ako osoba ima sklonost ka zgrušavanju krvi, postoji rizik da se tromb formira u venama nogu ili karličnim venama, a zatim dođe do srca i krvnih sudova.

– Ovi problemi se obično javljaju pri naporu, kao što je podizanje težih predmeta. U Srbiji, jedan od najčešćih razloga za moždani udar kod osoba između 40. i 55. godine je loša kontrola faktora rizika kao što su hipertenzija, šećerna bolest, povišene masti, loš stil života i ubrzana skleroza krvnih sudova. To znači da osobe sa više od 40 godina mogu imati krvne sudove nalik onima kod osoba od 65 godina, što povećava rizik od moždanog udara – naglašava prof. dr Jovanović.

Simptomi moždanog udara

Prema rečima prof. dr Jovanović, simptomi moždanog udara uključuju osećaj odumiranja ili slabosti u jednoj strani tela.

– Često, moždani udar ne uzrokuje bol, glavobolje ili povraćanje. Pacijent može izgubiti sposobnost govora ili sluha, što porodicu može navesti na pomisao da je naglo ogluveo. Takođe, može doći do iznenadnog gubitka vida u jednom delu vidnog polja, nestabilnosti, duplih slika ili utrnulosti u jednoj polovini lica i tela – objašnjava prof. dr Jovanović.

Kako ističe, ovi simptomi mogu trajati neodređeno dugo i mogu dovesti do trajnog invaliditeta.

Znaci koji zahtevaju hitnu intervenciju

Doktorka Jovanović objašnjava da tranzitorni ishemijski atak, poznat kao TIA, predstavlja uvod u moždani udar.

– Simptomi TIA su slični simptomima moždanog udara, ali traju kraće, obično ne duže od sat vremena. Ako pacijent oseća trnjenje u desnoj ruci, smatrajući je kao posledicu umora, a zatim se odmori, to može biti znak da je nastao ugrušak u krvnom sudu na vratu, koji povremeno otpušta male delove koji mogu zapušiti krvne sudove unutar mozga. Iako se ovi simptomi brzo povlače, predstavljaju hitan signal za dijagnostičku procenu i mogu zahtevati hiruršku intervenciju u roku od 24 sata – zaključila je prof. dr Dejana Jovanović u emisiji “Uranak” na televiziji K1.

Suptilni simptomi zbog kojih moždani udar često prolazi “ispod radara”