– Psiholozi i psihijatri to nazivaju vrstom sezonskog afektivnog poremećaja koji pojedine osobe osećaju tokom jesenjih meseci – kaže psiholog Dragana Ćupurdija za “Blic zdravlje”.

Ona ističe da sam termin “jesenja depresija” nije priznat kao dijagnoza, već je više popularni, narodski izraz za navedeni sezonski afektivni poremećaj.

Kada je neko osetljiv tokom jeseni to znači da je sklon suočavanju sa lošim raspoloženjem, počev od septembra ili oktobra. Ćupurdija kaže da je u pitanju spoljašnji okidač koji menja ponašanje. To se ponavlja svake godine.

Simptomi jesenje depresije – sezonskog afektivnog poremećaja

• loše raspoloženje
• preterana zabrinutost
• letargija
• pospanost
• umor
• gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti

– Dr Morison smatra da je jedan od uzroka spoljašnji, a to je smanjenje sunčeve svetlosti, jer dovodi do pada nivoa seratonina, odnosno, do pada hormona sreće, a on utiče na raspoloženje, apetit i dužinu spavanja. Istovremeno se povećava hormon melatonin, zbog čega se neko onda oseća pospano i, nazovimo to stanje, depresivno. To se povezuje i sa kratkoćom dana, ali i sa količinom sunčanih dana u toku jeseni, a vreme je tada obično oblačno i kišovito – objašnjava Dragana Ćupurdija.

Uloga vitamina D u depresiji

Smanjenjem svetlosti tokom jesenjih meseci, dolazi i do smanjenja vitamina D, koji je povezan sa sunčevom svetlosti, i vezan je za metaboličke promene u organizmu koje dovode do umora, pospanosti i drugih, a ljudi to onda nazivaju depresivnim stanjem.

Kako se vremenske prilike tokom jeseni pogoršavaju, manje vremena se provodi na otvorenom i manje su ljudi u pokretu, a to zajedno doprinosi osećaju letargije.

– Uzrok nije u ljudima, nisu pojedinci nervno oboleli, već je takvo godišnje doba i povezano je sa prirodnim procesima spolja. Ljudi su deo prirode i to je neminovno – kaže psiholog.

Ona napominje da osobe koje su povezanije sa prirodom više osećaju tegobe, i na njih jesen više utiče, za razliku od drugih kojima to ne smeta ili imaju manje izražene simptome.

Tuga posle odmora

Dr Patricija Torton, psiholog iz Njujorka, kaže da promene godišnjih doba mogu da dovedu do promene raspoloženja i anksioznosti, međutim, jesenja depresija, poručuje, nije priznato stanje.

– Dr Torton takođe potvrđuje da je u pitanju sezonski afektivni poremećaj. Navodi da na to utiču kraći dani, duže noći, hladnije vreme, zatim navodi i strah od povratka u školu, pritisak da treba da budemo uspešni u karijeri, u odnosima… Obično je leto rezervisano za godišnje odmore, a sve ostalo počinje da nas pritiska u jesen. Ljudima je problem i promena dnevnog rasporeda posle odmora, zbog toga su i uznemireni jer moraju da ustaju ranije. Ranije moraju da legnu i spavaju da bi bili odmorni, a to ih izbacuje iz prethodne šeme ponašanja kada su bili opušteni i manje radno aktivni – ističe psiholog Dragana Ćupurdija.

Dr Torton, iz Njujorka, je primetila da njeni klijenti koji imaju ove simptome, imaju vrstu opsesivno – kompulsivne neuroze i osećaju se značajno bolje kada se vrate u pređašnju rutinu. Tako da je jesen za njih vraćanje u normalu, pošto ljudi koji imaju opsesivno – kompulsivne poremećaje vole rutinu i da svaki dan bude identičan, dok im dani odmora ne odgovaraju.

Pomažu fizička aktivnost i počinjanje nečeg novog

Oni koji su osetljiviji i imaju nelagodu tokom jesenjih meseci, prema mišljenju dr Kler Morison, treba da se potrude da budu više izloženi svetlosti, da izađu na jutarnje sunce, da ranije odu na spavanje.

Faktori koji podižu raspoloženje i energiju:

• Fizička aktivnost: vožnja bicikla, kretanje, vežbanje, hodanje
• Ishrana: supe, čorbe, topli obroci, sezonsko voće i povrće podneblja u kome živimo

– Kada je savet na psihičkom nivou u pitanju, tokom jeseni je dobro započeti nešto novo. Može da se sredi stan ili kuća, bašta, da se čita nova knjiga ili bilo šta što će da trgne iz letargije – savetuje Ćupurdija.

Važno je promeniti i način razmišljanja, pozabaviti se šemom u glavi. Umesto da povezujemo jesen sa negativnim iskustvima i da mislimo da će biti hladno i padaće kiša, recimo, treba posmatrati stvari na drugačiji način.

– Ljudi su obično vezani za gubitak. Misle da gube i sunčevu svetlost i slobodno vreme i duže dane, ali ako razmisle i počnu da razmišljaju šta mogu da urade drugačije i da drugačije razmišljaju biće bolje. Umesto: napolju je hladno, ne mogu da izađem, možemo misliti kako je u kući jako prijatno i da će novo ćebe odlično pristajati izgledu sobe. Mogu da se zamene jastučnice. Ne mora to da bude ništa veliko, ali može jesen da učini boljom i prijatnijom – kaže Ćupurdija.

Uticaj sezonskog afektivnog poremećaja na zdravlje:

• smanjenje ili povećanje apetita
• glavobolje
• pad koncentracije
• anksioznost
• napetost
• razdražljivost
• sklonost sukobima – na poslu i u kući
• pesimizam
• poteškoće u donošenju odluka 

– Ako ništa od saveta ne pomaže, onda je neophodno da osoba potraži stručnu pomoć. Treba da ode kod psihologa ili psihoterapeuta – kaže Dragana Ćupurdija i naglašava da ne treba zapostavljati ni moć druženja, razgovora sa prijateljima, naročito sa onima sa kojima delimo lepe uspomene i sa kojima se uvek dobro nasmejemo.