Uz kardiovaskularne bolesti, rak je vodeći uzrok smrti u svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 2020. odneo je gotovo 10 miliona života. Pogađa i mlađe i starije.

U Srbiji svake godine dijagnozu raka dobije oko 42.000 ljudi, a više od 20.000 premine od malignih bolesti, pokazuje zvanična statistika za 2022. godinu.

Saradnja hematologa i onkologa

Kako da se borimo sa rakom i koliko u toj borbi mogu da pomognu nova saznanja, diskutuju stručnjaci na Međunarodnom kongresu onkologa i hematologa u Bečićima, u Crnoj Gori. Osim toga što ističu da je najvažnije otkriti rak na vreme, stručnjaci posebno navode važnost saradnje hematologa i onkologa.

– I jedni i drugi leče pacijente koji imaju maligne bolesti, sa sličnim problemima i koriste iste ili veoma slične terapije, uključujući i antitela koja se koriste u terapiji – navodi prof. dr Nadežda Basara.

Ključ je u personalizovanoj medicini

Prema njenim rečima, najveće dostignuće je personalizovana terapija koja se sve više primenjuje, ne samo u onkologiji, već i hematologiji.

– Akutna leukemija je dugo bila neizlečiva bolest, u međuvremenu možemo da kažemo, a tome su govorile i kolege iz Nemačke i regiona da je danas to izlečiva bolest – kaže prof. dr Basara.

Prema njenim rečima, personalizovana medicina podrazumeva pronalaženje markera u tumorima ili leukemiji i reagovanje na njih lekovima koji su ciljano razvijeni protiv tih markera.

Simptome koje ne treba ignorisati

Doktorka Basara naglašava da određene simptome nikako ne treba ignorisati i da se treba odmah javiti lekaru, ukoliko se javljaju:

• učestale infekcije
• umor
• temperatura
• krvarenja
• bolovi
• tumorske promene na koži.

Šta kada se postavi dijagnoza maligne bolesti

Nakon što otkrije maligna bolest, pacijent mora tačno da zna kako izgleda lečenje i u kojim fazama se odvija, kaže profesorka Basara.

– Na taj način pacijent stiče poverenje u lekara, kao i uvid u tok lečenja bolesti. To je izuzetno važno, jer vi treba da kažete pacijentu da se radi o bolesti gde će lečenje trajati najmanje godinu dana ili dve godine, a da o izlečenju možemo da govorimo tek posle pet godina – napominje prof. dr Basara.

Doktorka Basara ističe da je izuzetno važna saradnja lekara na evropskom nivou, ne samo u pogledu razmena informacija, već i u pogledu dostupnosti lekova.

– Vrlo je važno da novi lekovi budu dostupni u svim zemljama Evropi, nezavisno od toga da li su članice EU ili ne. Očekujemo i nadamo se da će od početka sledeće godine, svi lekovi koji se registruju na evropskom nivou, vrlo brzo biti dostupni i kod nas – kaže prof. dr Basara.

Redovni skrininzi

Doktorka Basara dodaje da je i redovni skrininzi ključni u borbi protiv karcinoma

– Savetujem preventivna ispitivanja kao što su redovna kolonoskopija, redovne preglede dojki, zatim najmanje jednom godišnje ginekološki pregled… U Nemačkoj su nedavno uveli, a uskoro će u celoj Evropi, redovan skrining pluća pomoću niskodoznog CT skenera. Na taj način ćemo karcinome pluća otkriti mnogo ranije, u fazi kada su izlečivi – ističe prof. Basara.

Podsetimo, Srbija je prva zemlja zapadnog Balkana u kojoj će se od novembra sprovoditi organizovani skrining na rano otkrivanje raka pluća a kako je objasnio dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) za početak pacijenti će biti selektovani sa teritorije Beograda, a skrining će se takođe najpre obavljati u Klinici za pulmologiju UKCS.

(RTS)