Rast najagresivnijeg i najsmrtonosnijeg raka mozga, glioblastoma, efikasno je potisnut i u uzorcima ljudskog tkiva i kod živih miševa modulatorom serotonina koji je odobrila FDA, a koji se trenutno koristi za lečenje velike depresije.

Istraživanje obljavljeno u Nature Medicine pokazalo je da on ne leči, ali da može da olakša pacijentima, i da predstavlja efikasan deo tretmana lečenja bolesnika sa glioblastomom. Klinička ispitivanja na ljudima su sledeći korak.

– Prednost vortioksetina je u tome što je bezbedan i veoma isplativ. Pošto je lek već odobren, ne mora da prođe složenu proceduru odobrenja i uskoro bi mogao da dopuni standardnu terapiju za ovaj smrtonosni tumor na mozgu – kaže neurolog Mihael Veler sa Univerzitetske bolnice u Cirihu u Švajcarskoj.

Glioblastom redak, ali raste brzo i agresivno

Glioblastom je redak, ali kada se pojavi teško ga je pobediti. Tumor se obično pojavljuje na mozgu ili moždanom stablu, raste brzo i agresivno. Trenutno ne postoji lek, što znači da je obično fatalan, jer se javlja oko 95 odsto pacijenata u roku od pet godina.

Lečenje obično uključuje radioterapiju i hemoterapiju, a ponekad i operaciju kojom lekari pokušavaju da uklone tumor u veličini u kojoj je to bezbedno.

Neinvazivni tretman koji može da dopuni postojeće intervencije za poboljšanje ishoda je nešto što bi lekari voleli da imaju, ali pošto mali broj lekova protiv raka može da pređe krvno-moždanu barijeru, opcije su ograničene.

Antidepresivi efikasni u suzbijanju razvoja ćelija raka

Tim istraživača, koji je predvodio molekularni biolog Sohjon Lij iz Ciriha, koristio je kultivisano ljudsko tkivo uzgojeno iz uzoraka koje su donirali pacijenti sa glioblastomom a koji su bili podvrgnuti operaciji lečenja, kako bi videli da li neki od postojećih lekova mogu biti efikasni u suzbijanju rasta ćelija raka. Oni su se prvenstveno fokusirali na antidepresive, antipsihotike i lekove koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti.

Testirali su 132 leka na tkivu kultivisanom od 27 pacijenata sa glioblastomom, i dobili više od 2.500 odgovora na lekove. Otkrili su da su neki antidepresivi efikasni u suzbijanju razvoja ćelija raka, uključujući modulator serotonina koji se zove vortioksetin.

Aktiviranje signalnih kaskada

Jedna od akcija vortioksetina je da aktivira signalne kaskade, niz reakcija u ćeliji koje pokreće stimulus. Ove kaskade potiskuju deobu ćelija, što je način na koji rak raste i širi se.

Kompjuterske simulacije su otkrile da je simultana kaskada nervnih ćelija i ćelija raka neophodna da bi se inhibirao rak, zbog čega su samo neki od antidepresiva bili efikasni – ne deluju svi na isti način.

Sledeći korak je bio testiranje lekova u živom sistemu za disanje: miševi sa glioblastomom. Miševima su transplantirani tumori glioblastoma, a zatim im je dodeljena grupa. Kontrolna grupa je ostavljena nelečena, dok je druga grupa miševa lečena SSRI antidepresivom citalopramom. Konačno, treća grupa je lečena vortioksetinom.

Poređenja 38 dana nakon implantacije tumora pokazala su da je grupa koja je tretirana vortioksetinom imala značajno manji rast tumora i invazivnost od kontrolne grupe i grupe citaloprama, koje su pokazale slične ishode jedna drugoj.

U naknadnom eksperimentu, drugi uzorak miševa glioblastoma je lečen standardnim lekovima za hemoterapiju. Druga grupa je dobila vortioksetin, dok treća nije dobila nikakav drugi tretman.

Slede istraživanja na pacijentima

Slično tome, grupa koja je primala vortioksetin imala je povećanu stopu preživljavanja za 20 do 30 procenata u odnosu na grupu koja je primala samo hemoterapiju, ne samo kratkoročno, već i dugoročno.

Sa tako obećavajućim predkliničkim rezultatima, dodatna ispitivanja na živim ljudskim pacijentima mogla bi da otkriju da imamo terapiju za glioblastom.

– Još ne znamo da li lek deluje kod ljudi i koja je doza potrebna za borbu protiv tumora, zbog čega su neophodna klinička ispitivanja – kaže Veler i napominje da je samolečenje rizično.

Ipak, lek je nada za lečenje ovog razornog karcinoma, pa se planira da se uskoro testira na pacijentima.