Nivo holesterola u krvi nedvosmisleno govori o zdravlju srca. Tu spadaju ukupni holesterol, trigliceridi, LDL (lipoproteini niske gustine) i HDL (lipoproteini visoke gustine).

HDL holesterol se smatra “dobrim” holesterolom jer ne doprinosi nakupljanju plaka u arterijama. Suprotno tome, LDL, koji se naziva “lošim” holesterolom, nakuplja se u arterijama i samim tim poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti, posebno koronarne bolesti srca, srčanog udara i moždanog udara.

Trigliceridi, još jedna vrsta masti u krvi, takođe su povezani sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, posebno kada su prisutni nizak nivo HDL-a i visok nivo LDL-a.

Niži nivo HDL – veći rizik za srčane bolesti, ali ne važi i obrnuto

Prethodnim studijama definitivno je potvrđeno da su niži nivoi HDL holesterola dodatni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i dugo se smatralo da je poželjno imati što više vrednosti HDL holesterola. Međutim…

– Novija istraživanja su potpuno izmenila perspektivu i sada znamo da nije dobro imati ni previše visoke vrednosti HDL holesterola. Nivoi viši od 1,4 mmol/L ne samo da ne pružaju dodatnu zaštitu od kardiovaskularnih događaja, nego se povezuju sa povišenim rizikom od demencije, fraktura i degeneracije makule, pa čak i višom stopom smrtnosti od svih uzroka – objasnila je ranije za “Blic zdravlje” profesor doktor Edita Stokić,internista-endokrinolog i vršilac dužnosti direktora u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine.

Lekovi za povećanje HDL-a ne smanjuju rizik od srčanih bolesti

Iako bi se u prvi mah pomislilo da veći nivo dobrog holesterola čuva zdravlje srca, istraživanja to demantuju, štaviše pokazuju da ni lekovi koji podižu nivo HDL-a u krvi zapravo ne smanjuju rizik od srčanih bolesti.

– Velike populacione studije od sedamdesetih godina pokazale da veoma nizak nivo HDL-a predviđa veći rizik od srčanog udara. Međutim, ovo ne implicira da povećanje HDL-a nužno dovodi do poboljšanja zdravstvenog stanja.Veza između viših nivoa HDL-a i boljeg zdravlja srca je korelaciona, ali ne i uzročno-posledična. Lekovi koji podižu HDL holesterol nisu doveli do smanjenja rizika od srčanih oboljenja, što implicira da povećanje HDL-a ne bi trebalo da bude glavni cilj terapije – kaže dr Anand Rohatgi, kardiolog i profesor na UT Sautvestern medicinskom centru.

Umesto lekova za podizanje HDL-a, stručnjaci savetuju promenu svakodnevnih životnih navika.

Tri ključna koraka za povećanje HDL-a

Profesorka dr Edita Stokić savetuje na koje načine može da se poveća nivo dobrog holesterola:

1. Gubitak u telesnoj masi i smanjenje obima struka
2. Adekvatna intervencija u nutritivnom režimu
3. Vežbanje i aktivan stil života.

Kako ishranom može da se poveća nivo HDL-a

Prema rečima prof. dr Stokić, ispitivanja su pokazala da povoljan efekat na nivo HDL-a ostvaruje:

• Konzumacija zdravih masti, kao što su maslinovo ulje, kokosovo ulje i masne ribe
• Dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata
• Veći unos vlakana
• Izbegavanje štetnih trans masti.

Kako fizička aktivnost utiče na nivo HDL-a

Profesorka Stokić objašnjava da istraživanja pokazuju da se za svaki 1 kg smanjenja telesne mase nivo HDL holesterola poveća za 0,01 mmol/L.

– Ako je prusutna gojaznost, čak i skromni gubitak u telesnoj masi (5-10 odsto) dovodi do poboljšanja lipidskog profila. Nedavni dokazi sugerišu da je trajanje vežbanja, a ne intenzitet, važniji faktor u podizanju HDL holesterola, ali se pokazalo da oba imaju pozitivne koristi – ukazuje prof. dr Stokić i objašnjava:

– Redovne aerobne vežbe mogu povećati HDL holesterol za oko 5 odsto u roku od 2 meseca, poboljšati nivoe LDL-a i takođe smanjiti trigliceride. Studije navode da aerobna fizička aktivnost kao što je 25-30 km brzog hodanja nedeljno ili ekvivalentno može povećati HDL holesterol za 0,08-0,15 mmol/L.

I prestanak pušenja povećava nivo HDL-a

Sagovornica “Blic zdravlja” podseća da naučne studije definitivno potvrđuju da su niži nivoi HDL holesterola dodatni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.

– Retko je veoma nizak HDL holesterol genetski uslovljen. Kada nekom utvrdimo niži nivo HDL holesterola, tragamo za uzrokom koji može biti ili neka loša životna navika ili odraz zdravstvenog stanja – kazala je prof. dr Edita Stokić i zaključila:

– Supstanca akrolein koja se nalazi u dimu cigareta okrivljuje se za promenu strukture apolipoproteina A1 (proteina koji ulazi u sastav HDL-a), čime se ometa normalno funkcionisanje HDL-a. Ovo oštećenje zapravo može igrati ulogu u ubrzavanju ateroskleroze zbog smanjene sposobnosti HDL-a da ukloni holesterol sa periferije. Prestankom pušenja, nivoi HDL-a mogu značajno porasti.

Normalne vrednosti dobrog i lošeg holesterola