SAMO LOŠ RODITELJ MOŽE OVIM REČENICAMA DA SE OBRATI DETETU: Prave od njih slabiće i utiču frustrirajuće
Sve ove rečenice predstavljaju oblike emocionalnog zlostavljanja i trebalo bi ih izbegavati u komunikaciji s decom
25.03.2024. – 20:58h 21:12h
Sve ove rečenice predstavljaju oblike emocionalnog zlostavljanja i trebalo bi ih izbegavati u komunikaciji s decom. Umesto toga, roditelji bi trebalo da budu oslonac i podrška svom detetu, gradeći zdrav odnos zasnovan na ljubavi, razumevanju i poštovanju.
Nema potrebe za suzama, mnogo si ružna kad plačeš
Plakanje je prirodan način izražavanja neugodnih emocija. U životinjskom svetu, mnoge vrste mogu se otresti stresa ili traume protresanjem tela, oslobađajući tako napetost.
Iako smo kao ljudi izgubili tu sposobnost, naše telo može reagovati na jak stres s drhtanjem ili plakanjem. Kada pokušamo da suzdržimo prirodno izražavanje neugodnih emocija, zapravo gušimo tu emociju. To može dovesti do raznih psihosomatskih problema kasnije u životu.
Ova izjava takođe može izazvati osećaj stida kod deteta, što dodatno otežava izražavanje emocija i može dovesti do daljeg potiskivanja.
Uvek trebaš biti ljubazan prema drugima
Roditelji bi trebalo da shvate da dobro ponašanje nije uvek ono što se očekuje ili što je socijalno prihvatljivo prema drugima.
Dobro ponašanje za dete je ono koje odražava njegove unutrašnje potrebe, iako to može biti neprijatno za druge. Ponekad, drugi mogu očekivati od deteta da se ponaša na način koji nije u skladu sa njegovim trenutnim osećanjima ili uverenjima, ili kada dete oseća da su njegove granice prekršene.
Kako bi dete naučilo da se na civilizovan način izrazi i brine o svojim potrebama, važno je da nauči da prepozna te potrebe i da deluje u skladu s njima, a ne samo u skladu s očekivanjima drugih ljudi.
Važno je raditi s detetom na tome da njegovo ponašanje, iako može biti neprijatno, ne povređuje tuđe granice ili prava, i da ne nanosi materijalnu štetu.
Na primer, kada dete protestuje, poruka koju roditelji treba da pošalju jeste: “Razumem tvoju ljutnju i imate pravo na nju, ali nije u redu da povrediš druge ljude ili uništiš stvari oko sebe.”
“Zašto ne možeš biti kao tvoj brat/sestra?”
Ova rečenica stvara osećaj inferiornosti kod deteta, jer ga upoređuje s drugim članom porodice. Takve poređenja mogu izazvati osećaj manje vrednosti i nedostatak samopouzdanja kod deteta. Umesto toga, roditelji bi trebalo da cene jedinstvene osobine svakog deteta i da ih podstiču da budu najbolja verzija sebe, a ne kopija nekog drugog.
“Bolje bi bilo da se nisi ni rodio/la.”
Ova rečenica je izuzetno destruktivna i može prouzrokovati duboku emocionalnu traumu kod deteta. Ona direktno napada detetovu vrednost kao ljudsko biće i dovodi u pitanje njegovu svrhu postojanja. Dete može razviti osećaj bespomoćnosti, bezvrednosti i depresije. Ovakve rečenice nikada ne smeju biti izgovorene jer mogu imati ozbiljne posledice na detetovu emocionalnu dobrobit.
“Sramota si za porodicu.”
Ova rečenica stavlja dete u poziciju da se oseća kao izvor sramote i razočaranja za svoju porodicu. Takav pritisak može izazvati veliki teret na detetovim ramenima i može dovesti do osećaja krivice, stida i nesigurnosti. Umesto toga, roditelji bi trebalo da podržavaju dete i da mu pruže ohrabrenje i podršku kako bi moglo da se razvija u zdravog i samopouzdanog pojedinca.
NE PROPUSTITE
5 NAČINA KAKO DA VASPITATE DETE A DA IZBEGAVATE REČ ‘NE’: Ova 2 slova stvaraju kontraefekat kod mališana, izbegavajte ih
NANA JE SAMA OTHRANILA UNUKE ČISTEĆI ZGRADE: ‘Neki uspešni ljudi zarađuju mnogo, ne stižu deci da skuvaju ručak’
SVET JE ŠOKIRAN NAČINOM NA KOJI KEJT I VILIJAM VASPITAVAJU BUDUĆEG KRALJA: Jedno pravilo mora da se zna kao ‘OČE NAŠ’
UKOLIKO KORISTITE OVIH 10 REČENICA, VI STE NAJGORI RODITELJ NA SVETU: Evo koje reči mogu izazavati traume kod vaše dece
Sve ove rečenice predstavljaju oblike emocionalnog zlostavljanja i trebalo bi ih izbegavati u komunikaciji s decom. Umesto toga, roditelji bi trebalo da budu oslonac i podrška svom detetu, gradeći zdrav odnos zasnovan na ljubavi, razumevanju i poštovanju.
Nema potrebe za suzama, mnogo si ružna kad plačeš
Plakanje je prirodan način izražavanja neugodnih emocija. U životinjskom svetu, mnoge vrste mogu se otresti stresa ili traume protresanjem tela, oslobađajući tako napetost.
Iako smo kao ljudi izgubili tu sposobnost, naše telo može reagovati na jak stres s drhtanjem ili plakanjem. Kada pokušamo da suzdržimo prirodno izražavanje neugodnih emocija, zapravo gušimo tu emociju. To može dovesti do raznih psihosomatskih problema kasnije u životu.
Ova izjava takođe može izazvati osećaj stida kod deteta, što dodatno otežava izražavanje emocija i može dovesti do daljeg potiskivanja.
Uvek trebaš biti ljubazan prema drugima
Roditelji bi trebalo da shvate da dobro ponašanje nije uvek ono što se očekuje ili što je socijalno prihvatljivo prema drugima.
Dobro ponašanje za dete je ono koje odražava njegove unutrašnje potrebe, iako to može biti neprijatno za druge. Ponekad, drugi mogu očekivati od deteta da se ponaša na način koji nije u skladu sa njegovim trenutnim osećanjima ili uverenjima, ili kada dete oseća da su njegove granice prekršene.
Kako bi dete naučilo da se na civilizovan način izrazi i brine o svojim potrebama, važno je da nauči da prepozna te potrebe i da deluje u skladu s njima, a ne samo u skladu s očekivanjima drugih ljudi.
Važno je raditi s detetom na tome da njegovo ponašanje, iako može biti neprijatno, ne povređuje tuđe granice ili prava, i da ne nanosi materijalnu štetu.
Na primer, kada dete protestuje, poruka koju roditelji treba da pošalju jeste: “Razumem tvoju ljutnju i imate pravo na nju, ali nije u redu da povrediš druge ljude ili uništiš stvari oko sebe.”
“Zašto ne možeš biti kao tvoj brat/sestra?”
Ova rečenica stvara osećaj inferiornosti kod deteta, jer ga upoređuje s drugim članom porodice. Takve poređenja mogu izazvati osećaj manje vrednosti i nedostatak samopouzdanja kod deteta. Umesto toga, roditelji bi trebalo da cene jedinstvene osobine svakog deteta i da ih podstiču da budu najbolja verzija sebe, a ne kopija nekog drugog.
“Bolje bi bilo da se nisi ni rodio/la.”
Ova rečenica je izuzetno destruktivna i može prouzrokovati duboku emocionalnu traumu kod deteta. Ona direktno napada detetovu vrednost kao ljudsko biće i dovodi u pitanje njegovu svrhu postojanja. Dete može razviti osećaj bespomoćnosti, bezvrednosti i depresije. Ovakve rečenice nikada ne smeju biti izgovorene jer mogu imati ozbiljne posledice na detetovu emocionalnu dobrobit.
“Sramota si za porodicu.”
Ova rečenica stavlja dete u poziciju da se oseća kao izvor sramote i razočaranja za svoju porodicu. Takav pritisak može izazvati veliki teret na detetovim ramenima i može dovesti do osećaja krivice, stida i nesigurnosti. Umesto toga, roditelji bi trebalo da podržavaju dete i da mu pruže ohrabrenje i podršku kako bi moglo da se razvija u zdravog i samopouzdanog pojedinca.
NE PROPUSTITE
5 NAČINA KAKO DA VASPITATE DETE A DA IZBEGAVATE REČ ‘NE’: Ova 2 slova stvaraju kontraefekat kod mališana, izbegavajte ih
NANA JE SAMA OTHRANILA UNUKE ČISTEĆI ZGRADE: ‘Neki uspešni ljudi zarađuju mnogo, ne stižu deci da skuvaju ručak’
SVET JE ŠOKIRAN NAČINOM NA KOJI KEJT I VILIJAM VASPITAVAJU BUDUĆEG KRALJA: Jedno pravilo mora da se zna kao ‘OČE NAŠ’