Potres mozga je vrsta traumatske povrede mozga. Skoro svi su čuli da nekom “zvoni” ili “vidi zvezde” nakon udarca. Zbog tih fraza, izgleda kao da potres mozga nije ozbiljna stvar.

Blic Zdravlje preporučuje

Šamaranje dovodi do potresa mozga: Neurolozi zabrinuti zbog sve popularnijeg sporta

Tri neobična uzroka šloga kod mladih: Jedan se dešava tokom vožnje ili kod frizera

Razlika između moždane i kliničke smrti, i kome: Anesteziolog o trajnom i privremenom gubitku funkcije mozga

Istina je da potres mozga obično nije opasan po život, ali efekti mogu biti ozbiljni i trajati danima, nedeljama ili čak i duže.

Jedan potres mozga obično ne izaziva trajno oštećenje mozga. Međutim, ukoliko se potres mozga doživi više puta tokom života može da promeni strukturu mozga ili način njegovog rada, što može da dovede do teških komplikacija i poveća rizik od razvoja ozbiljnih zdravstvenih stanja.

Kako se oseća potres mozga?

Potres mozga obično traje nekoliko nedelja, do mesec dana. Ali svačija tela različito reaguju na potres mozga. Koliko dugo je potrebno mozgu da se izleči zavisi od toga šta je izazvalo potres mozga, da li je osoba doživela neke druge povred, razvila neke komplikacije…

Svako drugačije doživljava simptome potresa mozga, ali skoro svi imaju glavobolju nakon njega. Osoba može da se oseća ošamućeno, ili kao da je u magli. Da oseti da joj je za razmišljanje ili koncentraciju potreban napor, koji joj inače nije potreban.

Potres mozga se dešava kada nešto potrese telo. Ako je sila dovoljno jaka, može naterati mozak da se kreće napred-nazad ili sa strane na stranu i da ga oštetiti.

Moždano tkivo je mekano, i okruženo je cerebrospinalnom tečnošću, koja deluje kao tečni jastuk između njega i lobanje. Jaka sila udara u glavu, vrat ili telo, kreće se kroz lobanju u mozak i čini da se mozak trese ili pomera. Ova sila može da uvrne i ošteti sićušne nerve i krvne sudove u mozgu.

Najčešći uzroci potresa mozga uključuju:

• saobraćajne nezgode
• fizičko nasilje kao što su tuče ili napadi
• sportske povrede

Rizične grupe ljudi

Svako može da doživi potres mozga, ali postoje oni koji su u većem riziku:

• Ljudi stariji od 65 godina ili deca mlađa od 4 godine
• Ljudi sa fizički zahtevnim poslovima kao što su stolarija, uređenje ili građevinarstvo
• Tinejdžeri i adolescenti
• Sportisti koji se bave fizički zahtevnim ili kontaktnim sportovima
• Svako ko je imao potres mozga u prošlosti

Tinejdžeri doživljavaju više potresa mozga nego bilo koja druga starosna grupa. Istraživači misle da je to zato što se njihov mozak i telo još uvek razvijaju i nemaju uvek potpunu kontrolu nad svojom koordinacijom.

Simptomi potresa mozga

Tokom potresa mozga povređeni su nervi i krvni sudovi u mozgu. Oni izazivaju hemijske promene zbog kojih mozak privremeno prestaje da radi kako bi trebalo. Mozak automatski preusmerava svu svoju energiju na samoizlečenje nakon povrede, i šalje signale telu da uspori i izbegava aktivnosti.

Odatle i potiču simptomi potresa mozga.

Simptomi potresa mozga mogu uticati na:

• Telo
• Kognitivne funkcija – razmišljanje i rad mozga
• Spavanje
• Emocije i osećanja

Simptomi potresa mozga mogu da počnu odmah, mada ima ljudi koji ih dožive satima, pa čak i danima kasnije.

Simptomi fizičkog potresa mozga su obično najočigledniji i mogu uključivati:

• Glavobolju ili osećaj pritiska u glavi
• Bol u vratu
• Probleme sa ravnotežom (uključujući vrtoglavicu)
• Osećaj vrtoglavice
• Mučninu i povraćanje
• Dvostruki vid (diplopija)
• Zamagljen vid
• Osetljivost na svetlost (fotofobija)
• Zujanje u ušima (tinitus)
• Osetljivost na zvukove (hiperakuzija)
• Privremeni gubitak svesti

Potres mozga može da ometa normalnu funkciju mozga i uzrokuje:

• Konfuziju
• Osećanje kao da ste u magli
• Probleme sa koncentracijom ili fokusiranjem
• Amneziju ili kratkoročni gubitak pamćenja

Potres mozga može da poremeti cirkadijalni ritam

Ova povreda može da poremeti cirkadijalni ritam, prirodni ciklus sna, koji mozak kontroliše i govori telu kada da spava a kada da se probudi. U slučaju potresa, osoba može da ima osećaj pospanosti ili umora, da ima problema da zaspi, da spava manje ili više nego obično.

Može da utiče i na mentalno i emocionalno zdravlje, pa osobe mogu da budu razdražljive, da imaju promene raspoloženja, sklone su depresiji i tugi, a može da se poveća i anksioznost i osećaj nervoze.

Komplikacije potresa mozga

Potres mozga (posebno ponovljeni) može da izazove ozbiljne komplikacije.

Sindrom nakon potresa mozga (PCS) se dešava kada oporavak od potresa mozga traje neobično dugo. Pacijent može da ima simptome mnogo duže – četiri meseca, godinu ili čak duže, nakon prvobitne povrede.

Ostale komplikacije su retke, ali mogu uključivati:

• Krvarenje unutar lobanje ili mozga (intrakranijalno krvarenje)
• Oticanje u mozgu (cerebralni edem)
• Pomeranje srednje linije (mozak se pomera izvan centra unutar vaše lobanje)
• Prelom lobanje

Ljudi koji su doživeli jedan potres mozga imaju povećan rizik od drugog, ozbiljnijeg potresa ako se prerano vrate fizičkim aktivnostima ili sportu. Ovo se naziva sindromom drugog uticaja (SIS). SIS povećava rizik od teških komplikacija kao što su oticanje mozga i krvarenje, i može da bude fatalan.

Više potresa mozga i drugih povreda glave povećava rizik od hronične traumatske encefalopatije (CTE). CTE utiče na to kako oblasti mozga funkcionišu, komuniciraju i rade jedni sa drugima.

Ponovljeni potresi povećavaju rizik i od:

• Depresije ili drugih mentalnih stanja
• Demencije
• Gubitka pamćenja

Samo zdravstveni radnik može da dijagnostikuje potres mozga fizičkim pregledom, neurološkim pregledom ili specifičnim testom potresa mozga.

Lekar može da preporuči i CT skeniranje ili MRI (magnetna rezonanca) kako bi se potražile ozbiljne komplikacije kao što je krvarenje u ili oko mozga.

Lečene potresa mozga

Odmor je najvažniji deo lečenja potresa mozga, posebno u početku. Mora da se napravi pauza od svih intenzivnih fizičkih vežbi – posebno od sporta ili aktivnosti koje su izazvale potres mozga.

Nakon potresa mozga, svaka aktivnost koja zahteva veliku koncentraciju može da izazove simptome potresa mozga. Posebno prvih dana ili dva nakon potresa mozga, treba izbegavati telefon, gledanje televizije, igranje video igrica, čitanje, studiranje, rad, fizičju aktivnost. U nekim slučajevima se preporučuje i izbegavanje vožnje, putovanja, obavljanje određenih poslova kod kuće.

Treba spavati onoliko često koliko se i oseća potreba. Mit da ne treba dati osobi sa potresom mozga da zaspi je zastareo i opovrgnut.

Kada se obratiti Hitnoj pomoći?

Hitnoj pomoći se treba obratiti u slučaju simptoma koji mogu biti znaci ozbiljne komplikacije kao što je krvarenje u mozgu, a to su:

• Teška glavobolja koja se pogoršava
• Gubitak svesti
• Teška vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili problemi sa hodanjem
• Povraćanje više puta
• Teška konfuzija (uključujući poteškoće u prepoznavanju ljudi ili mesta)
• Jasan, vodenast iscedak iz nosa ili ušiju
• Krvarenje iz ušiju
• Utrnulost, slabost ili peckanje u rukama ili nogama
• Nejasan govor
• Jedna zenica je veća od druge (anizokorija)

(Claveland Clinic)