Prema botaničkoj klasifikaciji, ren (Armoracia lapathifolia Gilib.) pripada porodici krstašica (Brassicaceae), poreklom je iz jugoistočne Evrope. Ova biljka u narodu je poznata pod različitim imenima, kao što su: ljuti ren, hren, kren, hrelj, hrin, torman, ledinja andrkva, morska rotkva, ravelj, ravet…, navodi dr sc. Marko Lj. Nestorović, muzejski savetnik botaničar – herbolog u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.

Blic Zdravlje preporučuje

Čaj od borovnice leči kašalj, a domaći sok popravlja krvnu sliku, evo kako se priprema

Peršun snižava visok krvni pritisak, čuva bubrege i srce: Jedan vitamin u njemu sprečava i prekomerno krvarenje

Paprika – kraljica vitamina C, ali zavisi koje je boje: Jedna grupa ljudi može biti alergična na nju

– Lekovita svojstva rena bila su poznata još u antičko doba. Prema pisanjima Vase Pelagića, svaka kuća mora imati ren, jer on vraća energiju, daje umnu snagu, leči kašalj. Savremena istraživanja pokazala su da je ren biljka broj jedan za imuni sistem – ističe za “Blic zdravlje” dr Nestorović.

Koren rena koji je ljut i specifičnog ukusa, upotrebljava se kao začin u narodnom kulinarstvu i prehrambenoj industriji.

– Danas se najviše koristi kao sos ili krem, kao dodatak masnoj hrani, prvenstveno pečenom mesu ili pečenju. Ren pomaže organizmu da tešku hranu lakše svari, uz to dodatno čisti organizam, ubrzava metabolizam, otklanja umor i podiže energiju. Podstiče razmnožavanje i razvoj korisnih bakterija u crevima – objašnjava dr Nestorović.

Lekovito dejstvo rena

Ren je omiljen narodni lek i zdrav začin. Najviše se upotrebljava kao presan začin, manje za lek. Kako objašnjava naš sagovornik, ren raste po vlažnim mestima, gotovo širom celog sveta. Gaji se u mnogim zemljama zbog korena koji služi za začin.

– Koren rena široko se upotrebljava u medicini, naročito narodnoj, a koristi se i u ishrani, kao dodatak jelima. Izdanci sadrže oko 12% ugljenih hidrata, 2-3% proteina, minerale i vitamine (K, C, karoten), itd. Lekovito dejstvo potiče od ljutih i gorkih materija koje povećavaju apetit. Flavonoidi i glikozidi imaju antibakterijsko dejstvo, pa se koristi kao pomoćno sredstvo u lečenju stomačnih upala, prehlada, bolesti desni i tuberkuloze. U ishrani se koriste podzemni izdanak i mladi listovi, sveži ili ukiseljeni, u salatama i varivima, a u medicini za izdvajanje etarskog ulja i njegovih pojedinih sastojaka – navodi dr Nestorović.

Saveznik imuniteta, obiluje vitaminima i mineralima

Opšte je poznato da je vitamin C ključan za jak imunitet. Kako kaže dr Nestorović, ren je bogat vitaminom C, prirodnim antibioticima i eteričnim uljima.

– Zbog bogatstva vitaminom C, ren ima brojna lekovita svojstva. Koren rena sadrži skoro pet puta više vitamina C nego najpoznatiji citrusi, kao što su limun i pomorandža – ističe dr Nestorović, te dodaje da koren rena sadrži i:

• kalijum
• vitamine B1, B2 i B6
• gvožđe
• kalcijum
• magnezijum
• fosfor.

Čisti krv, izbacuje kamen iz bubrega, uništava bacile…

Prema rečima doktora Nestorovića, ren se preporučuje za čišćenje krvi, izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za znojenje i izbacivanje mokraće. U narodu se koristi kao lek protiv bolesti pluća, reume, gihta, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva, protiv skorbuta.

– Dragocen je kao stimulator organa za varenje, izaziva pojačanu sekreciju želudačnih i crevnih žlezda, kao i žuči i pankreasa. Pomaže kod uništavanja bacila. Ren pomaže organizmu da lakše svari tešku hranu, smiruje alergije i astmu, čisti kožu. Zbog posebnog dejstva preporučuje se kao dodatak mesu – kaže dr Nestorović i objašnjava:

– Čak i male količine korena ove biljke dovoljne su za stimulisanje apetita i poboljšanje rada creva, a jaka antioksidativna svojstva čine ga moćnim saveznikom u borbi protiv upala, alergija i pada imuniteta.

Pored korena, može se koristiti i mlad list, sveža biljka s cvetovima.

– Oni su bogati vitaminom C i beta karotenom, a od minerala najviše ima kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, sumpora, gvožđa i fosfora. Ren sadrži sastojke koji deluju kao prirodni antibiotici – naglašava dr Nestorović.

Prekomerna upotreba, ipak, nije poželjna

Međutim, iako ren ispoljava brojna lekovita svojstva, ne bi trebalo preterivati jer može da izazove dijareju i povraćanje.

– Ne preporučuje se osobama sa akutnim upalama unutrašnjih organa i trudnicama. Prekomerna upotreba rena može da izazove skok krvnog pritiska i da pojača krvarenje. Ren je jak diuretik, a zbog opasnosti od dehidratcije, trebalo bi da ga izbegavaju i osobe koje se pojačano znoje – ukazuje dr Nestorović.

Ljut miris izaziva suzenje očiju

Sagovornik objašnjava da je ren višegodišnja zeljasta biljka sa debelim, mesnatim i razgranatim korenom.

– Stabljika je uspravna, visoka od 15 do 125 cm, u gornjem delu je razgranata, uglasta, šuplja. Prizemni listovi su sa dugačkim drškama, izduženo jajasti, pri osnovi srcasti, dugački i do jedan metar. Listovi na stablu su sa kratkim drškama ili sedeći. Deljeni u režnjeve ili duboko nazubljeni. Cvast je metličasta, složena od mnogobrojnih grozdova. Čašični listići su sa opnastim obodom. Krunični listići su unakrst postavljeni, široko objajasti, beli. Plod je loptasta ljuščica. Cveta od maja do jula – kaže dr Nestorović i dalje objašnjava:

– Koren je do 6 cm debeo i vrlo dugačak, oko 1 metra. Gore je zadebljao i ima više glava. Spolja je žućkasto-sivkast, a iznutra beo i, dok je mlad, nije žilav. Ukusa je ljutog, toplog i peče. Bez mirisa je, ali ako se struže, razvija poseban ljut miris koji izaziva jako suzenje. Upotrebljava se samo svež koren. Može se dugo sačuvati svež u podrumu zakopan u vlažan pesak.

Otporan na mrazeve, dobro podnosi sušu

U pogledu gajenja i proizvodnje, ren ima veoma skromne zahteve prema spoljnoj sredini.

– Dobro podnosi čak i vrlo niske temperature. Otporan je na mrazeve. Može da raste i na zasenjenim mestima. Sušu dobro podnosi, ali veća i trajnija oskudica u vlazi pojačava račvanje i ljutinu korena, a smanjuje sočnost. Zato dobro reaguje na navodnjavanje. Od prekomerne vlage koren truli – ističe dr Nestorović, te dodaje:

– Ren dobro uspeva na svim normalnim zemljištima, ali se najbolji kvalitet i prinos dobija na plodnom, humusnom i lakom zemljištu. Na teškom zemljištu koren se suviše račva i postaje grub, na jako peskovitom je drvenast i bez karakterističnog ukusa i mirisa. Ne podnosi kisela zemljišta.

Kako se gaji

Ren se gaji kao višegodišnja biljka. Kako objašnjava naš sagovornik, razmnožava se proizvodnjom reznica deljenjem podzemnog izdanka. Sadi se od avgusta do kasne jeseni ili što ranije u proleće.

– Izdanci se vade u jesen ili do početka marta. Vađenje se može obaviti ručno, plugovima ili vadilicama. Prinos izdanaka je 10-50 t/ha. Do prerade ili prodaje čuva se u strogo kontrolisanim uslovima. Nadzemna masa koja se pokosi pre vađenja izdanaka može da posluži kao silaža ili za destilaciju etarskog ulja – ukazuje dr Nestorović.

– Na našim prostorima ren se retko gaji kao negovan zasad, već se ostavi da spontano raste kao samonikla biljka po baštama, vrtovima i dvorištima. Takve biljke imaju račvast, žilav, tanak i vrlo ljut koren. Nasuprot tome, pravilno negovan ren obrazuje prave, duge, glatke i sočne korene s prijatnom ljutinom.

Ren je često kultivisana biljka, katkad podivlja te se nalazi na obalama potoka i reka, u vlažnim jarugama, na vlažnim i zasenčenim zidinama, nasipima, ređe na livadama. Ren je rasprostranjen u jugoistočnoj Evropi i susednim oblastima, zapadna Azija. Kultivisanjem rasprostranjen je po celoj Evropi, gde se često nalazi podivljao. Prenet je i u Severnu Ameriku, Kinu, Japan – poručuje dr Marko Lj. Nestorović.