Uprkos glasnim apelima i skretanja pažnje na bitnost ove dve stavke, kardiovaskularne bolesti su u porastu, i svake godine, kako navodi profesor Petar Otašević, sve je veći broj, naizgled, zdravih ljudi koji imaju novodijagnostikovanu kardiovaskularnu bolest.

A, potrebno je samo jednom godišnje uraditi preventivni pregled, a on ne traje duže od pola sata.

– Razlog za to je višestruk. To je pre svega nedovoljna prevencija. Redovnim sistematskim pregledima kada nemate nikakve tegobe i simptome kardiovaskularnih bolesti, možemo otkriti faktore koji predisponiraju njihov razvoj. Među njima su, pre svega, neodgovarajući način života u smislu nedovoljne fizičke aktivnosti, zatim povećana telesna težina, povećane masnoće u krvi i neodgovarajući način ishrane. Sve su to faktori koji, ukoliko se koriguju, mogu odložiti ili zaustaviti pojavu kardiovaskularnih bolesti – objašnjava prof. Otašević za “Blic zdravlje” i dodaje da su upravo nedovoljna fizička aktivnost i neodgovarajuća ishrana razlog što svake godine imamo sve veći broj mladih ljudi koji imaju neku od kardiovaskularnih bolesti.

Imaju kardiovaskularnu bolest a ne leče se uopšte, ili neadekvatno

Prema rečima našeg sagovornika, problem leži u tome i što se osobe koje imaju već dokazanu kardiovaskularnu bolest, kao što su hipertenzija ili povećen nivo masnoća u krvi, ne leče uopšte ili ne leče adekvatno.

– Ovi poremećaji ukoliko nisu otkriveni, nisu lečeni ili nisu dovoljno dobro lečeni, tokom godina i decenija dovode do mnogo ozbiljnijih komplikacija kao što su akutni infarkt miokarda, šlog i u ekstremnim slučajima, naravno, i do smrti zbog kardiovaskularnih uzroka – upozorava naš sagovornik.

Profesor podseća da povišen krvni pritisak i povećan nivo masnoća u krvi uglavnom ne daju nikakve simptome, što je dodatan problem.

– Povećan krvni pritisak tek kada je značajno povišen manifestuje se zujanjem u ušima, glavoboljom ili curanjem krvi iz nosa. Povećan nivo masnoća u krvi ne daje nikakve tegobe dok se ne doživi infarkt ili šlog, a tada se već zakasnilo sa pravim trenutkom za lečenje da bi se izbegle takve komplikacije. Prema tome, skloni smo da ono što nas trenutno ne boli, što nam ne smeta, da ne doživljamo dovoljno ozbiljno. Tek kada doživimo neki jako dramatičan događaj, skloni smo da krenemo da se lečimo na odgovarajući način – primećuje prof. dr Otašević.

Kada otići na preventivni pregled i šta sve uraditi

Da bi se sprečile, ili lečile na vreme bolesti srca, svi bi do 40. godine barem jednom do dva puta trebalo da provere masnoće u krvi, a jednom u dve ili tri godine da provere krvni pritisak, savetuje profesor.

– Posle 40. godine savetujemo redovne godišnje sistematske preglede, koji obuhvataju EKG, merenje krvnog pritiska i osnovnu biohemiju – masnoće u krvi, ali ne smemo da zaboravimo ni da izmerimo šećer u krvi, kao i da proverimo funkciju bubrega. Ukoliko bubrezi ne rade dobro, i ukoliko je šećer povišen, to isto može da dovede do kardiovaskularnih bolesti – kaže prof. dr Otašević.

Naglašava da su redovni sistematski pregledi kad smo zdravi i ništa nas ne boli, jako važni. Oni oduzimaju pola sata u godini, a pomažu u otkrivanju i pravovremenom lečenju:

– Često govorim, a i opet ću izneti paralelu – ukoliko automobil jednom godišnje vozite na servis, onda ne postoji opravdanje da se ne ode na preventivni pregled.

– Takođe, treba naglasiti da ukoliko ne tolerišete dovoljno dobro napor, odnosno ukoliko se zamarate više nego inače, to može biti znak srčane slabosti i neophodno je da se javite vašem lekaru koji će utvrditi razlog vašeg zamaranja i koji će odrediti uzrok zamaranja i prepisati odgovarajuću terapiju.

Okidači za javljanje lekaru:

• glavoobolja
• zujenje ušima
• bol u grudima
• loša torancija pri naporu
• krv iz nosa

– Idite kod doktora ukoliko imate neku od ovih tegoba. Bolje sprečiti nego lečiti. Pored odlaska doktoru, bitno je da uzimate lekove u propisanoj dozi, koja će krvni pritisak, odnosno masnoće, dovesti u ciljne granice koje želimo – napominje prof. dr Otašević za “Blic zdravlje”.

Atipični simptomi kod žena i starijih

Profesor napominje i da simptomi kardiovaskularnih događaja kod kod starijih i kod žena mogu biti vrlo atipični.

– Umesto bola u grudima, angine pektoris, mogu da se jave bol u želucu i loša tolerancija napora, na primer kod starijih ljudi. Tipičan bol u grudima, koji liči na aginu pektoris je stezanje u sredogruđu koje traje nekoliko minuta, širi se u vrat i vilicu, počinje u naporu i smanjuje se kada se odmorite. Kod žena su ti bolovi vrlo atipični – bol u levom ramenu, bol u jednoj tačci, ili bol samo u grlu – navodi sagovornik “Blic zdravlja”.

Šta otkriva o srcu EKG a šta ultrazvuk?

Profesor Otašević napominje i da i EKG i ultrazvuk srca imaju svoje koristi.

– EKG je osnovna dijagnostička metoda u otkrivanju kardiovaskualrnih bolesti. Ukoliko na EKG-u uočimo neke promene ili ukoliko nam se bolesnici žale na neke specifične promene kao što su gušenje pri naporu, nepravilan rad srca ili oticanje nogu, onda je sledeći korak ultrazvuk srca.

– Samo ultrazvuk srca može da nam pokaže u kakvom stanju je naš srčani mišić, odnosno da li naše srce dobro i pravilno radi, kakve su veličine srčane šupljine i u kakvom stanju su zalici na srcu. Ni na EKG-u a ni na ultrazvuku ne možemo direktno videti krvne sudove na srcu, odnosno ne možemo videti da li imamo masne naslagi u njima. Za to služe drugi pregledi i kao što su test fizičkog opterećenja, koronarografija ili, u poslednje vreme veoma popularna, skenerska koronografija koja nam na jedan bitno manji invazivan način od klasične koronarografije, daje uvid u stanje krvnih sudova na srcu – objašnjava profesor Petar Otašević za “Blic zdravlje”.

Svetski dan srca – 29. septembar

Ovе gоdinе Svеtski dаn srcа оbеlеžаvа sе pоd slоgаnоm “Аktivаn pristup mоžе dа spаsi živоtе”.

Svеtskа fеdеrаciја zа srcе upоzоrаvа dа sе nајmаnjе 80 odsto prеvrеmеnih smrti оd kаrdiоvаskulаrnih bоlеsti mоžе sprеčiti kоntrоlоm glаvnih fаktоrа rizikа:

• pušеnjе
• nеprаvilnа ishrаnа
• fizičkа nеаktivnоst

Оd bоlеsti srcа i krvnih sudоvа tокоm 2023 gоdinе u Srbiјi је umrlо је 48.277 оsоbа (22.422 muškаrаcа i 25.855 žеnа). Bоlеsti srcа i krvnih sudоvа, sа učеšćеm оd 49,8 odsto u svim uzrоcimа smrti, vоdеći su uzrоk umirаnjа u Srbiјi.