Čini se da ne postoje dragocjeniji zanatski proizvodi od onih zlatarskih.
Biti zlatar oduvijek je bilo nešto posebno i vredno, ali nažalost, ovo zanimanje i te kako je deficitarno u Srbiji već godinama unazad. Jer, kod nas nema mnogo obrazovnih ustanova koje školuju zlatare, tek nekoliko njih od Kelebije do Preševa.
Jedna od njih je Škola primenjenih umetnosti u Šapcu, gdje već godinama radi Ivko Petronić, kao saradnik u obrazovanju juvelira, piše Poslovi infostud.
“To je zanat koji u Srbiji ima dugu tradiciju. Recimo, još od 13. vijeka dolaskom Saksonaca na ovo područje radili su se predmeti od srebra i zlata, poput čaša, gravirani su grbovi, pravljeno prstenje i od tada se to ovde odomaćilo. Godinama se menjalo i razvijalo i došlo do ovoga kako danas izgleda”, počinje svoju priču Petronić.
Mora da se zna hemija, matematika…
Obrazovna ustanova u kojoj godinama radi nekada je godišnje upisivala nekoliko desetina osnovaca koji su odlučili da se školuju za zlatara. Međutim, danas to nije slučaj. Sada ih, kako nam kaže Petronić, ima između sedam i 10 po školskoj godini.
“Primat su uzela neka druga zanimanja, tu mahom mislim na sva koja su u vezi sa IT industrijom, i primetno je manje onih koji bi želeli da se bave zlatarskim poslom. Jedan od razloga za to je i činjenica da su širom zemlje zatvorene velike državne zlatare i da se ovaj posao mahom obavlja u privatnim firmama. U takvim uslovima u prvom planu je hiperprodukcija, uglavnom predmeta iz Kine, pa je sve manje zastupljen ručni rad sa plemenitim metalima”, navodi Petronić.
Prema riječima stručnog saradnika u šabačkoj Školi primenjenih umetnosti, posao zlatara nije lak, mora mnogo truda da se uloži, ali na kraju može i da se isplati.
“Recimo da mjesečno može da se zaradi oko 1.000 eura, dok s druge strane, mora mnogo da se ulaže u znanje. Ne možete da budete dobar juvelir ukoliko nemate odlično znanje iz hemije, metalurgije, mehanike, tehnologije, a vrlo je važno i poznavanje matematike. Naravno, o spretnosti u prstima nema potrebe da govorim. Ipak, uvjeren sam da će ovo zanimanje uvek biti zastupljeno u Srbiji i savetovao bih mladima da se posvete tome. Vrlo brzo će to biti još cenjeniji zanat nego što je sada”, ističe Petronić.
Uživanje u poslu
Zlatarski esnaf je vrlo specifičan. Plemeniti metali su vredni, sa njima nije lako rukovati, a da bi ste u ovom zanatu bili uspešni pre svega je važno da ga radite sa mnogo ljubavi.
To kaže Stefan Antić, vlasnik zlatarske radnje koji je završio četvorogodišnje školovanje i sada se uspešno bavi ovim poslom.
“Moji roditelji su se bavili tekstilom, tako da ovo nije porodični posao, već lično moj izbor. Juvelir je umetnički zanat, budući da ti daje prostor da izraziš kroz njega i daš neki svoj lični pečat kroz kreativnost. Za ljepotu jednog komada nakita nije bitan samo dizajn, već i pristup samoj izradi. Ono što mene posebno raduje u ovom poslu je što vi sa svojim klijentima uglavnom dijelite one najlepše trenutke njihovih života i zaista je privilegija da učestvujete u tome”, kaže Antić.
Ko i svaki zanatlija, juvelir mora da ima poseban pristup ka klijentima, da lako i mudro proceni šta je njima potrebno, pruži im stručan savet i na kraju prihvati da će uvek biti onako kako klijent kaže.
“Opredelio sam se da radim sa dragim kamenjem, to je malo ekskluzivniji nakit i posla imam dosta. Naravno, ukoliko pričamo o prstenju jako je važno da klijentu pružite savet koji oblik nakita ide uz njegove prste. Razgovor je mnogo važan jer iz njega možete da saznate mnogo toga o osobi, kako ona doživljava taj komad nakita, a to znači da možete da ga napravite na kvalitetan način”, dodaje Stefan.
To što živi u malom gradu za Stefana ne predstavlja veliki problem jer kod njega u radnju dolazi mnogo više klijenata iz ostalih dijelova Srbije.
I Stefan je, baš kao i Ivko Petronijević siguran da zlatarski zanat u Srbiji ipak ima perspektivu, vjeruje da će mnogo mladih to shvatiti i da to tada neće proći mnogo vremena. A onda, svi zajedno će moći da se osmehnu kada negde budu čuli poređenje – “imate posla k’o zlatar”.