Iako je hidrocefalus nekada bio poznat kao “voda u mozgu”, voda je zapravocerebrospinalna tečnost (CSF) ili likvor– bistra tečnost koja okružuje mozak i kičmenu moždinu. Likvor (naziva se još i moždana tečnost) se proizvodi u ventrikulima, moždanim komorama.

Blic Zdravlje preporučuje

Poremećen rad cerebrospinalne tečnosti često je neprimećen, a dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema: Šta ukazuje na curenje likvora i idiopatsku intrakranijalnu hipertenziju

Kako se i kada radi lumbalna punkcija – važna metoda u neurologiji: Prim. dr Kuljić Obradović objašnjava za koje dijagnoze je ključna analiza likvora

Sa oporavkom od potresa mozga ne treba žuriti: Ako se ponovi, komplikacije su teške

Moždane komore su, dakle, mesta gde nastaje najveći deo cerebrospinalne tečnosti, koja zatim kroz pomenute kanale i otvore cirkuliše od najvećih, takozvanih bočnih komora, u velikom mozgu, kroz treću i četvrtu komoru, a zatim “napušta” unutrašnjost moždanog tkiva i “izlazi” u prostor između površine mozga i njegovog omotača.

Ovaj prostor naziva se subarahnoidalni prostor, prostire se oko mozga i kičmene moždine i ispunjen je likvorom. U njega su uronjeni “prstoliki” izraštaji krvnih sudova (vena) koji apsorbuju “višak” likvora, održavajući njegovu količinu stalnom.

Koja je uloga likvora?

Zahvaljujući prisustvu likvora, mozak “pluta” u lobanjskoj duplji, umesto da se po njoj slobodno premešta pod uticajem gravitacije (što bi bilo prilično rizično za organ od takvog značaja).

Cerebrospinalna tečnost štiti osetljivo moždano tkivo od dejstva mehaničke sile, ublažavajući je, u njoj se nalaze brojni hormoni i hranljive materije, uklanjaju se štetni proizvodi metabolizam.

Kako dolazi do viška likvora i nastaje hidrocefalus?

Balans između proizvodnje i apsorpcije cerebrospinalne tečnosti je jako važan. Ova tečnost se stvara kontinuirano, i ukoliko dođe do blokade normalnog protoka, to će rezultirati akumulacijom viška tečnosti u glavi.

Višak tečnosti vrši pritisak na mozak i to uzrokuje pojavu hidrocefalusa. Drenažni putevi su blokirani, tečnost se konstantno akumulira, što rezultira da se komore prošire i dolazi do kompresije okolnog tkiva.

Kod beba će se glava uvećati, a kod starije dece i odraslih veličina glave ne može da se povećava je su kosti koje formiraju lobanju potpuno spojene.

Hidrocefalus kod dece – nagli rast glave

U ranom detinjstvu se hidrocefalus prepoznaje zbog brzog rasta glave deteta. Otvoreni šavovi kostiju glave omogućavaju povećanje lobanje, tako da hidrocefalus kod novorođenčadi karakteriše:

• povećanje glave
• razmicanje šavova
• širenje fontanele
• napetost kože glave
• pojačana izraženost vena glave.

Ako se hidrocefalus razvija brže, javljaju se razdražljivost i plač, povraćanje, poremećaj svesti.

Hidrocefalus kod odraslih – pritisak u glavi

Kod odraslih su kosti lobanje srasle, te se glava ne može povećavati. Zato se nakupljanje likvora manifestuje znakovima akutnog ili hroničnog povećanja pritiska u lobanji.

U lobanji se nalaze mozak, krv i likvor pa se povećanjem količine likvora mora smanjiti količina mozga i krvi. Zbog toga se moždane mase pomeraju prema kanalu kičmene moždine, a to uzrokuje oštećenje, uklještenje i smrt.

Povećanje pritiska u glavi manifestuje se simptomima, kao što su:

• mučnina i povraćanje
• glavobolja
• problemi sa vidom
• ataksija (poremećaj hoda)
• oštećenje moždanih nerava.

Tipovi hidrocefalusa

Postoje različite podele hidrocefalusa. Prema vremenu kad se javlja razlikuju se:

• urođeni hidrocefalus
• stečeni hidrocefalus.

Prema pritisku u lobanji:

• hidrocefalus sa visokim pritiskom (hipertenzivni)
• hidrocefalus sa niskim pritiskom (normotenzivni). 

Dalje, prema razvoju bolesti deli se na opstruktivni, malresorptivni i hipersekretorni.

Opstruktivni hidrocefalus

Opstruktivni ili nekomunikativni hidrocefalus nastaje zbog opstrukcije prepreke u oticanju likvora. Kod ovog tipa hidrocefalusa postoji prepreka u toku likvora kroz moždane komore.

Može nastati zbog suženja kanala koji povezuje treću i četvrtu moždanu komoru, u sklopu nekih naslednih oboljenja i urođenih anatomskih anomalija, kao posledica meningitisa u novorođenačkom periodu, krvarenja u predelu moždanih komora (čemu su prevremeno rođene bebe sklone), nakon nekih infekcija u toku trudnoće.

Neopstruktivni hidrocefalus

Kongenitalni hidrocefalus je prisutan pri rođenju ali to ne znači da je genetski uslovljen, odnosno nasledan. Tačan uzrok kongenitalnog hidrocefalusa nije utvrđen ali najčešće se dešava kod prevremeno rođenih beba.

Neopstruktivni ili komunikantni – “prstoliki izraštaji” vena su “zapušeni”, pa ne mogu da apsorbuju likvor. Često je prouzrokovankrvarenjem u moždanoj komori i subarahnoidalnom prostoru kod prevremeno rođene dece, bakterijskim meningitisom (tuberkuloznim ili pneumokoknim), određenim infekcijama u toku trudnoće.

Malresorptivni hidrocefalus

Nastaje zbog poremećaja upijanja (resorpcije), odnosno odstranjivanja likvora iz mozga. Taj tip nastaje nakon krvarenja u mozgu, upala, povreda i operacija.

Hipersekretorni hidrocefalus

Nastaje zbog preteranog izlučivanja (hipersekrecije) likvora, obično kod tumora dela mozga koji stvara likvor.

Kako se leči i kada je potrebna ugradnja šanta?

Dijagnoza za novorođenče postavlja se ultrazvukom, a kod starije dece pomoću skenera i magnetne rezonance.

Lečenje zavisi od etiologije, težine i od toga da li je hidrocefalus progresivan (odnosno, da li se širina ventrikula s vremenom povećava s obzirom na veličinu mozga).

Kod progresivnog hidrocefalusa obično je potrebno ugraditi ventrikularni šant. Za privremeno smanjenje pritiska likvora kod beba mogu se primeniti ventrikularni čepovi ili serijske lumbalne punkcije.

Izbor vrste ventrikularnog šanta zavisi od iskustva neurohirurga, premda ventrikulo–peritonealni šantovi dovode do manjeg broja komplikacija od ventrikulo–atrijskih šantova. Bilo koja vrsta šanta nosi opasnost od infekcije.

Kako izgleda tok lečenja nakon ugradnje šanta?

Nakon uspostavljanja šanta, proverava se opseg glave i stepen razvoja a redovno se kontroliše snimanjem glave na skeneru.

Opstrukcija šanta može predstavljati hitno stanje – deca dolaze sa znakovima i simptomima naglog povišenja intrakranijalnog pritiska poput glavobolje, povraćanja, letargije, razdražljivosti, ezotropije ili paralize prilikom pogleda u vis. Može doći do konvulzija.

Ukoliko je opstrukcija postepena, mogu se pojaviti neupadljiviji znakovi i simptomi, kao što je razdražljivost, loš uspeh u školi i letargija, što se može zameniti s depresijom.

Mada neka deca kad porastu nemaju više potrebe za šantom, teško je odrediti pravo vreme za njegovo odstranjivanje (koje može dovesti do krvarenja i ozlede). Zato se šantovi retko uklanjanju.

(Udruženje HISBAS – Hidrocefalus i spina bifida asocijacija Srbije)