Epilepsija je ozbiljan neurološki poremećaj koji pogađa više od 100 miliona ljudi širom sveta, dok u Srbiji oko 75 hiljada osoba živi s ovom bolešću. Ova složena bolest može imati različite simptome, a način lečenja i života s epilepsijom predstavljaju značajne izazove za obolele.

– Epilepsija je najčešća ozbiljna hronična bolest koja se karakteriše spontanim pojavama epileptičnih napada. Epileptični napad može se javiti kod svakoga, ali to ne znači da svi imaju epilepsiju. Samo oni koji imaju urođenu ili stečenu sklonost da spontano generišu epileptične napade bez pravila ili šablona imaju epilepsiju koja zahteva lečenje – objašnjava doktor Aleksa Pejović, neurolog.

Oblici epileptičnih napada

Prema rečima dr Pejovića, epilepsija obuhvata različite sindrome i entitete koji se manifestuju epileptičnim napadima. Uzroci epilepsije su mnogobrojni i mogu biti stečeni ili urođeni.

– Stečena epilepsija nastaje kada dođe do oštećenja koje ne uzrokuje smrt neurona, već njihov aberantni razvoj. Ovi neuroni mogu da varniče i izazovu različite simptome, u zavisnosti od zahvaćenog dela mozga. Simptomi se mogu kretati od grčenja i gubitka svesti do suptilnih trzaja ili trenutnih promena u svesti – objašnjava neurolog.

Dr Pejović dodaje da postoje različiti oblici epileptičnih napada.

– Postoje oblici epilepsije u kojima svest može biti privremeno pomućena, a osoba može izgledati odsutno ili zamišljeno. U takvim slučajevima mogu se javiti suptilni trzaji, poput trzanja leve ruke ili desne noge. Osoba može biti svesna tih simptoma, budući da epilepsija ne mora nužno da podrazumeva gubitak svesti. Ovi simptomi mogu biti deo epileptičnog napada, ali nije potrebno previše brinuti se – objašnjava doktor Pejović.

Simptomi koji najavljuju epileptični napad

Neurolog Pejović dodaje da se epileptični napad može predosetiti.

– Ovo se naziva aura ili predosećaj. Neke forme epilepsije imaju predosećaje, a aura je manji napad koji može prethoditi glavnom napadu. U zavisnosti od dela mozga zahvaćenog električnom aktivnošću, simptomi aure mogu biti različiti. Najčešći predosećaj je nelagoda u stomaku koja se penje ka grlu i traje nekoliko sekundi, a može ili ne mora prethoditi pomućenju svesti.Drugi simptomi mogu uključivati utrnulost ruke ili noge koja traje oko desetak sekundi, kao i čudne mirise, ukuse ili zvukove – kaže dr Pejović.

Kako objašnjava, aura se razlikuje od drugih fenomena po tome što se ponavlja na isti način i traje kratko.

– Ako se neki simptom ponavlja više puta na isti način, treba obratiti pažnju i potražiti stručnu pomoć – ukazuje doktor Pejović.

Epilepsija kod dece može imati trajne posledice

Jedna od najčešćih formi epilepsije kod dece je dečja apsansna epilepsija.

– Dečja apsansna epilepsija, ako se ne prepozna na vreme, može imati trajne posledice na obrazovanje deteta. Razlog je što nastavnici i roditelji često primete da dete ne prati nastavu, izgleda odsutno ili zamišljeno, što može dovesti do toga da ih grde zbog lošeg ponašanja ili nedostatka pažnje. Međutim, dete možda uopšte nije svesno svojih simptoma, a ni roditelji i nastavnici nisu svesni da ono pati od epilepsije. Ako se ovaj poremećaj ne prepozna i ne leči, može ozbiljno uticati na obrazovne performanse deteta – objašnjava neurolog.

Kako osobe sa epilepsijom mogu kvalitetno da žive

Što se tiče lečenja, dr Pejović objašnjava da je osnova terapije primena antiepileptičnih lekova.

– Oko 90 odsto pacijenata se leči ovim lekovima. Danas postoji više od 20 antiepileptičnih lekova, a cilj je pronaći odgovarajući lek za svakog pacijenta. Ono što je definitivno trend, što se videlo na poslednjem sastanku je skretanje ka retkim bolestima. Pokazalo se neverovatno interesovanje stručne javnosti i farmaceutske industrije. Od poslednja četiri antiepileptička leka koja su registrovana od 2018. čak tri su za neke vrlo retke indikacije, i vrlo retke bolesti – poručio je dr Aleksa Pejović u emisiji Uranak na televiziji K1, te zaključio da je sve manje stigme vezano za ovu bolest.