Zemlje Balkana i Mediterana, kao i cijela Turska, pod većom su opasnošću nego mnoge druge evropske države, kako je prezentovano na mapi.
Istraživači iz projekta SHARE finansiranog od strane Evropske unije prikazali su na mapi koje države su najpogodnije za zemljotres. Kako mapa pokazuje to su upravo Grčka, Italija, Bugarska, Rumunija, Turska i države Balkana.
“Evropa ima dugu istoriju razarajućih zemljotresa. Svi se sjećamo potresa u Izimitu (Turska) 1999. godine, kao i u Lakuili (Italija) 2009. godine”, rekao je profesor Domeniko Đardini, koordinator SHARE projekta.
U Izmitu, jak zemljotres jačine 5,9 stepeni Rihterove skale odneo je preko 300 života i potpuno razorio grad.
Kako bi stvorili mapu, istraživači su kombinovali podatke o preko 30 000 zemljotresa širom Evrope. Uslov je bio da su magnitude tih zemljotresa veće ili bar jednake 3,5 stepeni Rihterove skale, da su se zemljotresi desili od 1000. godine na ovamo, kao i da su prouzrokovali ogromnu štetu.
Kako bi sakupili podatke koristili su one dostupne na AHEAD interaktivnoj mapi zemljotresa u Evropi.
Onda su uporedili podatke sa više od 1100 aktivnih raseda u Evropi koji zajedno imaju dužinu od 64 000 kilometara.
Evropska seizmiološka hazardna mapa prikazuje očekivano kretanje zemlje il pak mogućnost od 10% da se ono premaši u 50 godina. Plava indicira da u pitanju regija sa niskim hazardom, žuta i narandžasta da su u pitanju regije sa srednjim nivoom hazarda, dok crvena pokazuje visoku prisutnost hazarda u određenim regijama.
Sve informacije su prikazane na mapi koja pokazuje debelu ljubičastu zonu a koja se odnosi na južnoistočni dio Evrope gde su zemljotresi češći i gdje uzrokuju više štete za društvo. Ove regije imaju 10% veću šansu da u narednih 50 godina osjete potres.
“Ovakva mapa značiće graditeljima različitih zgrada u infrastruktura, pogotovo katedrala, nebodera i mostova”, rekao je dr Artur Pinto, glavni u Evropskoj laboratoriji za strukturalne procene.
Međutim, mapa pokazuje i epicente zemljotresa blizu Brisela, Lisabona, Budimpešte i Pirineja.
Epicentri kod Brisela, Lisabona i Budimpešte istaknuti su zbog zemljotresa koji su se desili, dok epicentar koji vidimo oko zapadnih Pirineja je zbog same geološke pozicije planina, navedeno je u projektu.
Seizmički hazardi
„Seizmički hazard nije samo izračunavanje verovatnoće da će se neki događaj desiti negde u Evropi u određenom vremenskom periodu“, rekao je prof. Đardini.
„U našem projektu, seizmički rizik se odnosi na verovatnoću oštećenja i gubitaka koje seizmički događaji mogu izazvati u društvu“, rekao je on.
„Umereni zemljotres u gusto naseljenom delu Evrope, ili u oblasti u kojoj se nalaze krhke infrastrukture, poput gasovoda, može doneti mnogo štete.”
Ovo je detaljnije ispitao projektu SINER-G koji finansira EU, a koji je razvio softverski alat za analizu ranjivosti i razradu društvenih i ekonomskih uticaja zemljotresa u određenim urbanim oblastima, kao što je luka Solun u Grčkoj, do kraja 2013.
Ovo je važno i za geologe, seizmologe i inženjere koji su deo projekta STREST jer je omogućio zajednički način procene rizika za kritične infrastrukture i identifikaciju zgrada i infrastruktura koje, ukoliko bi bile oštećene tokom zemljotresa, imale bi najveći uticaj na društvo.