Ne preti nam samo opasnost od bakterija: Nova pandemija tinja – gljivice sve zaraznije i otpornije na lekove
- Gljivične infekcije trenutno zaraze oko 6,5 miliona ljudi godišnje, a uzrok su 3,8 miliona smrti svake godine
- Istraživači upozoravaju da gljivice sve brže mutiraju i postaju sve zaraznije, ali i sve otpornije na lekove.
0:00
Svet se suočava sa jednom od najvećih pošasti po javno zdravlje – rezistencijom na antibiotike, koja odnosi skoro 5 miliona života godišnje. Međutim, bakterije nisu jedini patogen koji zabrinjava naučnike.
.
–
Foto: phugunfire / shutterstock
Prema najnovijim procenama, patogeni otporni na lekove mogli bi da izazovu više od 40 miliona smrti u narednih 25 godina. O tome su ovog septembra raspravljali naučnici na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, ali jedan deo naučnika upozorava da nije pretnja “samo” antimikrobna rezistencija(otpornost bakterija na antibiotike), već i otpornost gljivica na lekove.
Globalno zagrevanje podstiče mutaciju gljivica: Patogeni sve zarazniji i otporniji na lekove
Gljivica iz prašine dospeva u pluća ljudi i širi se na mozak: Dolinska groznica preti da postane epidemija
Perut u kosi može da izazove rak dojke: Za sve su krive gljivice, tvrde istraživači
Tiha pandemija gljivičnih infekcija
Prema istraživanju koje je objavljeno u prestižnom naučnom časopisu “The Lancet”, gljivične infekcije su često nepravedno izostavljene iz globalnih inicijativa za borbu protiv otpornosti na antimikrobne lekove. Istraživači upozoravaju da gljivice sve brže mutiraju, postaju sve zaraznije ali i sve otpornije na lekove.
Gljivične infekcije trenutno zaraze oko 6,5 miliona ljudi godišnje, a uzrok su 3,8 miliona smrti svake godine. Istraživači kažu da gljivične infekcije već izazivaju “tihu pandemiju”, te da bez hitne akcije, gljivice bi mogle da postanu još opasnije.
Najopasnije gljivice
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2022. godine objavila listu gljivica najopasnijih po ljudsko zdravlje, a one su:
- Aspergillus fumigatus: Patogen koji potiče od buđi i izaziva respiratorne infekcije.
- Candida: Kvasnica koja najčešće neprimetno živi u ljudskom telu, a može da izazove sistemske gljivične infekcije.
- Nakaseomices glabratus: Patogen koji može da inficira urogenitalni trakt ili krvotok.
- Trichophyton indotineae: Veoma zarazna hljivica, izaziva infekcije kože, kose i noktiju.
Osobe sa oslabljenim imunitetom kao i stariji, su najugroženiji od gljivičnih infekcija.
Razlika između gljivica i bakterija i izazovu u razvoju novih lekova
U poređenju sa bakterijama i virusima, gljivice su složeniji organizmi, po svojoj građi najsličniji životinjama, što otežava razvoj efikasnih lekova. Trenutno postoji samo četiri klase sistemskih antifungalnih (antigljivičnih) lekova, a otpornost na ove lekove postaje pravilo, a ne izuzetak, pišu autori studije.
U poslednjim decenijama, uprkos razvoju novih antimikotika (lekova protiv gljivica), borba između patogena i lekova se nastavlja, delimično zbog uticaja agrohemijske industrije.
– Čak i pre nego što ovi lekovi stignu na tržište nakon godina razvoja i kliničkih ispitivanja, agrohemijska industrija je razvila fungicide sa sličnim načinima delovanja, što je rezultiralo unakrsnom rezistencijom za kritične prioritetne patogene. Protivgljivična zaštita je neophodna za sigurnost hrane. Pitanje je, kako da uravnotežimo sigurnost hrane sa mogućnošću lečenja sadašnjih i budućih otpornih gljivičnih patogena? – pišu autori studije objavljene u časopisu “The Lancet”.
Istraživači ističu potrebu za globalnim sporazumom koji bi ograničio korišćenje određenih antifungalnih lekova. Takođe, ističu važnost regulative koja bi omogućila usklađivanje bezbednosti hrane i lečenja otpornih gljivičnih infekcija.