NAJVEĆU GREŠKU PRAVE ŽENE KADA OVAKVE DOĐU NA PRIČEŠĆE: Najmanje treba da se opterećuju nose ili maramu ili dugu suknju
Jedini ispravan način da se pričestite, jeste da se pridržavate ovih stvari
25.03.2024. – 19:28h 19:42h
Svima nam se desi da se nađemo u situaciji iz koje mislimo da nema izlaza i to je sasvim normalano i sastavni je deo života. U tim momentima važno je ispravno postupiti.
Često se nađemo u nedoumici i sa mnogo pitanja: Da li je u redu da u crkvu idemo bez marame na glavi, da li je u redu da dolazimo u pantalonama, a ne u suknji, i ono što se čini da je najveća nedoumica svakog hrišćanina jeste da li smo podobni da se pričestimo kada ispostimo post?
U rečim oca Predraga Popovića krije se sva mudrost. Dobro ih poslušajte i u buduće se vodite njegovim savetima.
“Ja nikad nisam imao problema sa tim da li neko nosi maramu ili ne, da li nosi dugu suknju ili ne, ali mi je smetalo što nosite karmin kad se pričešćujete, na kašičici ostaje karmin, a onda se drugi iza vas pričešćuju tom istom kašičicom.”
Otac Predrag smatra da se u crkvu treba obući svečano, malo drugačije nego uobičajenim danima.
“Ako svaki dan nosite majicu, taj dan obucite košulju, pokažite da vam je dan pričešća svečaniji od svakog drugog.”
Kaže da su naši stari oblačili stvari koje mi danas ne možemo ni da priuštimo.
Nedeljna liturgija treba da bude svečanija.
“Ako žene idu u muški manastir treba da stave maramu da ne sablazne lepotom te monahe. Najveća greška je kad stave maramu samo zato što nisu oprale kosu.“
“Ono što jedno zdanje, jedan hran čini svetim jeste liturgija.”
“Druga stvar koja mi smeta jeste kad ljudi dolaze na pričešće, a boje se zaraze, pa sa kašičiće zubima skidaju pričešće.”
“Prčešću treba prisutpiti na taj način da svi mislimo da nismo dostojni pričešća.”
Svima nam se desi da se nađemo u situaciji iz koje mislimo da nema izlaza i to je sasvim normalano i sastavni je deo života. U tim momentima važno je ispravno postupiti.
Često se nađemo u nedoumici i sa mnogo pitanja: Da li je u redu da u crkvu idemo bez marame na glavi, da li je u redu da dolazimo u pantalonama, a ne u suknji, i ono što se čini da je najveća nedoumica svakog hrišćanina jeste da li smo podobni da se pričestimo kada ispostimo post?
U rečim oca Predraga Popovića krije se sva mudrost. Dobro ih poslušajte i u buduće se vodite njegovim savetima.
“Ja nikad nisam imao problema sa tim da li neko nosi maramu ili ne, da li nosi dugu suknju ili ne, ali mi je smetalo što nosite karmin kad se pričešćujete, na kašičici ostaje karmin, a onda se drugi iza vas pričešćuju tom istom kašičicom.”
Otac Predrag smatra da se u crkvu treba obući svečano, malo drugačije nego uobičajenim danima.
“Ako svaki dan nosite majicu, taj dan obucite košulju, pokažite da vam je dan pričešća svečaniji od svakog drugog.”
Kaže da su naši stari oblačili stvari koje mi danas ne možemo ni da priuštimo.
Nedeljna liturgija treba da bude svečanija.
“Ako žene idu u muški manastir treba da stave maramu da ne sablazne lepotom te monahe. Najveća greška je kad stave maramu samo zato što nisu oprale kosu.“
“Ono što jedno zdanje, jedan hran čini svetim jeste liturgija.”
“Druga stvar koja mi smeta jeste kad ljudi dolaze na pričešće, a boje se zaraze, pa sa kašičiće zubima skidaju pričešće.”
“Prčešću treba prisutpiti na taj način da svi mislimo da nismo dostojni pričešća.”