Kad ljudi pomisle na ugljene hidrate, krompir je možda među prvim namirnicama koje im padnu na pamet.
Takođe, većina ljudi je vjerovatno svjesna činjenice da jela od krompira, poput pomfrita, nisu zdrava kao štapići šargareppe ili celera, ali i da im preterivanje s pomfritom može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti zbog visokog udjela masnoće i soli.
Međutim, premda je na tako lošem glasu, krompir je nutritivno vrlo bogata namirnica, koja tijelo snabdjeva složenim ugljenim hidratima i drugim vrijednim materijama.
Krompir srednje veličine s korom, težine oko 213 grama, sadrži oko 164 kalorije i 4,5 grama vlakana, gotovo 20 posto dnevnih potreba za kalijumom, 46 odsto dnevnih potreba za vitaminom C i 4,4 grama biljnih proteina. Uz obilje drugih hranjivih materija, dobar je izvor vitamina, uključujući vitamin B6.
– Mnogi ljudi misle da je batat bolji za zdravlje, ali to zapravo nije istina – kaže nutricionistkinja Emi Gudson. – Hranjivost obe namirnice vrlo je slična, s tim da beli krompir ima više kalijuma, a batat ima više beta-karotena, koji mu daje narandžastu boju.
Poboljšaće rad i zdravlje vaših crijeva
Kad jedete prevruć krompir, njegov se skrob brzo razgrađuje u glukozu, što podiže šećer u krvi. Skrob u hladnom krompiru poznat je kao skrob tipa 3, koji djeluje kao rastvorljivo i kao nerastvorljivo vlakno. S obzirom na to koliko se opiru probavi, šećeri iz ovog skroba se ne apsorbiraju u krvotok. Umjesto toga, rezistentni skrob seli se u debelo crijevo, gdje ga razgrađuju zdrave bakterije. Potom služi kao probiotik kojim se one hrane.
Lako zasiti i pomaže u mršavljenju
S niskim udjelom kalorija, visokim udjelom vode i umjerenim količinama vlakana i proteina, porcija krompira može biti dobra za mršavljenje, naročito ako uzmete u obzir koliko je zasitna.
Ipak, može uzrokovati gojenje
Krompir sam po sebi nije jako kaloričan, ali način na koji se priprema i veličina porcije prave razliku. Recimo, jedna šolja gratiniranog krompira na bazi maslaca, uz dodatak prezli, čedar sira i mlijeka, sadrži 323 kalorije i 11,6 grama zasićenih masti.
Takođe je poznato da redovno konzumiranje pomfrita uzrokuje gojenje. Studija iz „The American Journal of Clinical Nutrition“ iz 2007. godine otkrila je da je jedenje pržene hrane poput pomfrita direktno povezano s gojaznošću.
Može vam podići šećer u krvi
Povišeni šećer u krvi tokom vremena može dovesti do predijabetesa, insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2. – Ključ je kombinovati krompir i druge vrste ugljenih hidrata s proteinima poput nemasne govedine, piletine, ribe ili jaja – savetuje Gudson. – Proteini pomažu da se uspori probava i tako doprinose sprječavanju skokova šećera u krvi.
Prženi krompir negativno utiče na pamćenje
Potencijalni uticaj krompira na zdravlje mozga ponovno se svodi na to kako je pripremljen. – Studije su povezale prženi krompir i drugu hranu prženu u dubokom ulju sa slabljenjem koncentracije i pamćenja i povećanjem upalnih reakcija u mozgu – kaže nutricionista Mari Virc.
Jedna studija objavljena u „Journal of Nutritional Science“ pokazala je da su učesnici čija je ishrana uključivala najviše pržene hrane postigli najniže rezultate na testovima pamćenja i kognitivnih sposobnosti.
Prženi krompir podstiče starenje kože
– Konzumacija prevelikih količina pržene hrane može rezultirati oštećenjem ćelija i upalom, što može ubrzati proces starenja. Upalni odgovor na koži primjetan je u vidljivim znakovima oslabljene elastičnosti kože – borama, natečenosti i aknama – kaže nutricionista Džon Burdos.
Međutim, ako baš uživate u pomfritu, Burdos predlaže da ga pripremite s korom i pržite na pari ili u rerni.
Prema Gudsonu, krompir srednje veličine odličan je izvor ugljenih hidrata i drugih hranjivih materija, a idealan način njegove pripreme jeste kuhanje ili pečenje.