Istraživači na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD regrutovali su 133 odrasle osobe, starosti od 18 do 80 godina, kojima je krvni pritisak izmeren tokom jedne posete lekaru,

Svaka osoba je nosila manžetnu za krvni pritisak na nadlaktici koja je odgovarala njihovoj ruci, i vršeno je niz merenja digitalnim uređajem za krvni pritisak u razmaku od 30 sekundi.

Tri položaja položaja ruke – tri različite vrednosti pritiska

Očitavanje krvnog pritiska je obavljano u različitim situacijama, kada je ispitanicima:

• ruka oslonjena na sto
• ruka položena na krilo
• ruka opuštena uz bok pacijenta.

Utvrđeno je da stavljanje ruke u krilo precenjuje sistolni (gornji) pritisak za 3,9 mmHg. U ovoj situaciji takođe se poveća dijastolni (donji) krvni pritisak za 4 mmHg, pokazuje istraživanje.

Štaviše, kada je ruka bez oslonca odnosno opuštena uz bok, gornji pritisak raste za 6,5 mmHg, a donji za 4,4 mmHg.

Rizici od pogrešnih dijagnoza hipertenzije

Nalazi studije, objavljeni u relevantnom časopisu “JAMA Internal Medicine”, ukazuju da merenje krvnog pritiska kada je ruka bez oslonca donosi najviše vrednosti krvnog pritiska, što potencijalno dovodi do pogrešnih dijagnoza.

– Različiti položaji ruku pri merenju pritiska često se koriste u kliničkoj praksi, možda zato što kliničari nisu bili svesni ovih razlika. Ovaj stepen greške može dovesti do toga da značajnom broju ljudi bude postavljena pogrešna dijagnoza hipertenzije – rekla je dr Tami Brejdi, glavna autorka studije.

Britanska nacionalna zdravstvena služba (NHS) preporučuje univerzalan pristup u merenju krvnog pritiska – pacijent treba da sedi na uspravnoj stolici, sa rukama oslonjenim na sto.

– Ova studija potvrđuje zašto su smernice veoma specifične o tome kako meriti krvni pritisak da bi se osigurala tačna očitavanja. Merenje krvnog pritiska je jedan od najjednostavnijih načina da se identifikuju ljudi sa rizikom od srčanih oboljenja i moždanog udara, ali je važno da se merenje obavi ispravno – poručio je profesor Brajan Vilijams, glavni naučni i medicinski službenik u Britanskoj fondaciji za srce, prenosi “Daily mail“.

Koje su optimalne vrednosti krvnog pritiska

Na sajtu Udruženja za hipertenziju Srbije navode da je:

• optimalan krvni pritisak do 120/80 mmHg
• normalan krvni pritisak do 130/85 mmHg
• visoko normalan krvni pritisak do 130-139/85-89 mmHg

Visok krvni pritisak naziva se i “tihim ubicom”, jer neretko ne ispoljava simptome, te mnogi ne znaju da ga imaju. Zbog toga je važno da i zdrave osobe povremeno proveravaju vrednosti krvnog pritiska kod kuće.

Kako se pravilno meri pritisak u kućnim uslovima?

•    važno je da pacijent, pre merenja pritiska, bude opušten, bez fizičke aktivnosti 30 minuta
•    pritisak treba da se meri u isto doba dana, pre ili posle terapije, da bi mogle da se porede vrednosti pritiska (2-3 puta nedeljno, osim ako lekar ne propiše drugačije)
•    pola sata pre merenja krvnog pritiska ne konzumirati kafu
•    ne koristiti aparate – narukvice, koji mere krvni pritisak na zglavku ruke
•    koristiti adekvatne aparate (klasične sa manometrom ili automatske) – baždarene i koji imaju odgovarajuću manžetnu (ona mora da obuhvati 80 odsto obima nadlaktice)
•    preporuka pacijentima je da pritisak izmere tri puta, u razmaku 3-5 minuta i kao rezultat, uzima se srednja vrednost pritiska.

Kako se postavlja dijagnoza?

Hipertenzija je bolest koja se najjednostavnije dijagnostikuje merenjem krvnog pritiska – manometarskim ili elektronskim aparatom. Dijagnozu najčešće postavlja lekar, merenjem krvnog pritiska u ambulanti, ponekad i pacijent u kućnim uslovima izmeri povišene vrednosti, što treba dodatno ispitati.

Pored pojedinačnog merenja, važno je da se uradi i ambulatorno – 24h praćenje arterijskog pritiska (aparat koji meri pritisak tokom uobičajenih dnevnih i noćnih aktivnosti). Za ovaj pregled indikaciju postavlja lekar.

Posledice hipertenzije

Kao posledica neadekvatno lečene hipertenzije, statistika pokazuje da se u:

•    61 odsto slučajeva javlja moždani udar
•    47 odsto javlja ishemijska bolest srca
•    52 odsto nastaje atrijalna fibrilacija (poremećaj ritma rada srca)
•    26 odsto (ali i više) javlja se dijalizabubrega
•    50 odsto nastaje invalidnost.

Kako krvni pritisak varira tokom dana

Genetska hipertenzija može da se spreči