Oko 40 procenata težine banane čini njena kora, koju svi bacamo, a ona je prepuna hranljivih sastojaka. Naravno, kora od banane je prilično beskorisna kada je sirova, ali ako se pravilno pripremi, ima prilično dobar ukus, i da produži rok trajanja nekim proizvoda jer ima antioksidativna i antimikrobna svojstva.

U studiji objavljenoj u ACS Food Science & Technology navodi se da, ako se kora od banane blanšira, osuši i samelje u brašno, od nje se mogu praviti peciva, koja imaju podjednako dobar ukus, ako ne i bolji od proizvoda na bazi pšenice.

Naučnici tvrde da kora od banane sadrži minerale i hranljive materije koji smanjuju rizik od raka. Slatki kolači sa korom od banane, koji su korišćeni u studiji, sadržali su mnogo više vlakana, magnezijuma, kalijuma i antioksidativnih jedinjenja.

Rezultati studije su pokazali i da bi trebalo razmotriti i upotrebu brašna od kore banane u hlebu, kolačima i testeninama.

Banana bogata skrobom

Isto važi i za druge voćne kore, kao što je kora manga, za koju je, takođe, utvrđeno da pojačava antioksidativna svojstva kolača i poboljšava ukus.

Banane su jedno od omiljenih voća, koje se ubraja i u najzdravije i koje i bebe smeju da jedu, ali čak ni one nisu savršeni saveznik u zdravoj ishrani baš svakome.

Jedna banana obično ima 100 do 125 grama, a sadrži oko 75 odsto vode. Takođe, jedna banana, od recimo 100 grama ima 89 kalorija, dijetnih vlakana ima 2,6 a ugljenih hidrata 23 grama.

Od vitamina najviše sadrži vitamin B6 i C, a od minerala kalijum, magnezijum i fosfor. Banana sadrži više skroba u odnosu na drugo voće.