Ozbiljni gubitak tečnosti otežava srcu da pumpa dovoljno krvi u telo. Kako se gubitak tečnosti povećava, hipovolemijski šok može dovesti do otkazivanja organa.

Blic Zdravlje preporučuje

Kad je periferna cijanoza – plave ruke i stopala, bezazleno a kad urgentno stanje

Hladne ruke i stopala ne treba direktno izlagati toploti: Pet saveta za bolju cirkulaciju

Ljubičasti jezik znak za uzbunu: Boje koje upozoravaju na bolesti, jedna otkriva i korona virus

Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Hipovolemijskom šoku su veoma podložne starije osobe, dok se kod dece dešava da ne pokažu simptome ovog stanja sve dok ne dostignu teži stadijum.

Kako napreduje hipovolemijski šok?

Krv prenosi kiseonik i druge esencijalne supstance do organa i tkiva. Kada dođe do jakog krvarenja ili gubitka tečnosti, nema dovoljno krvi u cirkulaciji da bi srce efikasno pumpalo, što je, u stvari, hipovolemijski šok.

Kako se izgubi tečnost, više nema dovoljno krvi za efikasno snabdevanje tkiva kiseonikom. Da bi sre to nadoknadilo, telo šalje preostalu količinu krvi u najvažnije organe – mozak i srce.

To znači da ostatku tela još više treba kiseonik, a tkiva reaguju proizvodnjom mlečne kiseline. Kao rezultat, telo ulazi u acidozu, kada telesna tečnost sadrži previše kiseline. Bez blagovremenog lečenja, ovo može dovesti do smrti.

Simptomi hipovolemijskog šoka

Simptomi hipovolemijskog šoka variraju u zavisnosti od težine gubitka tečnosti. Ali, svi simptomi šoka su opasni po život i potrebna im je hitna medicinska pomoć.

Simptomi mogu da uključuju:

• žeđ
• grčeve u mišićima
• smanjenje krvnog pritiska, ili loše snabdevanje krvlju u celom telu
• bol u stomaku ili grudima

Mogu se pojaviti i neki neurološki simptomi kao što su zbunjenost, uznemirenost ili letargija (pospanost), koji se javljaju zbog smanjenog dotoka krvi u mozak.

Faze hipovolemijskog šoka

Hipovolemijski šok se javlja u fazama, a simptomi se mogu menjati kako stanje napreduje.

Prva faza

U ovoj fazi izgubi se manje od 15 procenata zapremine krvi, što je oko 750 mililitara (ml). Krvni pritisak i disanje i dalje izgledaju normalno, ali može iznenada da počne da se oseća anksioznost i koža može da izgleda bledo.

Druga faza

Gubitak zapremine krvi u ovoj fazi kreće se između 15 i 30 procenata, što je tipično 750 do 1.500 ml. Otkucaji srca i disanje mogu postati brži, a krvni pritisak može da se snizi.

Treća faza

U ovoj fazi gubi se 30 do 40 procenata zapremine krvi, što je između 1.500 i 2.000 ml. Dolazi do velikog pada krvnog pritiska, i primećuju se promene u mentalnom statusu.

Otkucaji srca rastu iznad 120 otkucaja u minuti a disanje postaje. Mokrenje se smanjuje.

Četvrta faza

Do ove faze dolazi kada se doživi gubitak zapremine krvi od više od 40 procenata, i tada je zdravstveno stanje kritično. Puls u ovoj fazi je veoma nizak, a srce kuca brže od 120 otkucaja u minuti.

U ovoj fazi se može osetiti i:

• izuzetno brzo, plitko disanje
• izuzetno brz otkucaj srca
• malo ili nimalo izlučivanje urina
• zabuna
• slabost
• slab puls
• plave usne i nokte
• vrtoglavica
• gubitak svesti

Mentalno stanje postaje abnormalno a može da se doživi i spoljašnje i unutrašnje krvarenje iz određenih delova tela.

Hemoragični šok

Kada se gubitak tečnosti javlja isključivo kao rezultat ozbiljnog gubitka krvi, koristi se specifičniji termin za opisivanje stanja – hemoragijski šok. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

U zavisnosti od lokacije krvarenja u telu, znaci i simptomi mogu uključivati:

• bol u stomaku
• krv u stolici
• crna katranasta stolica (melena)
• krv u urinu
• povraćanje krvi
• bol u grudima
• otok abdomena

Iako neki simptomi kao što su bol u stomaku i znojenje mogu ukazivati na nešto manje ozbiljno, kao što je stomačni virus, ipak treba potražiti pomoć, ukoliko se uoči grupa ovih simptoma zajedno. Ovo posebno važi za ozbiljnije simptome, jer što se duže čeka na odlazak kod lekara, više se štete thiva i organi.

Uzrok hipovolemijskog šoka

Pored stvarnog gubitka krvi, gubitak telesnih tečnosti može izazvati smanjenje zapremine krvi.

Različiti uzroci mogu da dovedu do hipovolemijskog šoka:

• prekomerna ili produžena dijareja
• teške opekotine
• produženo ili prekomerno povraćanje
• prekomerno znojenje
• krvarenje iz ozbiljnih posekotina ili rana
• krvarenje od tupih traumatskih povreda usled nezgoda
• unutrašnje krvarenje iz trbušnih organa ili ruptura vanmaterične trudnoće
• krvarenje iz digestivnog trakta
• značajno vaginalno krvarenje
• endometrioza
• krv u urinu

Komplikacije povezane sa hipovolemijskim šokom

Nedostatak krvi i tečnosti u telu može dovesti do sledećih komplikacija:

• dehidracija, koja može biti i uzrok i komplikacija
• oštećenje organa kao što su bubrezi ili mozak
• metabolička acidoza
• hipoksija
• srčani udar

Efekti hipovolemijskog šoka zavise od brzine kojom se gubi krv ili tečnost. Određena hronična medicinska stanja mogu da povećaju verovatnoću od komplikacija usled hipovolemijskog šoka.

To su:

• dijabetes
• prethodni moždani udar
• bolesti srca
• prethodna bolest pluća
• bolest bubrega
• uzimanje razređivača krvi kao što su varfarin (Coumadin) ili aspirin

Dijagnostika hipovolemijskog šoka

Fizičkim pregledom otkrivaju se znaci šoka, kao što su nizak krvni pritisak i ubrzan rad srca. Osoba koja doživi šok može manje da reaguje na pitanja lekara.

Jako krvarenje se odmah prepoznaje, ali unutrašnje krvarenje se ponekad ne nađe sve dok se ne pokažu znaci hemoragičnog šoka.

Lekar može da testira krv da bi proverio težinu hipovolemijskog gubitka, zatim da uradi ultrazvuk, skener, ehokardiogram, ultrazvuk srca…

Lečenje hipovolemijskog šoka

Jednom u bolnici, osoba za koju se sumnja da ima hipovolemijski šok primaće tečnosti ili krvne proizvode putem intravenske (IV) linije, kako bi nadoknadila gubitak krvi i poboljšala cirkulaciju.

Tretman se vrti oko kontrole gubitka tečnosti krvi, lečenje povreda ili bolesti koja je izazvala šok, transfuzija krvne plazme, trombocita, crvenih krvnih zrnaca…

Lekari mogu dati i lekove koji povećavaju snagu srca da bi poboljšali cirkulaciju i dobili krv tamo gde je to potrebno. Antibiotici se mogu davati da bi se sprečio septički šok i bakterijske infekcije. Pažljivo praćenje rada srca će odrediti efikasnost lečenja.

Oporavak od hipovolemijskog šoka zavisi od faktora kao što su prethodni zdravstveni uslovi pacijenta i stepen samog šoka.

Osobe sa blažim stepenom šoka, lakše će se oporaviti. Ako šok pređe u treću ili četvrtu fazu, može doći do ozbiljnog oštećenja organa. To znatno otežava oporavak i zahteva stalnu medicinsku intervenciju. U teškim slučajevima, oštećenje organa može biti nepovratno.

Izgled lečenja zavisiti od količine krvi koju je osoba izgubila i vrste povrede. Oporavak je najbolji kod pacijenata sa dobrim zdravljem koji nisu imali ozbiljan gubitak krvi.

Prva pomoć kod hipovolemijskog šoka

Pre nego što dođe hitna pomoć, ako ste u blizini osobe koja simptome šoka, treba:

• Proveriti puls osobe ako je bez svesti
• Ako nema pulsa, treba započeti reanimaciju
• Izbegavati pomeranje osobe ako se sumnja na povredu glave, vrata ili leđa
• Držite osobu na toplom da biste izbegli hipotermiju
• Ne dajte osobi da pije tečnost

(Healthline)