KOLERA SE POJAVILA U BUGARSKOJ Dve grupe ljudi u najvećem riziku: Ako se ne leči, otkazuju bubrezi dolazi do kome i smrti, ovo su simptomi
- Infekcija se širi putem konzumiranja kontaminirane vode i hrane
- Lečenje uključuje nadoknadu izgubljene tečnosti, oralne rastvore i u težim slučajevima intravenske infuzije
0:00
Kolera je ozbiljna crevna infekcija uzrokovana gram-negativnom bakterijom vibrio kolere (Vibrio cholerae), koja izaziva tešku dijareju, i koja može biti fatalna ako se ne leči. Kolera je retka bolest osim u uslovima gde sanitarni uslovi nisu adekvatni a može se javiti i u velikim epidemijama.
Infekcija Vibrio cholerae dobija se konzumiranjem vode, morskih plodova ili druge hrane kontaminirane stolicom zaraženih ljudi. Jednom zaraženi, ljudi izlučuju bakterije u stolici. Zbog toga se infekcija može brzo širiti, posebno u oblastima gde se ljudski otpad ne tretira.
Kju groznica liči na grip, a dovodi do upale pluća, jetre i srca: Posledice mogu da se jave i nekoliko godina od infekcije
Prvi slučaj novog virusa koji prenose krpelji: Može da izazove fatalne posledice na mozgu
“Groznica lenjivaca” masovno se širi: Dva insekta glavni izvori zaraze, a simptomi podsećaju na druge viruse
U Bugarskoj je posle 103 godine potvrđen prvi slučaj kolere kod mladića od 23 godine, državljanina Indije, koji je nedavno doputovao iz Nju Delhija.
Ova infekcija je najčešća tokom toplih meseci i kod dece. Da bi se kolera razvila, mora da se proguta veliki broj bakterija. Ako ih je previše ne može da ih ubije želudačna kiselina, a neke bakterije mogu dospeti u tanko crevo, gde rastu i proizvode toksine.
Otrov dovodi do toga da tanko crevo izlučuje ogromne količine soli i vode, a telo gubi ovu tečnost u obliku vodene dijareje. Gubitak vode i soli uzrokuje smrt. Bakterije ostaju u tankom crevu i ne prodiru u tkiva.
Pošto želudačna kiselina ubija bakterije, ljudi koji proizvode manje želudačne kiseline imaju veću verovatnoću da dobiju koleru, piše Hemed.
To su:
- Mala deca
- Stariji ljudi
Simptomi kolere
Većina zaraženih nema simptome. Kada su prisutni, počinju prvog do trećeg dana nakon zaraze, obično sa iznenadnom, bezbolnom, vodenastom dijarejom i povraćanjem. U većini slučajeva nema drugih simptoma.
Kod teških infekcija gubi se više od jedne litre vode i soli na sat. Stolica izgleda sivo i sadrži delove sluzi, a podseća na vodu od pirinča.
U roku od nekoliko sati, dehidracija može postati ozbiljna, izazivajući intenzivnu žeđ, grčeve u mišićima i slabost, a proizvodi se vrlo malo urina.
Ako se dehidracija ne leči, može dovesti do gubitka vode i soli, otkazivanja bubrega, šoka, kome i smrti.
Kod ljudi koji prežive, simptomi kolere obično nestaju za 3 do 6 dana. Većina ljudi više ne izlučuje bakterije nakon 2 nedelje. Kod nekoliko ljudi, bakterije ostaju prisutne neograničeno bez izazivanja simptoma.
Dijagnoza i lečenje kolere
Identifikacija Vibrio cholerae potvrđuje se u uzorku stolice. Testovi krvi i urina se rade za procenu dehidracije i funkcije bubrega.
Brza nadoknada izgubljene vode i soli iz tela spasava život. Većina ljudi se može efikasno lečiti oralnim rastvorom. Kod teških stanja, može da dođe do čak letalnih ishoda i posle nekoliko sati od pojave prvih simptoma i znakova bolesti.
Teži oblici bolesti moraju da se leče putem davanja infuzija intravenski i davanjem određenih antibiotika, tetraciklina.
Gde se javlja kolera
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu od ove bolesti oboli od 1,3 do četiri miliona ljudi, a nažalost imamo i preko 20.000 do 140.000 smrtnih slučajeva.
Nekada uobičajena širom sveta, kolera je sada uglavnom ograničena na zemlje u razvoju. Endemska je u delovima Azije, Bliskog istoka, Afrike i Južne i Centralne Amerike. Manje epidemije su se javile u Evropi, Japanu i Australiji. U Sjedinjenim Državama, kolera se može javiti duž obale Meksičkog zaliva.
Velike epidemije kolere i dalje se dešavaju svuda gde postoji siromaštvo i ljudi nemaju pristup čistoj vodi za piće i sanitarnom odlaganju ljudskog otpada.
Kolera može da se javi i posle velikih prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi ili poplave gde dolazi do urušavanja sistema vodosnabdevanja i sistema za odvod otpadnih materija
Kolera u Srbiji
Poslednji slučajevi kolere u Srbiji zabeleženi su 1989. godine kada je registrovano 16 slučajeva u Dimitrovgradu. Takođe, 1984. su registrovana dva slučaja kod naših građana koji su se oboleli vratili u zemlju i koji su se zarazili na putovanju u zemlje u kojima je kolera endemska bolest.