Alvirović je u svojoj emisiji razgovarao sa pravnicima, stručnjacima za vozila i samim prodavcima, kako bi otkrio istinu o ovoj rasprostranjenoj prevari.

Alvirović je za potrebe emisije najpre intervjuisao advokata Stojana Mićovića koji je objasnio da li je vraćanje kilometraže krivično delo i ko bi bio odgovoran za njega.

Kako je Stojan objasnio, odgovornost za ovo krivično delo snose i vlasnik automobila na kojem je vraćena kilometraža i onaj koji je kilometražu vratio. On je objasnio da ukoliko se utvrdi da je kilometraža na kupljenom automobilu vraćena, kupac može da poništi kupoprodajni ugovor i traži povraćaj novca.

Zakon predviđa kažnjavanje

“Krivični zakon u članu 208 propisuje krivično delo prevare i kažnjava učinioca tog krivičnog dela u konkretnom slučaju kada je u pitanju vraćanje kilometraže. Odgovorni bi bili i vlasnik vozila i lice koje izvrši tu uslugu vraćanja kilometraže, jer je u pitanju saučesništvo. Od konkretnih okolnosti zavisi da li će to lice koje vrši uslugu vraćanja kilometraže biti tretiran kao sa-izvršilac ili pomagač”, rekao je advokat Stojan Mićović iz advokatske kancelarije “Dražić, Beatović i Stojić” pa dodao:

“To je krivično pravni aspekat, a postoji i građansko pravni aspekt ako se proda vozilo sa vraćenom kilometražom i to se kasnije utvrdi, onda može da se taj ugovor poništi ili raskine bez obzira da li je sada to lice vratilo kilometražu. Dakle, ako ja vratim kilometražu i tebi prodam vozilo, a ti prodaš njemu i on ako utvrdi da je vraćena kilometraža može da poništi ugovor sa tobom zato što je bio u bitnoj zabludi. Ti nisi učinio to krivično delo, ali taj ugovor može da se poništi”.

Obratite pažnju na jednu stvar

Ipak, pošto je nameštanje kilometraže rasprostranjeno, najpre je vrlo teško uhvatiti nekog u prevari a onda i utvrditi da je auto zaista prešao onoliko koliko piše na satu. Ipak, Milan Caran ispred centra za motorna vozila savetuje da ljudi obrate pažnju na jednu stvar.

“Ono što ljudi mogu da pogledaju jeste stanje vozila. Da vide da li je u skladu sa pređenom kilometražom. Mogu pogledati u enterijeru delove koji se habaju prilikom svakodnevne vožnje. Na primer, možete da pogledate obruč upravljača. Ukoliko je vozilo prešlo preko 50 hiljada kilometara nije uobičajeno da on bude pohaban. Takođe, ako je vozilo prešlo 120 hiljada kilometara nije uobičajeno da obruč upravljača bude kao nov. Ako vidimo nov obruč, a piše da je vozilo prešlo preko 120 hiljada, tu onda nešto nije u redu i treba dalje istražiti. Isto važi i za druge delove koji su u svakodnevnoj upotrebi, a to su ručica menjača, pedale, deo ispod patosnica, sedišta, kao i prekidači koji se koriste svaki dan”, objasnio je on pa dodao:

Foto: Fedorovekb / shutterstock

“Najbolje bi bilo da vozilo poseduje elektronsku servisnu knjižicu kod ovlašćenog servisera. Papirne servisne knjižice su isto neki pokazatelj, ali mogu se lako falsifikovati, pa samim tim ne predstavljaju realno stanje vozila”.

“Postoje pokazatelji pređene kilometraže”

Šef službe za procenu vrednosti i štete na vozilu “Dekra” Darko Stevanović izneo je svoj stav:

“U zavisnosti od starosti vozila i stanja, provera se vrši na više načina. Provera se vrši na samom vozilu, jer nije isto pregledati vozilo koje je prešlo 40.000 kilometara i vozilo koje je prešlo 240.000 kilometara. Postoje razni pokazatelji pređene kilometraže – stanje kočionih diskova, kočione pločice, stanje izduvnog sistema, spoljna korozija, unutrašnja korozija i još dosta tačaka na koje treba da se obrati pažnja. Prosečna pređena kilometraža na godišnjem nivou u EU je nekih 40.000 kilometara. U slučaju da kupac kupuje vozilo koje je staro 10 godina, a na kilometar satu stoji 170.000 kilometara, to je jasan alarm da treba obratiti pažnju i posvetiti malo više vremena proceni same pređene kilometraže vozila”, objasnio je Darko.

Sledeći koji se susreću sa ovim problemom koji su svakako jedan od važnijeg dela slagalice u otkrivanju prevare. Iako mnogi kupi veruju da su i prodavci deo prevare, oni koji tvrde da su pošteni prodavci kažu da oni kupuju automobile od lizing kuća koje im za svaki auto daju revizorski izveštaj u kojem piše koliko je auto prešao i na osnovu toga oni kupcima garantuju da kilometraža nije vraćena.

Foto: Fedorovekb / shutterstock

Najbitnije – uverenje o ispravnosti

“Najbolji savet je da od prodavca tražite uverenje o ispravnosti Agencije za bezbednost saobraćaja. Svi automobili koji su uvezeni u Srbiju posle 15. aprila 2014. godine moraju da imaju takvo uverenje. U njemu piše koliko je automobil prešao kilometara u momentu kada je ušao u Srbiju”, objasnio je Željko Regoda iz revije SAT.

“Menjanje kilometraže je lak posao”

U emisiji je govorio i jedan od ljudi koji se bave nameštanjem kilometraže, gde je otkrio tajne svog zanata.

“Preko specijalnog priključka pristupam centralnom računara sa svog kompjutera i menjam podatke o kilometraži na svim mestima na kojima su upisani. Na motornom računaru, na komandnoj tabli, ABS-u i tako dalje. Kad tako pristupim, mogu za par trenutaka da napišem bilo koju kilometražu. To je zapravo jednostavna kompjuterska operacija. Moram da pristupim svakom modulu posebno i da u njemu promenim kilometražu. Svaki taj modul je zaseban, ali komunicira sa motornim računarom. Na što se više mesta ti podaci nalaze, treba više vremena da se oni promene”, rekao je muškarac čiji identitet nije otkriven.

Kako je objasnio oni koji to znaju da rade, znaju da je ovaj proces jako lak.

“Najlakše je promeniti kilometražu kod folksvagenovih i fijatovih automobila, a najteže kod BMW-a i mercedesa, jer se podaci čuvaju na više mesta, pa je potrebno mnogo vremena da se svuda izmene. Najteže je promeniti u motornom računaru, a ovo posle ide lako. Kod nekih modela automobila podaci se čuvaju u ključu, ali ih on vuče sa motornog računara, tako da time ne moramo posebno da se bavimo. Ne postoji više automobil na kojem kilometraža ne može da se vrati”, zaključio je on.

(Jutjub kanal “Emisija SAT – Zvanični kanal”)