Kako je holivudski blokbaster u istom razbesneo klimatologe i osvestilo čovečanstvo: “Namera nam je bila da privuče pažnju i pokrene diskusiju o klimatskim promenama”
10. septembar 2024.
11:30
0:00
Džefri Nahmanof, poznati scenarista i reditelj, stekao je globalnu prepoznatljivost zahvaljujući filmu “Dan posle sutra“ (2004). Ovaj film, režiran od strane Rolanda Emeriha, prikazuje dramatične posledice klimatskih promena, uključujući ekstremne vremenske uslove poput ledenih oluja i velikih poplava. “Dan posle sutra“ je zaradio preko 552 miliona dolara širom sveta, ali je istovremeno izazvao brojne kritike zbog netačnosti u naučnom prikazu klimatskih promena.
Jedan od ključnih kritičara filma o klimatskim promenama je dr. Majkl E. Man, koji je istakao nekoliko krucijalnih grešaka autora koje su mu kao stručnom licu zasmetale.
“Film prikazuje nerealističan prikaz raspada Atlantske meridionalne preokretne cirkulacije (AMOC) koji dovodi do naglog hlađenja. U stvarnosti, posledice kolapsa AMOC-a ne bi bile tako brze i drastične kao što je prikazano u filmu.“, rekao je.
Foto: kpa Publicity / United Archives / Profimedia / Profimedia
Promena klime je dosta složeniji proces
Tom prilikom oglasio se i dr. Kevin E. Trenbert klimatolog pri američkom centru za atmosferska istraživanja.
“Film pogrešno prikazuje kako globalno zagrevanje može izazvati naglo ledeno doba. Trenutni klimatski modeli i podaci ukazuju na sporije promene.“ Profesorica Susan Solomon, jedan od vodećih klimatologa, takođe je komentarisala: “Dok film pruža uzbudljiv vizuelni spektakl, on pojednostavljuje kompleksne naučne procese. Naša razumevanja klimatskih promena su složenija i dugoročnija.“, rekla je ona.
Mnoga arheološka nalazišta su PRED NESTAJANJEM i to zbog klimatskih promena
OBOREN PAKLENI REKORD Kopernikus: Leto 2024 najtoplije u istoriji!
“Mislili smo da smo videli najgore. Ali ne, nismo: 2024. je prevazišla sva očekivanja”: Kako i zašto se evropske vinarije se bore za opstanak
Dosta direktniji prema ostvarenju iz 2004. godine, bio je Majkl E. Man, klimatolog sa Univerziteta u Pensilvaniji. Iako je pohvalio nekoliko detalja iz scenarija, ipak je imao više zamerki.
“Na neki način to banalizuje zabrinutost zbog klimatske krize jer predstavlja takvu karikaturu nauke. Animacija “okeanskog transportera” koju Denis Kvejd pokazuje oduševljenoj publici na međunarodnoj klimatskoj konferenciji zapravo ide u pogrešnom pravcu. Kolaps transportera ne bi izazvao još jedno ledeno doba, samo bi usporio zagrevanje u nekim regionima oko severnog Atlantika. I to bi se odvijalo decenijama, a ne danima. Ne bušite jezgro leda na ledu policu kao što su on i njegova ekipa radili u početnim scenama, ali u unutrašnjosti dobijate mnogo duži rekord u vremenu da bi izgradio ‘model predviđanja’ kao što to čini u filmu.”, rekao je on, a tom prilikom je i pohvalio film zbog detalja kao što je slikanje stvarnog kolapsa ledene police Larsen B na Antarktiku 2002. godine,
Režiser želeo filmom da pokrene diskusiju
I pored naučnih kritika, film je imao značajan uticaj na javnu svest o klimatskim promenama. Režiser Roland Emerih je izjavio: “Namera nam je bila da privuče pažnju i pokrene diskusiju o klimatskim promenama koristeći uzbudljive vizuelne efekte. Film je uspeo da donese važnu poruku o ozbiljnosti klimatskih kriza. Film je trebalo da bude budilnik za ljude, podsećajući ih na opasnosti koje nosi klimatska kriza, iako možda nije u potpunosti naučno precizan.“
Film je uključivao i političke komentare, prikazujući imigrante koji beže od ekstremnih vremenskih uslova. Emerih je naglasio: “Želeli smo da skrenemo pažnju na humanitarne probleme povezane sa klimatskim promenama i potrebu za prihvatom izbeglica.“ Ova tema je postala još važnija u svetlu globalnih migracija izazvanih klimatskim promenama, kao što je istaknuto u nedavnim izveštajima UN-a. Prema izveštaju iz 2023. godine, broj klimatskih migranata raste, što dodatno naglašava važnost politike i humanitarne pomoći.
Foto: kpa Publicity / United Archives / Profimedia / Profimedia
Jedna od scena koja je na najbolji način prikazala razmere humanitarne katastrofe jeste ona u kojoj Amerikanci traže spas u Meksiku. Paradoksalno, u realnosti, veliki broj Meksikanaca pokušava da pređe tu istu granicu u potrazi za boljim životom – i retki uspeju u tome.
“To je sjajna scena, posebno danas kada još uvek imate sav ovaj sukob oko imigracije. Nikada neću zaboraviti, imao sam sreću da sam zajedno sa Rolandom pozvan na međunarodnu premijeru u Meksiko Sitiju, a on i ja smo bili ispred pozorišta. Sećam se samo ovog ogromnog veselja koje je u jednom trenutku krenulo i obojica smo to znali bio je trenutak u filmu koji je publika gledala. Obojica smo u tom trenutku imali veliki osmeh na licima.“, rekao je Nahmanov.
Kroz film poslali jake poruke o potrebi za solidarnosti na globalnom nivou
Film “Dan posle sutra“ predstavlja značajnu političku izjavu o humanitarnim pitanjima povezanima sa klimatskim promenama.
“Kroz film smo želeli da istaknemo globalne nepravde i potrebu za humanitarnom reakcijom na krize izazvane klimatskim promenama. Naša namera je bila da podstaknemo diskusiju o pravdi i solidarnosti na globalnom nivou.“, rekao je Emrih.
Humanitarna pitanja su takođe postala centralna tema u savremenim diskusijama o klimatskim promenama, s naglaskom na potrebu za međunarodnim akcijama i pomoći.
Pored toga, film je takođe potaknuo debate o odgovornosti razvijenih zemalja za klimatske promene i njihove posledice na siromašne nacije. Kritičari kao što je Naomi Klein, autorka knjige “Klimatski kapitalizam“, tvrde da bogate zemlje moraju preuzeti veću odgovornost za smanjenje emisije gasova i pružanje pomoći onima koji su najviše pogođeni klimatskim promenama.
Foto: kpa Publicity / United Archives / Profimedia / Profimedia
Filmovi moraju da sadrže tačne činjenice o klimi
U savremenom kontekstu, filmovi o klimatskim promenama suočavaju se sa zahtevima za većom naučnom preciznošću.
“Danas bi filmovi trebali da budu pažljiviji u predstavljanju naučnih činjenica kako bi izbegli netačnosti poput onih u ‘Danu posle sutra’. Dok je naš film imao značajan uticaj, sada je važno da se prikazuju tačni klimatski modeli i realistične posledice.“, rekao je Emrih.
Ova izjava odražava promenjene standarde u filmskoj industriji i povećanu pažnju na tačnost prikaza klimatskih promena. U isto vreme, industrija filma se sve više okreće prema dokumentarnim prikazima i istraživačkim radovima kako bi pružila tačne informacije o klimatskim promenama. Dokumentarni filmovi poput “Chasing Ice“ i “Before the Flood“ nude detaljniji i naučno utemeljen pristup tematici, što pomaže u obrazovanju javnosti o stvarnim klimatskim izazovima.
Foto: kpa Publicity / United Archives / Profimedia / Profimedia
Film koji je osvestio svet
“Dan posle sutra“ je, uprkos svojim manjkavostima u naučnom prikazu, uspeo da ostavi značajan trag u popularnoj kulturi i da pokrene važne diskusije o klimatskim promenama. Kroz dramatičan prikaz mogućih posledica globalnog hlađenja, film je doprineo globalnoj svesti o klimatskim izazovima i pitanjima pravde, istovremeno pružajući važnu lekciju o uticaju umetnosti na društvene i političke diskurse. Kako se sve više suočavamo sa stvarnim klimatskim krizama, važno je da nastavimo sa unapređenjem prikaza i razumevanja ovih kompleksnih problema.
(Salon)