Pravilan izbor svih grupa namirnica, uz najzastupljeniju hranu podneblja, pravilna priprema tri obroka uz dve užine koje nutritivno i energetski zadovoljavaju potrebe, i redovno pražnjenje, daju osnov da hrana bude lek za osobe obolele od hroničnih bolesti, tako i kada je u pitanju dijabetes.

Specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš kaže da je moguće napraviti idealan meni u koji bi bile uključene i namirnice koje osoba voli, pogotovo ako je reč o deci.

Ona objašnjava o čemu sve treba voditi računa kada je ishrana kod dijabetičara u pitanju, bilo da su u pitanju mlađe ili starije osobe.

Glikemijski indeks

Važno je voditi računa o unosu šećera koji se nalazi u različitim namirnicama, ali postoje i dodati šećeri, najčešće rafinisani beli, koje je potrebno odbaciti, isto kao i veštačke zaslađivače.

Prirodne zamene za šećer koriste se samo prema preporuci lekara i u ograničenoj količini.

To su:

• stevia
• med
• javorov sirup
• kokosov šećer

I namirnice mogu imati visok glikemijski indeks. Ukoliko ih dijabetičar konzumira u istom obroku treba da kombinuje samo one koje imaju izuzetno nizak glikemijski indeks.

Dijabetičarima su neophodna tri obroka i dva međuobroka u približno isto vreme svakog dana, i da obroci sadrže nizak sadržaj šećera. Osobe koje su na insulinskoj terapiji mogu imati i šesti obrok pred spavanje.

Postoji li opšti dnevni meni za dijabetičare?

– Kako će biti sastavljen dnevni meni osobe obolele od šećerne bolesti zavisi od mnogih okolnosti. Postoje osnovna pravila, ali opšti dnevni jelovnik ne postoji. Konkretne preporuke koje se odnose na vrstu i količinu namirnica bazirane su na potrebama određene osobe i prema tome se i razlikuju. Na dnevni meni utiču starost, pol, kada je utvrđena bolest i koji je tip dijabetesa (1 ili 2), da li postoje komplikacije bolesti i druga oboljenja, zatim, kakvo je lečenje i kakav je uspeh lečenja – kaže specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš.

Napominje da uvek kada je moguće treba uzeti u obzir i šta osoba voli da jede, pogotovo ako je reč o detetu.

– Prilikom sastavljanja menija treba uzeti u obzir i zanimanje, laboratorijske nalaze, uhranjenost i nutritivni status – ističe dr Dragaš.

Osnovno pravilo ishrane

Kako kaže, osnovno pravilo je da hranu treba pripremati što kraćom termičkom obradom kako bi se sačuvali vitamini. Treba izbegavati masnoću i jake začine. Preporučuje se kuvana umesto pržene hrane.

– Dijabetičari treba da biraju posna mesa i ribu. Meso bariti ili pripremati lešo, ukloniti kožicu i masnoću, a povremeno se može ispeći na roštilju ili u teflonu. Riba se preporučuje dva puta nedeljno. Nedeljno su dozvoljena dva jaja. Od mlečnih proizvoda dozvoljeni su od obranog mleka. Veoma su značajne supe i čorbe, naročito sa povrćem bez masnoća – kaže dr Dragaš.

Uz svaki obrok dovoljno je jedno parče hleba, crnog, raženog ili graham. Izbegavati testenine i kontrolisati unos soli.

Osobe koje nemaju povišen pritisak mogu dnevno uneti šest grama soli, dok oboleli od hipertenzije treba da jedu neslano, a dnevna količina soli može biti do tri grama.

– Pravilna ishrana, fizička aktivnost, normalna telesna uhranjenost, kontrola stresa i dovoljno noćnog sna, život bez duvanskog dima i alkohola i poznavanje istorije bolesti u porodici osnovni su preduslovi za sprečavanje bolesti. Na isti način je moguće sprečiti ili odložiti nastanak brojnih komplikacija koje uključuju terapije u obliku tableta ili insulina – kaže dr Zorica V. Dragaš.

Ishrana kod predijabetesa

Na pojavu predijabetesa utiče ishrana zasnovana na rafinisanim ugljenim hidratima sa dosta prostih šećera.

To su namirnice s visokim glikemijskim indeksom koje izazivaju nagli skok šećera u krvi, nasledni faktor, nedovoljna aktivnost, gojaznost, duvan, povišena težina, BMI iznad 25.

U riziku su osobe sa masnim naslagama u predelu struka, sa sindronom policističnih jajnika, rizik raste nakon 40. godine, povišene vrednosti šećera u krvi tokom trudnoće i stanja u kojima postoji nedostatak insulina ili insulinska rezistencija.

Najvažnije je da se ugljeni hidrati unose putem integralnih žitarica i da se smanji unos prostih šećera.

– Žitarice su bogate vlaknima koja usporavaju oslobađanje glukoze u krv, i omogućavaju bolji balans nivoa šećera. Korisne namirnice su sveže voće, koje nije slatko, povrće i mahunarke, kao i meso bez masnoća, piletina, ćuretina, riba – zaključuje dr Dragaš.

Gde se nalaze vitamini i minerali

• B6 i B12 – U ribi, jajima, mlečnim proizvodima, mahunarkama
• C, A i D- U posnim mesima i ribi
• Gvožđe – U životinjskim namirnicama, mesu, jajima. Bogate su i suve smokve i šljive
• Kalcijum – Sadrži riba, posebno girice i sardine, mleko i mlečni proizvodi, tofu sir, semenke, bademi, zeleno lisnato povrće
• B9 – Nalazi se u semenkama i jezgrastom voću

Primer dnevnog menija za dijabetičare

Dr Dragaš predlaže primer uravnotežene ishrane kod dijabetičara.

• Doručak: Kaša ovsena, kuvana sa nemasnim jogurtom i orašastim plodovima i voćem
• Užina I: Kruška ili jabuka
• Ručak: Tost sa povrćem (paradajz) i sirom, pasiranim avokadom. Začiniti biberom i balzamiko sirćetom. 1 narandža
• Užina II: Šaka lešnika
• Večera: Paprike sa prosom, tofu sirom i đumbirom, grilovani brokoli sa susamovim uljem, uz malo bibera i soli