Rak krvi nastaje kada koštana srž proizvodi previše abnormalnih belih krvnih zrnaca (limfocita), koja potom sprečavaju krv u borbi protiv infekcija. Za početak treba reći da nije svaki kancer krvi isti, postoji mnogo različitih tipova koji se najčešće dele u tri glavne vrste raka krvi.

Blic Zdravlje preporučuje

Modrice, bol u kostima, noćno znojenje: Simptomi raka krvi često se ignorišu kao bezazleni

Bol u leđima znak i raka krvi: Mijelom nastaje kada se ošteti DNK u toku stvaranja plazmocita

Misija jednog čoveka da oživi zaboravljeni lek protiv raka: Imunolog se bori da ga vrati posle 20 godina, i spasi živote

Tri vrste raka krvi:

1. Limfom – maligna bolest limfocita, koji počinju da se dele se i rastu bez ikakvog reda i kontrole.
2. Leukemija – odnosno, hronična limfocitna leukemija (HLL) je maligno oboljenje krvi koje predstavlja najčešću hematološku malignu bolest kod odraslih.
3. Mijelom – odnosno, mijeloproliferativne neoplazme (MPN) su podskup poremećaja koštane srži i to je grupa bolesti za koje je karakteristična proizvodnja previše ili više vrsta krvnih ćelija u koštanoj srži.

Kako nastaje limfom?

Limfni sistem je deo odbrambenog, imunog sistema, koji pomaže organizmu da se bori protiv bolesti i infekcija. Glavne ćelije limfnog sistema su pomenuta bela krvna zrnca – limfociti, ćelije koje se bore protiv infekcija.

Limfom je maligna bolest limfocita koji počinju da se dele se i rastu bez ikakvog reda i kontrole, a može da bude poremećen i normalan proces odumiranja ostarelih ćelija. Ovi abnormalni limfociti se često skupljaju u limfnim čvorovima, koji zbog toga postaju uvećani.

S obzirom da limfociti kruže po celom organizmu, limfom može da se pojavi u jednom limfnom čvoru, grupi limfnih čvorova ili u nekom drugom organu. Takođe, može da zahvati jetru, kostnu srž i slezinu.

Postoji veliki broj limfoma, više od 80 podtipova, koji su podeljeni u dva osnovna tipa.

Dva glavna tipa limfoma

• Hočkinski limfom (HL)
• Nehočkinske limfome (NHL)

Nehočkinski limfom (NHL)

Nehočkinski limfomi čine četiri petine svih limfoma i sastoje se od preko 60 podtipova. Prema poslednjoj klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nehočkinski limfomi se grubo dele na:

• Indolentne limfome (sporo-rastuće), takođe poznati i kao limfomi niskog stepena maligniteta jer imaju tendenciju da rastu sporije i da u početnim fazama stvaraju manje simptoma.
• Agresivne limfome (brzo-rastuće), poznati i kao limfomi srednjeg i visokog stepena maligniteta, imaju tendenciju da brzo rastu i šire se uzrokujući ozbiljne simptome.

Hočkinski limfom (HL)

Hočkinski limfom (naziva se i Hočkinova bolest) je ređi tip limfoma od NHL. Deli se na 5 osnovnih podtipova, a koji su svrstani u dve glavne grupe hočkinskih limfoma:

• Prvu grupu čini dobro definisani podtip – nodularna limfocitna predominacija.
• Drugu grupu čine klasični Hočkinski limfomi, koji obuhvataju 4 podvrste (limfocitna predominacija, mešovita celularnost, modularna skleroza i imfocitna deplecija).

Simptomi limfoma

Najčešći simptom NHL, kao i HL je bezbolni otok limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha ili u preponama.

Ostali simptomi mogu biti :

• povišena telesna temperatura, posebno u večernjim satima
• intenzivno noćno znojenje
• konstantan umor
• neobjašnjivi gubitak težine
• svrab
• crvenilo
• kašalj.

Ukoliko se limfom nalazi van limfnog čvora, na primer u stomaku, mogu da se jave:

• bol u stomaku
• dijareja
• opstipacija (zatvor).

Kako se otkriva limfom

Međutim, ovi simptomi nisu sigurni znaci NHL-a kao ni HL-a. Oni mogu da budu izazvani drugim, manje opasnim uzrocima, kao što su grip ili neka druga infekcija.

Zato je važno posetiti lekara kako bi se pravovremeno postavila dijagnoza i započela adekvatna terapija. Potrebno je da se uradi krvna slika kao i dodatna “snimanja” u cilju procene raširenosti bolesti, kao što su:

• Rendgenski snimak
• Kompjuterizovana tomografija (CT, odnosno skener)
• Magnetna rezonanca (MR)
• Limfografija: Slike limfnog sistema napravljene pomoću rendgenskih zraka nakon ubrizgavanja kontrasta, pomoću koga se bolje prikazuju limfni čvorovi i sudovi.

Biopsija je potrebna da bi se postavila konačna dijagnoza. Biopsija se obično uzima iz limfnog čvora, mada se uzorak može uzeti i iz ostalih tkiva.

Lečenje

Svaki podtip limfoma zahteva različite dijagnostičke procedure i pristupe u lečenju. Lečenje u velikoj meri zavisi od stadijuma bolesti, a uglavnom uključuje hemioterapiju i zračenje (radioterapiju).

Transplantacija kostne srži može takođe da bude opcija u lečenju, naročito u slučaju relapsa nehočkinskog limfoma (ponovna pojava NHL).

Kod pacijenata kod kojih dođe do relapse bolesti, kod mlađih bolesnika se razmatra mogućnost alogene transplantacije matičnih ćelija (bolesnik nije sam sebi davaoc ćelija). Donirane matične ćelije mogu biti od srodnih ili nesrodnih davalaca, objašnjeno je na sajtu Udruženja pacijenata obolelih od limfoma “Lipa”.

Svetski dan borbe protiv limfoma

Danas, 15. septembra, obeležava se Svetskim dan borbe protiv limfoma, kako bi se podigao nivo informisanosti o ovoj ozbiljnoj bolesti koja često nije prepoznata.

U Srbiji se, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, svake godine dijagnostikuje oko 1.200 pacijenata sa limfomom, dok više od 400 pacijenata godišnje izgubi bitku protiv ove bolesti.

Limfomi predstavljaju najčešći tip hematoloških maligniteta kako u svetu tako i kod nas, podsetila je nedavno Maja Marković, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od limfoma “Lipa”.

– Trenutnim terapijskim standardom veliki procenat pacijenata relapsira ili je refraktorno na prvu liniju lečenja, bez obziira na podtip. Nakon relapsa ili ukoliko se radi o inicijalno refraktarnoj bolesti, terapijske opcije za lečenje ovih pacijenata su izuzetno limitirane sa ograničenom efikasnošću. Različiti podtipovi limfoma, pre svega agresivnije forme bolesti, zahtevaju najefikasniju terapijsku opciju u svim linijama lečenja, a naročito u prvoj liniji, kada su najveće šanse da se spreči pojava relapsa bolesti i očuva kvalitet života – poručila je Marković.