Niko nije postao dobar zato što su mu je neko rekao da bude dobar već treba uraditi ovo i nema greške!
Dr Svetomir Bojanin je poznati profesor i dečji psihijatar koji je mnogo puta pričao na temu dječijeg razvoja i načina vaspitanja koje bi roditelji trebalo da primenjuju.
Stava je da kako kaže, djecu ne treba da vaspitavamo već da sa njima živimo: “Sa decom treba da živimo, da s njima ručamo, da ih kupamo, da se mazimo. Da ih pohvalimo kad urade nešto dobro, a opomenemo kad pogreše. Znate, kad roditelj dejtetu u petnaestoj godini skrene pažnju na nešto, kaže mu “pa šta to radiš”, a dete se zastidi, to znači da je roditelj imao nekakav doživljajni odnos s tim djetetom.” objašnjava on.
A doktor opisuje razmaženo dijete: “To je dijete kojem je sve davano kao vrednost u stvarima. Kad počnu djetetu da se daju pokloni, znate, to je vrlo jedna važna tema, svaki čas djeca dobijaju poklone, pa onda u jednom trenutku imamo hrpu igračaka i ne znamo ni koje su to igračke. A mi smo ih u stvari bacili između nas i djeteta i ne vidimo se od njih”, i dodaje
“Zato se mora znati da se za velike praznike daju veći pokloni, za manje se daju mali. Tako se unosi neki red u način razmišljanja djeteta. Dijete onda zna da mu je neku igračku donijela tetka iz, ne znam, Valjeva. I ono voli tu igračku jer voli i tetku. Ukoliko dijete ima toliko igračaka da ne zna ni koja je od koga, njemu nije žao da je rašrafi odmah sutra ujutru”.
Tako mi stvaramo onu djecu koja, na primer, ošamare majku što ne može da im kupi najskuplje patike koje žele. Imao sam nedavno jedan slučaj baš takav, da je sin od 15 godina ošamario majku jer mu nije mogla kupiti najke, bile su skupe za nju. Na predavanju uvijek iznosim taj slučaj.
Dakle, vaspitanje počinje tako što se volimo, što se ugledamo jedan na drugog i upijamo jedan drugog. Djeca upijaju naše ponašanje. Ne vaspitava se riječima. Niko nije postao dobar zato što mu je neko pridikovao da bude dobar.
Ako se tata ponašao tako da je dijete identifikujući se s njim postalo dobro, to je onda prava stvar. Ne smemo zaboraviti da dijete ima i svoju volju i svoje želje i svoju estetiku. I ako ta njegova estetika podrazumeva želju za galamom ili glasnom muzikom, dok mi želimo da spavamo i odmaramo se popodne, onda moramo naći neke sporazume. Jer dijete je ličnost od nultog dana, prenosi Zelenaucionica.com