Opšte je poznato da se vitamin D može uneti u telu putem ishrane, može se sintetisati u koži pod dejstvom sunčevih zraka i može se nadoknaditi putem suplemenata.

Budući da je neophodan za normalan rast i razvoj kostiju, čvrste kosti, rad imunskog sistema, ali i mnoge druge funkcije čitavog organizma, preporučuje se redovno proveravanje nivoa vitamina D, posebno za grupe u riziku.

Rizične grupe:

1. Stariji od 55 godina

Sa starenjem prirodno dolazi do smanjenja mobilnosti, što može da oteža boravak na otvorenom i samim tim da dovede do nedostatka vitamina D. Prema ranijem istraživanju u Americi, oko 50 odsto starijih osoba sa prelomima kuka imalo je nizak nivo vitamina D. Osim toga, koža starijih osoba nedovoljno sintetiše vitamin D, što povećava rizik od deficita ovog vitamina.

2. Osobe sa tamnijom kožom

Istraživanja pokazuju da Afroamerikanci imaju niže nivoe vitamina D. Naime, ljudi sa tamnijom kožom imaju više melanina u epidermisu, krajnjem sloju kože, što otežava telu da proizvodi vitamin D iz sunčeve svetlosti. Zbog toga se osobama sa tamnijom kožom preporučuje dodatni unos ovog vitamina kroz ishranu.

3. Vegani i vegetarijanci

Mnoge namirnice koje prirodno sadrže vitamin D su životinjskog porekla. Zbog toga se veganima i vegetarijancima savetuje da povećaju unos namirnica obogaćenih vitaminom D, poput sojinog mleka i tofua, šitaki pečuraka i ovsenih pahuljica.

4. Pacijenti sa inflamatornom bolešću creva

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, što znači da njegova apsorpcija zavisi od sposobnosti creva da unese masti. Malapsorpcija masti je povezana sa inflamatornom bolešću creva (IBD), koja uključuje Kronovu bolest i ulcerozni kolitis. Prema izveštajima, do 70 odsto pacijenata sa IBD ima nedovoljan nivo vitamina D.

5. Ljudi sa visokim BMI

Osobe sa indeksom telesne mase (BMI) iznad 30 ili visokim procentom telesne masti, mogu imati otežano cirkulisanje vitamina D kroz telo. Važno je razgovarati sa lekarom o potrebnim dozama ovog vitamina.

6. Osobe koje pate od depresije

Osim u imunom odgovoru, vitamin D ima važnu ulogu i u prevenciji depresije. Postoje naučni dokazi da niske vrednosti vitamina D mogu biti povezane sa većim rizikom od depresije. Naučnici smatraju da vitamin D može uticati na hormone i delove mozga koji regulišu raspoloženje.

7. Pacijenti na terapiji

Manjak vitamina D može da se javi pri upotrebi određenih lekova, poput lekova za snižavanje holesterola, laksativa, kortikosteroida, lekova u terapiji epileptičnih napada – fenobarbital i fenitoin, orlistata, rifampina…

8. Osobe sa hroničnim glavoboljama

Studija iz 2017. godine pokazala je da ispitanici sa niskim nivoima vitamina D imaju dvostruko veći rizik od hroničnih glavobolja. Iako veza nije potpuno razjašnjena, istraživači veruju da vitamin D može pomoći u smanjenju upale koju izaziva glavobolje, prenosi portal “Prevention“.

9. Osobe sa bolovima u zglobovima

Pacijenti kojima je dijagnostikovan artritis ili fibromialgija treba da provere nivoe vitamina D. Nedostatak hranljivih materija može da izazove bol u zglobovima i mišićima, tako da je moguće da taj nedostatak zapravo uzrokuje bol i nelagodnost.

10. Kancelarijski radnici

Ljudi čija zanimanjima podrazumevaju ograničen izlaganje suncu, kao što je, recimo, rad u kancelariji od 9 do 17 sati, verovatno neće dobiti adekvatan nivo vitamina D iz sunčeve svetlosti, prema američkim Nacionalnim institutima za zdravlje (NIH). Savet je da manjak vitamina D nadoknade suplementacijom i kroz ishranu, prenosi portal “Prevention“.

Vitamin D u ishrani

Kako je ranije za “Blic zdravlje” objasnila Ana Banduka Todorović, strukovni nutricionista – dijetetičar, specijalista javnog zdravlja, vitamin D je takozvani liposolubilni vitamin (rastvorljiv u masnoj sredini) i prisutan je u:

• masnijim mlečnim proizvodima
• ribi poput haringi, skuši, papalinama, sardinama, lososu
• žumancetu jaja
• pečurkama
• ceđenoj pomorandži.

– Vitamin D naziva se i sunčani vitamin, zato što ga organizam apsorbuje posredstvom sunčanih zraka te je jako bitno izlagati se suncu kada je ono najslabije u toku leta – rano ujutru ili oko podneva u toku proleća i jeseni, a zimi kada god ga ima. Vitamin D ima važnu ulogu i u prevenciji depresije, ali i u imunom odgovoru organizma. Takođe je važan za održavanje zdravlja kostiju, jer pomaže apsorpciju kalcijuma u organizmu. Njegovo dejstvo se ogleda u povećavanju preuzimanja kalcijuma iz creva – objasnila je Ana Banduka Todorović.

Koliko često treba proveravati nivo vitamina D

Prilikom godišnjeg sistematskog pregleda, savetuje se i provera nivoa vitamina D.

– Na osnovu nivoa možemo odrediti poseban režim ishrane, i uvesti suplementaciju u odgovarajućoj dozi. Nedostatak vitamina D nekada može biti posledica bolesti bubrega ili paratireoidne žlezde, pa su potrebna dodatna ispitivanja – poručila je ranije za “Blic zdravlje” doktor sci. med. Aleksandra Vojvodić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalista alergologije i kliničke imunologije.