Jogurt je mlečni proizvod koji se dobija fermentacijom mleka uz pomoć specifičnih bakterijskih kultura, obično Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus. Ove bakterije u fermentisanoj mlečnoj hrani – poput jogurta – pretvaraju laktozu (mlečne šećere) u mlečnu kiselinu, tako da jogurt sadrži manje laktoze od mleka.

Takođe, sadrže enzime koji mogu pomoći da se laktoza brže razgradi.

Nutritivne vrednosti

Porcija od 200 grama niskokaloričnog jogurta sadrži:

• Ugljeni hidrati: 6 grama (6 odsto preporučene ishrane)
• Proteini: 8 grama (11 procenata preporučene ishrane)
• Kalcijum: 183 mg
• Magnezijum: 17 mg
• Kalijum: 144 mg
• Cink: 0,9 mg
• Vitamin B2: 0,21 mg
• Vitamin B3: 0,11 mg
• Vitamin B6: 0,05 mg
• Vitamin B12: 0,56 mg

Koliko kalorija sadrži jogurt

Količina kalorija u jogurtu direktno je proporcionalna količini masti u njemu.

Tako jogurt sa niskim sadržajem masti treba da sadrži od 0,5 do 2 procenta masti. S druge strane, nemasni jogurt treba da ima manje od 0,5 procenata masti.

Stručnjaci napominju da jogurt, posebno niskomasni ili nemasni, često sadrži dodani šećer koji može biti štetan za zdravlje.

Zdravstvene prednosti jogurta

Dnevni unos jogurta u umerenim količinama ima sledeće prednosti:

Zdravlje kostiju

Jogurt obiluje kalcijumom, cinkom, vitaminima B kompleksa i koncentrovani je oblik mlečnih proteina. To ga čini važnim za dobro zdravlje kostiju. Komercijalni jogurt je često dopunjen vitaminom D i mogu ga konzumirati starije osobe, koje imaju rizik od niske koštane mase i bolesti kostiju. Redovna konzumacija jogurta kod starijih osoba je povezana sa manjom resorpcijom kostiju i povećanim taloženjem kalcijuma u ​​kostima.

Imunitet

Jogurt sadrži kulture probiotika (dobrih bakterija), što može pomoći u poboljšanju zdravlja creva i jačanu imuniteta. Mnoge osobe sa sindromom iritabilnog (nervoznog) creva prijavljuju olakšanje simptoma nakon dodavanja jogurta sa niskim sadržajem masti u ishranu. Zahvaljujući sadržaju cinka, vitamina B6 i laktobacila, jogurt takođe poboljšava imuni odgovor i smanjuje rizik od infekcija, kao što je recimo sezonski grip.

Pojedina istraživanja sugerišu da jogurt inhibira bakterije zvane Helicobacter pylori u želucu i crevima. Ova bakterija je povezana sa gastritisom i rakom želuca. Redovno uzimanje jogurta bez šećera takođe štiti od gljivičnih infekcija.

Metabolizam

Jogurt je prepun hranljivih materija. Zasitno je kada se jede kao užina. Pojedina istraživanja su pokazala da konzumiranje dve do tri porcije jogurta nedeljno smanjuje želju za šećerom i kofeinom, što može pomoći u kontroli težine i poboljšanju zdravlja srca.

Takođe, jogurt je odličan izvor proteina visokog biološkog kvaliteta. Proteolitička aktivnost bakterijskih kultura omogućava bolje varenje mlečnih proteina.

Koliko jogurta je previše?

Svakodnevno konzumiranje dve do tri čaše jogurta doprinosi ukupnom broju unetih kalorija za oko 500 kalorija i blizu 100 grama šećera. To može da dovede do neželjenog povećanja telesne težine. Stručnjaci upozoravaju na višak dodanog šećera u jogurtu, koji može da poveća rizik od hroničnih bolesti, kao što je dijabetes.

Iako jogurt sadrži manje laktoze od mleka, osobe koje imaju alergiju na mleko, možda neće moći da svare mlečne šećere u jogurtu te postoji rizik od nadimanja, grčeva, pa čak i osipa na koži.

Treba imati na umu da se jogurt može razlikovati u svojoj nutritivnoj vrednosti i zdravstvenim prednostima zavisno od proizvođača, procesa proizvodnje i sastojcima koji su mu dodati (poput šećera ili aditiva).

Dakle, jogurt može biti zdrav dodatak u svakodnevnoj ishrani za osobe koje nemaju alergije ili određene restrikcije u ishrani, ali uvek treba birati onaj sa više proteina a sa manjim procentom masti.

(MedicineNet)