Borovnicaje pravi rudnik bogat vitaminima i mineralima, sadrži vitamine: A, C, E, K, B1, B2, B3, B6, pantenosnku kiselinu, gvožđe, kalijum, bakar, mangan, folnu kiselinu, cink, selen, natrijum.

Blic Zdravlje preporučuje

Borovnica značajno jača kosti a izaziva samo jednu nuspojavu: Njena tajna krije se u jedinjenju koje joj daje plavu boju

Više od 10 razloga zašto treba jesti grožđe: Snižava holesterol, krvni pritisak, usporava starenje – voće od značaja za zdravlje srca, kostiju, mozga

Šljive – prirodan lek za mnoge boljke, ali nisu baš za sve

– Zahvaljujući ovakvom biohemijskom sastavu borovnica je jedan od najvećih prirodnih antioksidanata koji usporava starenje celog organizma. Borovnica ispoljava i antitumorna dejstva jer je izuzetan borac protiv slobodnih radikala – kaže dr sc. Marko Lj. Nestorović, muzejski savetnik botaničar – herbolog u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, te objašnjava:

– Plod borovnice sadrži oko 7 odsto katehinskih tanina (flobatanina), antocijanske heterozide, organske kiseline (limunska, jabučna i ćilibarna), 27 odsto invertnog šećera, pektine. U listu borovnice ima 18 odsto pirokatehinskih tanina, arbutina, leukoantocijanida, flavonoida i dr.

Brojna lekovita svojstva borovnice

Prema rečima doktora Nestorovića, borovnica se upotrebljava protiv dijareje, katara creva i raznih upala sluznice.

– Danas postoje i gotovi preparati za dijabetičare koji sadrže ekstrakt ove droge. List deluje diuretično, ali se upotrebljava i protiv šećerne bolesti. Čaj dobijen od lista borovnice leči kašalj i olakšava izbacivanje sluzi iz organa za disanje. Iz zrelih plodova borovnice dobija se ekstrakt, koji se zbog veće količine antocijanskih boja koje sadrži, koristi za izradu kapi za jačanje očnog vida – navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, u svim oblicima, bilo da je ceđena, sušena ili sveža, čaj ili oblog, borovnica ima izuzetna lekovita svojstva.

– Zahvaljujući tome, danas se borovnica gaji i u vrtovima i voćnjacima. Vino i rakija od borovnice pravi su eliksir zdravlja. Količina i broj različitih vitamina i minerala kojima obiluje, borovnicu su svrstale u jednu od najlekovitijih voćnih vrsta – napominje dr Nestorović.

Sok od borovnice popravlja krvnu sliku, jača imunitet…

Danas se borovnica dosta koristi u kulinarstvu. Od sveže borovnice prave se vrlo ukusni kolači, sladoledi, kremovi, napici, itd. Čaj od borovnice ima izuzetna lekovita svojstva, a može se pripremiti od lista, ploda i korena.

– U narodu postoji verovanje da sok od borovnice okrepljuje, popravlja krvnu sliku, pojačava imunitet i ubrzava oporavak bolesnih. Narod je koristi za pravljenje slatka, marmelade sokova, sirupa, vina, rakija, likera, u svim ovim oblicima ovo voće je izrazito lekovito. Plodovi imaju prijatan ukus i svojim kiselinama povoljno utiču na rad organa za varenje. Sok od borovnice je jedan od najomiljenijih sokova svih generacija, spada u najukusnije voćne sokove koji se dobija ceđenjem svežih plodova – podseća dr Nestorović.

Ukus, miris, boja, nutritivni sastav i lekovitost borovnice od davnina su prepoznati i korišćeni u narodnoj medicini.

– Oblozi od borovnice korišćeni su u lečenju hemoroida, podliva i opekotina. Šrirok je spektar dejstva ove šumske biljne vrste – naglašava dr Nestorović.

U lekovite srvhe koristi se i list i zreo plod

Doktor Nestorović objašnjava da je borovnica listopadni žbun visok do 50 cm, sa izrazito oštro uglastim golim grančicama.

– Listovi opadajući, na kratkim peteljkama, okruglasto jajasti ili okruglasto eliptični, obodom sitno nazubljeni, zatupasti ili na vrhu ušiljeni, pri osnovi zaokrugljeni ili unekoliko srcasti, bledozeleni, u jesen crvenkasti, sa obe strane rasejano dlakavi. Cvetovi pojedinačni, na kratkim peteljkama u lisnim pazusima, pri osnovi mladih grančica, na dole oboreni. Plod je loptasta bobica veličine graška, plavo crna, prevučena sivo plavkastom prevlakom, mnogosemena, sočna, gore ovenčana ostatkom čašice, jestiva, nakisela, seme mrko. Cveta od maja do juna meseca, plodonosi od jula do oktobra – objašnjava dr Nestorović.

Kako dodaje dr Nestorović, u lekovite srvhe koristi se i list i zreo plod.

– Zreli plodovi se sakupljaju od jula do septembra, po lepom i suvom vremenu posle rose, rukom stavljaju u korpe pletene od pruća vodeći računa da se ne ozlede, i istog dana razastru u tankom sloju i suše na suncu ili u sušari. Suve bobice su smežurane, prečnika 3-5 mm sa kratkom peteljkom, bez mirisa, nakiselo-slatkog i pomalo oporog ukusa – kaže dr Nestorović i dalje pojašnjava:

– Listovi se beru od maja do jula, uzimaju se samo potpuno razvijeni listovi. Grane se odsecaju, suše se u hladu na promaji, a potom se omlate listovi. Osušeni biljni materijal se pakuje u jutane vreće i čuva zaštićen od svetlosti i vlage.

Gde raste borovnica

Kako objašnjava naš sagovornik, u Srbiji je rasprostranjena i u narodu je poznata kao borovnica, borovnjača, borovinka, brusovnica, burum, divograzje, crna borovnica, crna jagoda, itd.

– Borovnica je odlična medonosna biljka, u nekim godinama može da bude jaka pčelinja paša, kada se dobija visoko cenjen med s lekovitim svojstvima. Borovnica raste u četinarskim i mešovitim četinarsko-lišćarskim šumama. Prostire se i iznad 2.000 metara nadmorske visine – navodi dr Nestorović, te dodaje:

– Borovnica je rasprostranjena u čitavoj srednjoj i severnoj Evropi, prema jugu u brdskim i planinskim područjima (Pirineji, Apenini, Alpi, Balkanske planine itd.), Kavkaz, Mala Azija, Armenija, Mongolija, severna Azija, Severna Amerika. Na Balkanskom poluostrvu široko rasprostranjena osim u Grčkoj.

Recept za domaći sok od borovnice

Potrebno je:

• 3 kg borovnice
• 2 kg šećera
• 3 litara vode
• 3-4 limuna.

Borovnice oprati. U lonac staviti borovnice i dobro izgnječiti pasirkom da se dobije što više soka i sipati vodu. Lonac staviti na šporet. Kada voda provri, kuvati oko 20 minuta. Skloniti lonac sa šporeta i ostavti da se smeša hladi tokom cele noći.

Sutradan procediti dobijenu tečnost propuštajući je kroz gazu, nežno iscediti i dodati šećer. Lonac staviti na šporet i kada tečnost provri kuvati još 20-25 minuta. Ukloniti lonac sa šporeta, dodati sok od limuna, dok je još vruć sok sipati u vruće staklene flaše. Flaše dobro zatvoriti i umotati u ćebe. Tako umotane flaše treba da odstoje jedan dan dok se dobro ne ohladi sok.

(Recept priredila Gospava Nestorović, Beograd – Mirijevo)