U kognitivne funkcije se ubrajaju:

Blic Zdravlje preporučuje

Znate li šta ste juče doručkovali? Ako često ne možete da se setite, to može biti znak Alchajmerove bolesti

Noćne more rani znak demencije: Neurolozi otkrili vezu između snova i zdravlja mozga

Gledanje televizora 5 sati dnevno drastično povećava rizik od jedne bolesti

• pamćenje
• govor
• pažnja
• orijentacija
• mogućnost planiranja složenih radnji
• apstraktno mišljenje

Naš sagovornik podseća da broj obolelih od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije stalno raste, ali i da bi broj osoba sa demencijom mogao da se smanji za 50 odsto ako bi se eliminisalo 14 faktora rizika.

Simptomi Alchajmerove bolesti

Ključni simptom koji određuje da li neko može imati Alchajmerovu bolest je gubitak pamćenja.

– Na ovaj simptom se kasnije nadovezuju ostali simptomi, koji zajedno remete funkcionisanje osobe i čine je zavisnom od nege drugog lica – dodaje sagovornik “Blic zdravlja”.

On objašnjava da AB nastajepre svega kao posledica degenerativnih procesa u mozgu, koji dovode do taloženja patoloških proteinau, i oko nervnih ćelija, što na kraju dovodi do umiranja nervnih ćelija.

– Vremenom se zapremina mozga progresivno smanjuje, mnogo brže nego što je normalno – dodaje dr Manigoda.

U završnim fazama AB, javljaju se:

• poremećaji ponašanja
• gubitak socijalnih sposobnosti
• motorni problemi

– AB se javlja najčešće kod ljudi starijih od 65 godina i tada se zove Alchajmerova bolest kasnog početka. Moguće je da se javi kod osoba mlađih od ove životne dobi i tada se zove Alchajmerova bolest ranog početka. Alchajmerova bolest ranog početka je češće povezana sa naslednom osnovom za nastanak bolesti – pojašnjava neurolog.

Iako uzroci Alchajmerove bolesti nisu potpuno razjašnjeni, smatra se da kombinacija genetskih faktora, promena u mozgu, načina života i faktora iz spoljne sredine, igraju ulogu u njenom razvoju, dodaje doktor.

Dijagnoza Alchajmerove bolesti

Dijagnoza Alchajmerove bolesti se sprovodi u nekoliko koraka.

Prvi korak – neurološki pregled

Za početak, doktor naglašava da je prilikom pregleda neophodno da prisustvuje neko od članova porodice osobe koja ima simptome, jer ona često nije u mogućnosti da detaljno opiše svoje simptome, što zavisi od stepena uznapredovalosti bolesti.

– U toku neurološkog pregleda lekar treba u detaljnom razgovoru sa pacijentom i pratnjom da precizno definiše simptome bolesti. Vrlo je bitno da se razjasni da li pacijent ima neke simptome koji nisu tipični za Alchajmerovu bolest, jer se kognitivne tegobe ne javljaju samo kod pacijenata koji imaju ovu bolest ili neku drugu vrstu demencije, već i kod drugih neuroloških bolesti – objašnjava dr Manigoda.

Kako kaže, veoma je bitno napraviti kratak skrining kognitivnih funkcija, na osnovu koga se stiče jasnija slika o stanju pacijenta, kao i obaviti detaljan neurološki pregled, kojim se definiše stanje ostalih delova nervnog sistema.

Drugi korak – neuro-psihološka testiranja

Drugi korak u dijagnostici su neuro-psihološka testiranja, kojima se jasno procenjuje koje su moždane funkcije oštećene, na osnovu čega se diferencira:

• Da li osoba ima demenciju
• Da li je prisutan profil poremećenih funkcija karakterističnih za Alchajmerovu bolest ili druge demencije
• Koliki je stepen oštećenja
• Da li depresija utiče na pojavu simptoma.

Magnetna rezonanca

Kako objašnjava neurolog, snimanje strukture mozga magnetnom rezonancom (MR) pomaže da se utvrdi koji delovi mozga su više atrofirali, te da li postoje druga stanja koja doprinose i utiču na proces propadanja mentalnih funkcija.

PET-CT

– Veliki značaj ima i snimanje koje se zove PET-CT, kojim se praktično dobiva obrazac funkcije pojedinih regiona mozga, na osnovu čega se najpreciznije može posumnjati na Alchajmerovu bolest ili neku drugu vrstu demencije – pojašnjava dr Manigoda.

Laboratorijske analize

Provera laboratorijskih nalaza je od značaja. Posebno određenih vitamina kao što su vitamin B12, vitamin D, te stanja funkcije štitne žlezde, postojanja mogućeg neurosifilisa.

Neurolog skreće pažnju na to da se danas putem analize krvi i moždane tečnosti, odnosno likvora, mogu registrovati markeri povezani sa nagomilavanjem patoloških proteina u mozgu, kao što su beta-amiloid ili tau protein.

– U ovom trenutku navedena dijagnostika pomaže da se bolest dijagnostikuje što ranije. Poželjno bi bilo da dijagnozu uspostavimo još u fazi uvoda u nastanak Alchajmerove bolesti, koja se zove blagi kognitivni poremećaj.Tada je lečenje efikasnije i prognoza bolja – podvlači dr Manigoda.

Lečenje Alchajmerove bolesti

– Lekovi za lečenje Alchajmera mogu blago da pomognu u regulisanju simptoma. Trenutno se koriste dve grupe lekova: Inhibitori acetilholinesteraze i Memantin – kaže dr Manigoda i pojašnjava nam sve o njima.

Inhibitori acetilholinesteraze

Inhibitori acetilholinesteraze poboljšavaju komunikaciju između nervnih ćelija.

Oni podižu nivo hemijske materije, koja se zove acetilholin i koja je ključna u komunikaciji između nervnih ćelija. Na taj način utiču na usporavanje propadanja pamćenja, u lakom stepenu, a pozitivno utiču i na simptome kao što su poremećaji ponašanja, agitacija ili depresija.

Uzimaju se u vidu tableta ili flastera koji se lepe na kožu.

Postoje tri vrste ovih lekova: donepezil, galantamin i rivastigmin.

Osnovni neželjeni efekti su: proliv i mučnina, gubitak apetita, poremećaji sna i kod kardioloških bolesnika poremećaji ritma rada srca.

Memantin

Lek Memantin drugim mehanizmom utiče pozitivno na komunikaciju među nervnim ćelijama.

Usporava kognitivni pad kod umereno teških slučajeva. Nekada se koristi zajedno sa inhibitorima acetilholinesteraze.

Ima relativno retke neželjene efekte, kao što su: nestabilnost i osećaj konfuzije.

Biološka terapija kod Alchajmerove bolesti

Prvi registrovani lek u SAD iz ove grupe je lekanemab. On utiče da se fragmenti beta-amiloida međusobno ne upliću u mozgu i ne stvaraju plakove. Usporava kognitivni pad. Daje se u intravenskoj infuziji svake dve nedelje.

Neželjeni efekti ovog leka su: alergijske reakcije na lek, infekcije, mučnina, povraćanje, nestabilnost, srčane aritmije, kratak dah.

Ozbiljni neželjeni efekti su: edem mozga i manja krvarenja u mozgu, što može da dovede do infarkata mozga.

Pre uvođenja leka moraju se uraditi različite dodatne procedure, da bi se odlučilo, da li ga je moguće uvesti ovaj lek kod konkretnog pacijenta, bez visokog rizika.

Za sad, ovaj lek još uvek nije registrovan u Srbiji.

Istražuju se i drugi lekovi iz ove grupe, kao donanemab, koji bi mogao osim na plakove beta-amiloida pozitivno uticati na smanjenje stvaranja neurofibrilarne klubadi, koja nastaje kao posledica akumulacije izmenjenog tau proteina.

Lečenje poremećaja ponašanja kod obolelih od Alchajmerove bolesti

– Poremećaji ponašanja u vidu uznemirenosti, halucinacija, iluzija, poremećaja mišljenja su neki od ključnih simptoma koji jako negativno utiču kako na stanje pacijenta, tako i na njegovu okolinu, posebno negovatelje. Zato je potrebno kod ovih pacijenata uvek razmišljati o lečenju i svih drugih zdravstvenih poremećaja, posebno infekcija, koje često mogu biti latentne. Za regulaciju poremećaja ponašanja koriste se lekovi iz grupe benzodiazepine, antipsihotika i antidepresiva – ističe neurolog.

Važnost kreiranja sigurne okoline za bolesnika

Doktor Manigoda podvlači da je važan deo tretmana i prilagoditi okolinu i svakodnevnu rutinu potrebama osobe sa Alchajmerovom bolešću.

– Treba uspostaviti rutinske navike i eliminisati zadatke povezane sa pamćenjem – kaže lekar i navodi koji su koraci koji mogu da pomognu.

Ovo su koraci koji se mogu napraviti u tom smeru:

• Držati ključeve, mobilne telefone i druge vrednije stvari uvek na istom mestu da se ne bi izgubile
• Držati lekove na sigurnom, koristiti dnevnik uzimanja lekova
• Regulisati finansijske obaveze obolelog tako da se automatski završavaju
• Osoba sa AB treba da koristi mobilni telefon čija se lokacija prati. Treba da ima sačuvane samo najneophodnije brojeve telefona
• Instalirati senzore alarma na vratima i prozorima
• Sve obaveze na dnevnom nivou treba da budu zakazane u isto vreme i na istom mestu
• Voditi evidenciju obavljenih obaveza na dnevnom nivou
• Skloniti kabasti nameštaj iz kuće
• Postaviti rukohvate na stepenicama i u kupatilu
• Potrebno je da osoba ima udobnu obuću, koja ne može lako da spadne sa nogu
• Smanjiti broj ogledala u kući, jer osoba koja sebe vidi u ogledalu postaje uplašena i zbunjena
• Bilo bi potrebno da obolela osoba nosi ogrlicu ili narukvicu, u kojoj se nalaze osnovi lični i medicinski podaci
• Držati dosta slika sa bliskim osobama i značenjima u kući

Način života obolelih, kao način lečenja

Neke od korisnih smernica u tom pravcu su sledeće:

• Redovno vežbanje, tipa dnevnog brzog hoda
• U ishrani koristiti mediteransku dijetu, hranu koja se lako guta i koristi kao što su proteinski šejkovi
• Unositi dovoljnu količinu vode, izbegavati alkohol, kafu i gazirana pića
• Slušati muziku, baviti se plesom, čitati knjige ili ih slušati
• Družiti se što više, ako je moguće organizovati boravak u dnevnim centrima za obolele, koji bi trebali biti organizovani u lokalnoj zajednici
• Provoditi vreme u druženju sa decom uz nadzor

Uloga i zaštita negovatelja/ica obolelih

– Osobe koje vode brigu o obolelim od Alchajmerove bolesti moraju biti strpljive, empatične, spremne da saslušaju, da razuvere obolele u situaciji kada oni trpe zbog straha, ljutnje, frustracije ili konfuzije – ističe neurolog.

On dodaje da je veoma važno da osobe koje brinu o obolelima obezbede stabilnu i mirnu okolinu, bez mnogo promena u dnevnim rutinama.

– S druge strane, osobe koje neguju obolele sa ovom bolešću trpe veliko opterećenje u svakom smislu. Potrebno je da ih društvo i država pomognu, kako finansijski, tako i kroz obezbeđenje dnevnih centara za obolele, koji će obezbediti privremenu brigu o obolelom tokom dana, da bi negovatelj/ica mogli da imaju i vremena za svoj privatni život – podvlači dr Manigoda.

Može li se bolest sprečiti?

– Broj ljudi sa Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije konstantno raste. Iz tog razloga nameće se potreba da se formiraju preventivne strategije, čija primena u srednjoj životnoj dobi bi dovela da sprečavanja nastanka demencije – ističe dr Manigoda.

Najnovnija naučna saznanja ukazuju na 14 faktora rizika u srednjoj životnoj dobi, koji mogu dovesti do rizika od nastanka demencije.

14 faktora rizika za nastanak demencije:

• manjak obrazovanja
• gubitak sluha
• povišen krvni pritisak
• pušenje
• gojaznost
• depresija
• fizička neaktivnost
• šećerna bolest
• preterano korišćenje alkoholnih pića
• povrede mozga
• zagađenje vazduha
• socijalna izolacija
• nelečeni pad vida
• visok nivo LDL holesterola

– Ako bi se eliminisalo ovh 14 faktora rizika teoretski bi se broj osoba sa demencijom mogao smanjiti za 50 odsto – navodi neurolog.

Suština je da se strategije za eliminaciju ovih faktora rizika moraju praviti na više nivoa. Kako individualnom, tako i na nivou čitave zajednice.

– Ono što svaki pojedinac može uraditi jeste ulaganje u sopstveno zdravlje dok smo mladi. Danas smo u mogućnosti da kod zdravih osoba vrlo jasno i precizno definišemo metaboličke procese, koji utiču na zdravlje mozga, i to kroz sagledavanje čitavog niza biohemijskih procesa u krvi i definisanja sastava bakterijske crevne flore, nakon čega možemo uraditi adekvatne korekcije bilo kog prisutnog poremećaja. Ovakav pristup je u osnovi funkcionalne medicine, čime se postiže optimizacija zdravlja u mlađoj životnoj dobi a na taj način smanjuje rizik od bolesti starenja, od kojih je Alchajmerova bolest jedna od najznačajnijih – zaključuje dr Miodrag Manigoda, lekar specijalista neurologije.

Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti – 21. septembar

Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti prvi put je obeležen na današnji dan pre 30 godina – 21. septembra 1994. Od tada do danas o bolesti se zna više, ali i broj novoobolelih iz dana u dan raste. Iako uzroci Alchajmerove bolesti nisu potpuno razjašnjeni, smatra se da kombinacija genetskih faktora, promena u mozgu, načina života i faktora iz spoljne sredine, igraju ulogu u njenom razvoju.

Prema podacima SZO, svake godine u svetu se javi 10 miliona novih slučajeva demencije. To bi značilo da na svake tri sekunde oboli jedna osoba. U Srbiji ima oko 140.000 obolelih.

Svetski dan Alchajmerove bolesti za cilj ima da podigne svest o bolesti i njenom uticaju na porodice, zajednice i nacije.