Gotovo da nema namirnice za koju se proteklih godina širilo toliko kontroverzi kao što je to slučaj sa jajima. Uglavnom su jaja na “lošem glasu” zbog visokog sadržaja holesterola.

Nik Norvic, doktorand na Univerzitetu Harvard, je u okviru svog eksperimenta konzumirao 24 jaja dnevno, što ukupno iznosi 720 komada za mesec dana. Nakon dve nedelje eksperimenta, dr Norvic je odlučio da u svoju ishranu dnevno unosi i 60 grama ugljenih hidrata, kako bi ispitao i da li povećan nivo ugljenih hidrata utiče na nivo lošeg holesterola u krvi.

Poznato je da “loš” holesterol, odnosno lipoprotein niske gustine (LDL) povećava rizik od koronarne bolesti srca, srčanog udara i moždanog udara.

Šta se desilo nakon meseca dana?

Suprotno očekivanjima stručnjaka, dr Norvic je otkrio da je kod njega nivo LDL holesterola zapravo opao za 18 odsto nakon mesec dana. Ovo se suprotstavlja dugogodišnjim verovanjima da visoki unos jaja povećava nivo LDL-a i tako doprinosi razvoju srčanih bolesti.

– Pretpostavio sam da, ako u jednom mesecu pojedem 720 jaja, što iznosi ukupno 133.200 miligrama holesterola, to neće povećati nivo LDL holesterola. I zaista, nakon mesec dana nivo mog holesterola u krvi nije porastao ni mrvicu. Iako sam unos holesterola više nego upeterostručio, nivo LDL holesterola je kod mene zapravo pao – ispričao je dr Norvic u videu na Jutjub kanalu, prenosi “New York Post“.

Eksperiment dr Norvica zasigurno otvara nove diskusije o ishrani i zdravlju, međutim definitivno je potrebno više istraživanja kako bi se rasvetlio uticaj konzumacije jaja na nivoe holesterola. Osim toga, važno je uzeti u obzir i druge faktore ishrane i načina života koji mogu da utiču na zdravlje.

Jedno žumance obezbeđuje dnevne potrebe holesterola

Jedno jaje sadrži oko 185 miligrama holesterola. Iako su dnevne potrebe organizma oko 900 – 1.000 mg holesterola, preporuka je da se dnevno unese između 150 – 300 mg holesterola.

– Dnevne potrebe organizma su oko 900 – 1.000 mg holesterola, od toga jetra stvara oko 70 odsto, a ostatak je neophodno uneti hranom, što je jako mala količina. Na primer, jedno žumance dnevno obezbeđuje dnevne potrebe holesterola – objasnila je ranije za “Blic zdravlje” profesor dr Katarina Lalić, endokrinolog i načelnik Odeljenja za lipidske poremećaje u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).

Koliko jaja dnevno se preporučuje

Iako su jaja dobar izvor proteina i drugih hranljivih materija, sadrže visok nivo holesterola.

– Preporučena dnevna konzumacija jaja može varirati u zavisnosti od individualnih faktora, kao što su starost, pol, zdravstveno stanje i nivo fizičke aktivnosti. Za većinu odraslih osoba, konzumacija jednog do dva jajeta dnevno obično se smatra sigurnom i zdravom, pod uslovom da nemaju posebnih zdravstvenih problema koji zahtevaju ograničenje unosa holesterola ili masti – istakao je ranije za “Blic zdravlje” docent dr Miljan Ćeranić, specijalista opšte hirurgije.

Ko treba da ograniči unos jaja

Što se tiče konzumacije jaja, doc. dr Ćeranić kaže da postoji nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir:

1. Jaja su bogata holesterolom – osobe koje imaju kamenje u žučnoj kesi mogu imati povećan rizik od komplikacija ako unose velike količine holesterola, jer to može doprineti formiranju novih kamenaca ili pogoršanju simptoma.
2. Individualna tolerancija – svako telo reaguje drugačije na hranu, pa tako neke osobe sa kamenjem u žučnoj kesi možda neće imati problema sa konzumacijom jaja, dok će druge imati neprijatne simptome kao što su bol u stomaku ili pogoršanje simptoma žučne kese.
3. Način pripreme – način pripreme jaja može uticati na njihovu probavljivost i potencijalno pogoršanje simptoma kod osoba sa kamenjem u žučnoj kesi. Na primer, pržena jaja sa velikom količinom ulja ili masnoće mogu biti teža za varenje i mogu izazvati nelagodu.

– Uzimanje jaja u umerenim količinama kao deo uravnotežene ishrane obično nije problem za većinu ljudi. Međutim, kao i sa svakom hranom, važno je voditi računa o količinama i pratiti sopstvene reakcije organizma. Ako postoje zdravstveni problemi ili sumnje, uvek je dobro konsultovati se sa lekarom ili nutricionistom – zaključio je doc. dr Miljan Ćeranić.