Izazivač ove infekcije je Molluscum contagiosum virus (MCV), DNK virus iz grupe Poxvirusa – grupa virusa kojoj pripada i virus malih boginja (morbila), objašnjava doktor sci. med. Aleksandra Vojvodić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalista alergologije i kliničke imunologije.

Kako navodi dr Vojvodić, postoji četiri tipa ovog virusa:

• MCV-1 (uzročnik moluski u 98 odsto slučajeva)
• MCV-2
• MCV-3
• MCV-4.

– Molluscum contagiosum se uglavnom javlja kod dece uzrasta od jedne do 10 godina, a kod dece sa atopijskim dermatitisom može imati veoma agresivne forme – “molluscum dermatitis”. Kod odraslih je jedna od seksualno prenosivih bolesti. Smatra se da oko 2-8 odsto svetske populacije boluje od ovog oboljenja, dok je kod HIV+ osoba značajno češće (do oko 20 odsto) – kaže za “Blic zdravlje” dr Aleksandra Vojvodić.

Kako se prenosi virus?

Doktorka Vojvodić objašnjava da se bolest prenosi:

• direktnim kontaktom sa zaraženom osobom
• indirektnim kontaktom – upotrebom zajedničkih predmeta (igračaka, peškira, posteljine) ili preko površina (okolina bazena, ne sama voda).

– Takođe, moguće je i “samoprenošenje”, odnosno širenje promena na zdravu okolnu kožu brijanjem, grebanjem, ili bilo kakvim diranjem površine promena u kojima se nalaze virusi a zatim zdrave kože – ukazuje dr Vojvodić.

Voskaste kvržice – bez tegoba ili uz bol i svrab

Moluske se manifestuju karakterističnim bradavicama na koži, koje mogu da zahvate bilo koji deo tela.

– Karakteriše se pojavom malih uzdignutih kvržica – papulica, beličastih, voskastih, rozikastih, sa centralnim ulegnućem, veličine do 0.5 centimetara. Mogu se javiti na čitavom telu, a obično se javljaju na pregibima, trupu, natkolenicama, zadnjici, genitalnoj regiji, licu… – navodi dr Vojvodić, te dalje objašnjava:

– Mogu da se jave pojedinačno, u grupama, i da zahvate i velike površine tela. Takođe, mogu da budu bez tegoba, ili da svrbe i bole.

Tok bolesti obično blag, ali česte sekundarne infekcije

– Bolest je obično blaga, sa par promena na telu, samoograničavajuća i prolazi za oko godinu dana, ređe traje duže. Međutim, imunitet ne ostaje, tako da jedna osoba može više puta u životu da dobije ovu infekciju tokom života – napominje dr Vojvodić.

Prema rečima naše sagovornice, vrlo često dolazi do sekundarne infekcije bakterijama samih promena.

– Tada dolazi do pojave gnoja, posebno pri pokušaju da se promene uklone žiletom i različitim hemikalijama u kućnim uslovima – ističe dr Vojvodić.

Dve grupe ljudi u većem riziku od komplikacija

Sagovornica “Blic zdravlja” naglašava da su u većem riziku od infekcije MCV-om, posebno razvoju težeg oblika bolesti:

• osobe sa oslabljenim imunskim odgovorom, bilo stečenim imunodeficijencijama (HIV+/AIDS) ili urođenim imunideficijencijama
• osobe sa atopijskim dermatitisom.

– Kod njih infekcija traje duže, teže se leči, promene su brojnije, veće, bolnije, i često se naknadno inficiraju bakterijama – ukazuje dr Vojvodić.

Kako dodaje, širenju infekcije pogoduju:

• život u kolektivu (vrtići, kasarne…)
• topla i vlažna klima.

Kako se leče moluske?

Dijagnozu postavlja lekar pregledom i dermoskopijom.

– Lečenje podrazumeva primenu fizičkih procedura za uklanjanje promena, kao što su krioterapija – primena tečnog azota, kiretaža, laserska terapija i elektrodestrukcija. Takođe, primenjuju se lokalni topijski preparati za uklanjanje promena – keratolitici, imikvimod, kantaridin, salicilna kiselina, tretinoin, podofilotoksin, ili sistemska terapija – cimetidin – objašnjava dr Vojvodić.

Kako kaže, terapija se bira u zavisnosti od uzrasta pacijenta, brojnosti promena, pridruženih oboljenja, zahvaćene regije, itd…

Prevencija zaražavanja

Virus je prisutan svuda oko nas, naglašava doktorka Vojvodić i kaže da obolelu decu ne treba izolovati iz kolektiva u vrtiću prema preporukama. Ipak…

– Savetuje se da promene budu prekrivene odećom ili zavojem, jer se na taj način smanjuje mogućnost prenosa na ostalu decu, kao i mogućnost sekundarne infekcije. Dok god traje lečenje ili postoje ranice na koži, osobe sa moluskama ne bi trebalo idu u saune, na bazene. Takođe, trebalo bi da izbegavaju direktan kontakt sa kožom drugih osoba, da ne dele zajedničke upotrebne predmete, da ne bi na druge preneli virus, i da ne bi svoje ranice inficirali bakterijama – poručuje za “Blic zdravlje” dr Aleksandra Vojvodić.