U spomen na subotu posle Raspeća i Hristov silazak u ad, crkva je četiri subote u godini posebno namenila molitvama za duše umrlih, pa su tako uoči mesnih poklada, pred Vaskršnji (Časni) post velike ili zimske Zadušnice. Pred Svetu Trojicu, pedeseti dan po Vaskrsu su letnje ili Duhovske, dok su uoči Miholjdana (12. oktobra) Miholjske Zadušnice. Pred praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju – Mitrovdan (8. novembra) su Mitrovske ili jesenje Zadušnice. Takođe, poseban dan kada treba posetiti grobove svojih najmilijih Crkva je odredila i Pobusani ponedeljak, osmi dan od Vaskrsa.

U Srbiji je ukorenjeno mnogo običaja i verovanja vezanih za Miholjske zadušnice. Jedan od najvažnijih svakako je običaj da se odmah ujutru izađu na groblje, na grob donesu žito i vino i upale sveće za pokoj duše umrle osobe. Narod veruje da sveće koje se pale za sve bližnje koji su preminuli predstavljaju simbol svetlosti Hristove kojom obasjava dušu svakog od njih.

Nosi se onoliko sveća koliko se mrtvih pominje. U svim krajevima Srbije na grobove izlazi sveštenik da okadi grob. Ako je nekim slučajem sveštenik sprečen da dođe, onda neko od prisutnih tamjanom obavi prekađivanje.

Zajedničko za zadušnice u svim krajevima jeste izlazak i organizovanje posluženja na grobu. Nekad su to samo pita, pecivo, kafa i voda. Ponegde se iznesu kuvana jaja i pečenje. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi.

Običaj je i da se na Zadušnice deli milostinja, pa stoga nemojte terati prosjake koji tog dana obilaze groblja da bi dobili malo hrane koju smo poneli sa sobom, piše SPC.

Ako su grobovi vaših najmilijih daleko, sveću za pokoj duše namenite i zapalite u crkvi.