Topljenje glečera dovodi do porasta nivoa mora koje ugrožava priobalna arheološka nalazišta. Ekstremne suše, ljudski nemar i prirodne nepogode dovode do požara koji može zahvatati arheološka nalazišta.

Takođe, vremenske nepogode praćene jakim vetrovima i pljuskovima utiču na spomenike kulture, jer dolazi do erozije koja uništava određene delove lokaliteta, čime se nepovratno gube dragoceni podaci.

Klimatske promene i arheologija

Živimo u vremenu kada se ljudi suočavaju sa klimatskim promena nad kojima, u velikoj meri, imaju uticaja. U prošlosti se klima menjala usled prirodnih ciklusa hlađenja i zagrevanja. Međutim, poslednjih nekoliko stotina godina, pod antropogenim uticajem, promene su drastične i pogubne za ekosistem. Takođe, često se zaboravlja da klimatske promene utiču i da će uticati na nestajanje kulturnog nasleđa, piše portal Sve o arheologiji.

One nisu novina i nije nešto što se događa poslednjih 250 godina, ili od 1950. godine, prema nekim naučnicima. Klima se neprestano menja, nije konstantna. Od kako je čovek umešao prste, promena klime je izraženija i ima negativan uticaj na planetu Zemlju i njene stanovnike.

Foto: Alberto Masnovo / shutterstock

Prema Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), 1 od 6 lokaliteta trenutno je ugroženo klimatskim promenama.

Uskršnje ostrvo pod pretnjom od klimatskih promena

Zbog porasta nivo mora ugrožene su Moai statue na Rapa Nuiju (Uskršnje ostrvo). Uskršnje ostrvo stalno je u opasnosti od porasta nivoa mora. Na njemu se nalaze jedinstvene Moai statue.

Prošle godine su Moai statue bile oštećene i zbog požara. Nažalost, Moai statue bi mogle biti ozbiljno ugrožene zbog klimatskih promena. Nivo mora se povećava što ujedno povećava i verovatnoću od poplava tokom oluja i nepovoljnih vremenskih prilika. To dovodi do erozija što povlači Moai statue sa svojih baza i na kraju do kolapsa i oštećenja.

Foto: f11photo / shutterstock

Uloženi su napori da se zaštite ovi spomenici, ali i starosedelačko stanovništvo koje tu živi. Izgrađen je Morski zid, a čileanska vlada sarađuje sa naučnicima na sprovođenju šireg klimatskog akcionog plana.

Naravno i nažalost, nije ovo jedina arheološka lokacija koja je ugrožena porastom nivoa mora. Reč je o hiljadama lokaliteta iz svih perioda i na svim naseljenim kontinentima.

Arheološka nalazišta u Turskoj i Grčkoj su ugrožena

Na Mediteranu je ugroženo oko 150 antičkih nalazišta kod obala Turske i Grčke, prema studiji objavljenoj 2023. godine.

„Arheološka i istorijska mesta, uključujući mesta Uneskove svetske baštine, zamkovi, tvrđave, kule, mostovi, nekropole i ostale ruševine, koje su zajedničko nasleđe čovečanstva, su u opasnosti od poplava zbog porasta nivoa mora kao posledica globalnih klimatskih promena i povećane emisije štetnih gasova CO2“, piše na početku studije.

Ugrožena su, naravno, i naselja, transportni sistemi, poljoprivreda i staništa životinja.

Među 464 pregledanih lokacija, 147 je bilo pod određenim nivoom rizika. Za njih 34 opasnost je procenjena kao „veoma velika“, a neka arheološka i istorijska nalazišta će biti poplavljena čak i u scenarijima najnižeg porasta nivoa mora. Pored toga, 19 je klasifikovano kao „visoki” rizik da završe pod vodom do kraja veka, a za 27 rizik je bio „srednji”.

Neki lokaliteti, kao što je ostrvo Delos u blizini Mikonosa, već doživljavaju strukturna oštećenja zbog povećanih poplava. Najugroženije lokacije u Turskoj su drevni gradovi Knidos i Kaunos u južnoj provinciji Mugla i drevni lučki grad Elaia u zapadnoj provinciji Izmir. Kaunos je poznat po „Grobnicama kraljeva“.

Foto: Robert Harding Video / shutterstock

Ove lokacije bi mogle da nestanu pod vodom delimično ili potpuno do kraja veka, čak i uz samo jedan metar porasta nivoa mora.

Povećanje nivoa mora dovešće do potpunog nestanka mnogih nalazišta

Istraživanje je pokazalo da bi scenario koji uključuje tri metra porasta nivoa mora ugrozio još nekoliko lokacija, uključujući luku Efes, Miletus i zamak Guvercinada u Ajdinu i drevne gradove Olimp i Patara u Antaliji. U Grčkoj se smatralo da su drevni gradovi Sisi, Pavlopetri i Lokris bili izloženi „veoma velikom” riziku.

Foto: Robert Harding Video / shutterstock

Iako su ovi rezultati zabrinjavajući, studija naglašava da je utvrđeno da je 317 arheoloških i istorijskih lokacija bezbedno od poplava. Pa čak i u najgorem slučaju porasta nivoa mora od pet metara.

„Da bi se osigurao dugoročni uspeh ovih studija i očuvalo zajedničko kulturno nasleđe čovečanstva, imperativ je da se prioritet sprovede u oblastima visokog rizika što je pre moguće“, zaključuju autori.

Visoke temperature ugrožavaju nalazište ispod snega i leda

Naime, lokaliteti su ugroženi i visokim temperaturama koje tope permafrost. To je slučaj sa arktičkim regionom, navodi se u studiji objavljenoj u Nature. Nalazišta koja se nalaze u hladnim oblastima, gde se sačuvao organski materijal vekovima i milenijumima ispod leda, su u poslednjih 40 godina pod pretnjom od delovanja mikroorganizama.

„Rezultati pokazuju da su organske naslage doživele značajno zagrevanje u poslednjih 40 godina, što u kombinaciji sa smanjenjem sadržaja vlage u zemljištu stvara opasnu kombinaciju koja može da ubrza degradaciju organskih materijala“, pišu autori.

Registrovana su 583 arheološka nalazišta na ovom području. Rezultati istraživanja naučnika pokazuju da trenutni klimatski uslovi ne pogoduju očuvanju organskih materijala.

Kineska kulturna baština i drevni artefakti su ugroženi klimatskim promenama

Kina se, takođe, često suočava sa poplavama koje ugrožavaju spomenike kulture. Tako su poplave iz 2020. godine oštetile 130 kulturnih spomenika. Među, njima su i nalazišta iz dinastije Ming, starosti 500. godina.

Pećinski crteži su isto na meti klimatskih promena. U pećinama Mogao crteži se oštećuju zbog kiše i povećane vlažnosti u vazduhu, a sve zajedno može da ošteti boju. Pećinski crteži potiču iz 4. veka i boja propada alarmantnom brzinom.

Arheološka nalazišta u Aleksandriji su isto ugrožena

Nalazišta u Aleksandriji iz različitih perioda istorije su ugroženi zbog vode. Nova studija pokazuje kako uz pomoć satelitskih snimaka mogu da se spasu nalazišta od propasti.

„U poslednje vreme, sve veći broj prirodnih katastrofa povezanih sa klimatskim promenama ugrožava kulturno nasleđe Aleksandrije, pod zemljom i iznad zemlje, što nam nameće nove složene izazove da zaštitimo istorijsko urbano tkivo i izgrađeno nasleđe u Aleksandriji“, dodali su autori studije.

Ali i u Srbiji…

Svakako, ovo je problem o kojem može da se piše danima. Slična je i situacija kod nas, samo još uvek se niko nije podobnije bavio ovom temom, niti je dovoljno istražio uticaj klimatskih promena na istorijske i arheološke spomenike kulture u Srbiji.

Znamo da požari i obilne padavine negativno utiču na kulturno nasleđe. Obilne kiše prate i erozije tla, koje se primećuju kod višeslojnih lokaliteta koje odnose delove lokaliteta, koji se nalaze blizu reka, poput Gomolave, Vinča-Belo Brdo i drugih.

Na primer, reka Tamiš svake godine odnosi bogat arheološki materijal i ništa se ne preduzima povodom tog pitanja. Iako su nadležni obavešteni o tome.

Iako su neke istorijske promene klime rezultat prirodnih uzroka i varijacija, snaga sadašnjih

trendova jasno ukazuje da je ljudski uticaj postao dominantan faktor. Čovekov uticaj na životnu

sredinu ostavlja dugoročne posledice, a biće potrebno nekoliko hiljada godina kako bi se planeta

Zemlja oporavila.