Herpes zoster mogu da dobiju svi koji su preležali varičelu: Četiri grupe ljudi u najvećem riziku
- Najčešća komplikacija herpes zostera je postherpetična neuralgija, koja može da izazove bol dugo nakon nestanka plikova
- Osoba sa herpes zosterom je zarazna do stvaranja krasta na plikovima
0:00
Herpes zoster uzrokuje isti virus koji uzrokuje i varičelu (ovčije boginje) – varičela zoster, i nastaje njegovom ponovnom aktivacijom. Nakon što osoba preboli varičelu, virus ostaje u telu do kraja života, tokom kojeg može ponovo da se aktivira.
Herpes zoster je virusna infekcija, koja izaziva bolan osip- šindre, koji se može pojaviti bilo gde na telu.
Kako prepoznati majmunske boginje: Opis sumnjivog, verovatnog i potvrđenog slučaja
Male boginje se najviše šire 4 dana pre i posle izbijanja ospe: Jedan oboleli, zarazi 9 od 10 osoba
Nova vakcina protiv herpes zostera može da smanji rizik od demencije
Herpes zoster nije opasan po život, ali može da bude veoma bolan, a najčešća komplikacija je postherpetična neuralgija, koja može da izaziva bol dugo i nakon što plikovi nestanu.
Simptomi herpes zostera
Simptomi herpesa obično pogađaju samo mali deo na jednoj strani tela.
- Bol, peckanje
- Osetljivost na dodir
- Crveni osip koji počinje nekoliko dana nakon bola
- Plikovi ispunjeni tečnošću
- Svrab
- Groznica
- Glavobolja
- Osetljivost na svetlost
- Umor
Bol je obično prvi simptom šindre, i može da bude intenzivan. U zavisnosti od lokacije bola, ponekad se može zameniti sa problemima sa srcem, plućima ili bubrezima.
Neki ljudi mogu da imaju bol usled herpes zostera, a da ne razviju osip.
Najčešće se osip razvija kao pruga plikova oko leve ili desne strane trupa. Ponekad se javlja i oko jednog oka ili na jednoj strani vrata ili lica.
Uzroci herpes zostera
Svako ko je imao varičelu, može da dobije i herpes zoster. To može da se dogodi usled oslabljenog imuniteta na infekcije, što se često dešava kod starijih osoba i kod ljudi koji imaju oslabljen imuni sistem.
Faktori koji mogu da povećaju rizik od razvoja herpes zostera su:
- Starost – rizik od razvoja šindre raste sa godinama. Obično se javljaju kod ljudi starijih od 50 godina, a ljudi stariji od 60 godina imaju veće šanse da dožive teže komplikacije.
- Neke bolesti – rizik povećavaju bolesti koje slabe imuni sistem, kao što su HIV/AIDS i rak.
- Lečenje raka – zračenje ili hemoterapija mogu da smanje otpornost na bolesti i da izazovu herpes zoster.
- Lekovi – lekovi koji sprečavaju odbacivanje transplantiranih organa mogu povećati rizik od šindre. Dugotrajna upotreba steroida, takođe, povećavaju rizik
Zaraznost i kada se treba obratiti lekaru
Osoba koja ima herpes zoster može preneti na svaku koja nije odležala ovčije boginje. Ovo se obično dešava direktnim kontaktom sa otvorenim ranama osipa. Međutim, kada se druga osoba zarazi, ona će razviti varičelu, a ne herpes zoster, ali i ovčije boginje mogu da budu opasne za neke ljude.
Osoba sa herpes zosterom je zarazna sve dok plikovi ne postanu kraste. Zato treba da izbegaaju kontakt sa svima koji nisu varičele ili primili vakcinu protiv njih.
To uključuje ljude sa oslabljenim imunim sistemom, trudnice i novorođenčad.
Lekaru se obavezno treba obratiti ako su bol i osip u blizini oka, jer, ako se ne leči, ova infekcija može dovesti do trajnog oštećenja oka. Lekaru treba da se obrate i svi stariji od 50 godina, jer starost povećava rizik od komplikacija, zatim, ako zaraženi ili neko u porodici ima ima oslabljen imuni sistem zbog raka, lekova ili hronične bolesti, i kada je osip široko rasprostranjen i bolan.