I u Srbiji su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok umiranja. Tokom prošle godine, u našoj zemlji je od bolesti srca i krvnih sudova umrlo 48.277 osoba (22.422 muškaraca i 25.855 žena), što čini 49,8 odsto u svim uzrocima smrti, govore podaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”.

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) je vodeći javnozdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U AKS spadaju:

• akutni infarkt miokarda (srčani udar)
• nestabilna angina pektoris.

Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2023. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 21.625 slučajeva. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 80,5 odsto, a nestabilna angina pektoris kod 19,5 odsto obolelih.

Najznačajniji faktori rizika za bolesti srca

1. Pušenje

Pušenje izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Duvan svake godine ubije više od osam miliona ljudi. Svakog dana skoro 22.000 ljudi umire od aktivne ili pasivne izloženosti duvanskom dimu.

Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima.

– Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. U odnosu na žene nepušače, rizik za pojavu infarkta je 20 puta veći kod žena koje puše i istovremeno koriste oralna kontraceptivna sredstva – kažu u Institutu “Batut”.

2. Nepravilna ishrana

Nepravilna ishrana je nezavisan faktor rizika, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao što su: gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak.

– Procenjuje se da oko tri milijarde ljudi širom sveta nema pristup bezbednoj i zdravoj hrani. Urbanizacija, promena načina života i povećana dostupnost prerađene hrane, u poslednjih 50 godina doveli su do nezdravih promena u obrascima ishrane. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20 odsto svih bolesti srca i krvnih sudova – kažu u “Batutu”.

Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za tri do pet puta.

3. Nedovoljna fizička aktivnost

Nepravilna ishrana značajno doprinosi starenju krvnih sudova, ubrzavajući proces ateroskleroze. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara.

Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18 odsto, a od moždanog udara za 11 odsto, navode iz Instituta “Batut”.

Aktivnosti koje treba preduzeti u krugu porodice:

• Obezbediti pravilnu ishranu
• Zabraniti pušenje u domaćinstvu
• Ograničiti gledanje televizije i sedenje za računarom kod kuće
• Organizovati aktivnosti na otvorenom – vožnja biciklom, šetnja ili rad u bašti.

Aktivnosti koje treba preduzeti u lokalnoj zajednici:

• Povećanje kvaliteta fizičkog vaspitanja u školama
• Formiranje bezbednih terena za fizičke aktivnosti
• Obezbeđivanje pravilne ishrane u školama, bolnicama i radnim organizacijama
• Zabrana pušenja u radnim organizacijama, bolnicama i školama
• Uticaj na lokalne donosioce odluka da lokalne zajednice postanu zdrave zajednice.

Svetski dan srca

Svetski dan srca obeležava se svake godine 29. septembra, širom sveta. Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom “Aktivan pristup može da spasi živote” sa snažnom porukom donosiocima odluka da je neophodan plan akcije da bi se zaštitilo kardiovaskularno zdravlje.

Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80 odsto prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).