Na društvenim mrežama pojavio se izazov bez sna, koji je jutjuber od 19 godina, po imenu Norme, emitovao uživo u pokušaju da obori svetski rekord u uzastopnim danima bez sna.

Nakon 250 sati, gledaoci su izrazili zabrinutost za Normeovo zdravlje, iako je on uspeo da izazov završi sa 264 sata i 24 minuta bez sna. Nije uspeo da obori Ginisov rekord koji je 1986. godine postavio Robert Mekdonald sa 453 sata bez sna, što je skoro 19 dana, dok mu je sa druge strane, zabranjeno da koristi društvene mreže.

Duži izostanak sna opasan

Ginisova knjiga je 1997. godine, naime, prestala da prati obaranje rekorda u nespavanju iz bezbednosnih razloga. Ispostavilo se da su sasvim u pravu, jer izostanak sna tokom dužeg vremenskog perioda, može da bude izuzetno opasno.

U članku The Conversation koji je objavljen i u Science Alertu, profesor i direktor Centra za učenje kliničke anatomije na Univerzitetu u Lankasteru Adam Tejlor, navodi da bi odrasli trebalo da spavaju više od 7 sati noću, a da hronična nesanica povećava rizik od više zdravstvenih stanja:

• depresija
• dijabetes
• gojaznost
• srčani udar
• hipertenzija
• moždani udar

Spavanje je važan deo svakodnevne rutine, koje omogućava mnogim telesnim sistemima da se odmore i fokusiraju na oporavak.

Šta se dešava tokom spavanja

Tokom prve tri faze sna, parasimpatički nervni sistem, koji reguliše odmor i varenje, preuzima kontrolu. što smanjuje otkucaje srca i krvni pritisak.

U poslednjoj fazi, fazi brzog pokreta očiju (REM), srčana aktivnost se povećava i oči se pomeraju. Ova faza je ključna za kognitivne funkcije kao što su kreativnost, učenje i pamćenje.

Oce cikluse spavanja može da poremeti konzumacija alkohola ili kofeina pre spavanja.

Akutan i hroničan nedostatak sna

Profesor Tejloir navodi da nedostatak sna može biti akutan ili hroničan.

Akutna deprivacija se može desiti tokom jednog ili dva dana. Iako deluje kao kratak vremenski period, 24 sata bez sna može da uzrokuje veći stepen funkcionalnog oštećenja od vožnje pod dejstvom alkohola.

Simptomi akutnog nedostatka sna su:

• natečene oči ili tamni podočnjaci
• razdražljivost
• kognitivni pad
• magla mozga
• žudnja za hranom

– Tokom drugog dana bez sna, simptomi se pojačavaju i javljaju se promene u ponašanju, kao i dalji pad kognitivnih funkcija. Potreba tela za snom postaje jača što dovodi do “mikrospavanja” – nevoljnih dremki koje traju oko 30 sekundi – objašnjava profesor Tejlor.

Povećava se potreba hranom, kao i fiziološki odgovori kao što su sistemska upala i oslabljen imuni odgovor, što nas čini podložnijim bolestima.

Ako se sa nespavanjem nastavi i naredni, treći dan, to može da dovede i do halucinacija, četvrtog dana svi simptomi još više napreduju, i mogu dovesti i do psihoze.

Oporavak od nedostatka sna

Oporavak od nedostatka sna varira od osobe do osobe. Čvrst san tokom noći je dovoljan da se neke osobe oporave, dok kod drugih to može potrajati danima ili nedeljama.

Studije su, međutim, pokazale da san za oporavak često ne poništava metaboličke promene koje mogu da dovedu do povećanja telesne težine i smanjene osetljivosti na insulin, čak i usled relativno kratkih perioda nedostatka sna.

Rizik po radnike koji rade noću

Radnici koji rade noćnu smenu obično u proseku spavaju jedan do četiri sata manje dnevno u odnosu na ljude koji rade dnevne smene, što može da poveća njihov rizik od rane smrti.

Profesor Tejlor, međutim, navodi i da su mnoge studije pokazale da je premalo sna povezano sa povećanim rizikom od smrti, ali i da je previše sna, takođe, povezano sa povećanim rizikom od smrti.