U trudnoći raste potreba za gvožđem, cinkom, kalcijumom… Prof. Matić objašnjava do čega mogu dovesti njihovi nedostaci i kada je neophodna suplementacija mineralima
- Oko 50 odsto trudnica se sreće sa nedostatkom gvožđa, usled čega dolazi do anemije sa pratećim simptomima poput hroničnog umora, vrtoglavice, slabosti i iscrpljenosti
- Bebine kosti u drugom trimestru trudnoće počinju da kalcifikuju, što je proces koji zahteva veliku količinu kalcijuma
0:00
Suplementi ne mogu da zamene pravilnu ishranu kojom se postavlja osnova kako za pravilan razvoj ploda tako i za zdravlje buduće majke, ali, istina, unos neophodne količine vitamina i minerala putem njih, može biti samo još jedan dodatni plus za najbolji mogući razvoj bebe kaže dr Marije Matić, profesora medicinske biohemije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijaliste kliničke biohemije.
U jednom od tekstova, profesorka Matić nam je objasnila koje vitamine treba piti u trudnoći, a u ovom tekstu “Blic zdravlja” objašnjava za kojim mineralima se povećava potreba u trudnoći, do čega dovodi njihov nedostatak, kao i kada je neophodna njihova suplementacija – gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, joda, cinka i omega 3 masnih kiselina.
Zašto je folna kiselina ključna u trudnoći: Svi benefiti vitamina koje treba da uzimaju trudnice
Uloga i značaj melatonina: Hormon koji nas tera na spavanje, reguliše san i čuva od šloga
Višak i nedostatak magnezijuma uzrokuju probleme sa srcem: Znaci hipo i hipermagnezemije, jedan od ova dva poremećaja dovodi i do kome
Gvožđe (Fe)
Gvožđe je veoma značajan mikroelement sa brojnim funkcijama u našem organizmu. Prema rečima prof. dr Matić, dodatne količine gvožđa u trudnoći neophodne su zbog povećanog volumena krvi majke, a potrebe se mogu povećati i do 50 odsto na kraju trećeg trimestra.
– Potrebe za gvožđem rastu naglo posle 20 nedelje gestacije. U trudnoći se potrebe za njim dupliraju jer ga telo koristi za produkciju hemoglobina koji transportuje kiseonik od pluća do ostalih organa, kao i do bebe i tako doprinosi sveukupnom zdravlju i vitalnosti i majke i bebe. Pored toga, studije ukazuju na direktnu vezu između nivoa gvožđa i kognitivnih funkcija kod beba – objašnjava prof. dr Marija Matić za “Blic zdravlje”.
Sve trudnice bi trebalo da povećaju unos hrane bogate gvožđem. U hrani se gvožđe može javiti u dva oblika:
- hem-gvožđe
- ne-hem gvožđe
Hem- gvožđe se nalazi u hrani životinjskog porekla (crveno meso) i lako se apsorpbuje u gastroinestinalnom traktu, dok se ne-hem gvožđe nalazi u hrani biljnog porekla (mahunarke, orašasti plodovi i povrće) i slabije se apsorbuje u organizam.
– Preporučeni dnevni unos za trudnice je 16 mg u EU i 27 mg u SAD. Međutim, Nacionalni vodič iz 2004. godine ne savetuje rutinsku suplementaciju gvožđem svim ženama, nego samo onim ženama kod kojih je nivo hemoglobina ispod 110 mg/l u drugom trimestru i manji od 105 mg/l u trećem trimestru – kaže naša sagovornica.
Otprilike oko 50 odsto trudnica se sreće sa nedostatkom gvožđa, usled čega dolazi do anemije sa pratećim simptomima poput hroničnog umora, vrtoglavice, slabosti i iscrpljenosti. Njima se preporučuje suplementacija sa 30 mg gvožđa dnevno između obroka zajedno sa vitaminom C – ali ne sa mlekom, jajima, čajem, sojom ili kafom koji mogu ometati apsorpciju.
Primena suplemenata gvožđa u roku od dve nedelje trebalo bi da dovede do povećanja vrednosti hemoglobina.
Kalcijum
Kalcijum je izuzetno značajan makroelement i najzastupljeniji je katjon u našem organizmu. Najveći deo kalcijuma se nalazi u koštanom skeletu (99 odsto), uglavnom u obliku vanćelijskih kristala hidroksiapatita, dok meka tkiva i telesne tečnosti sadrže svega 1 odsto kalcijuma.
– Potrebe za kalcijum rastu kako trudnoća odmiče. Naime, bebine kosti u drugom trimestru trudnoće počinju da kalcifikuju, što je proces koji zahteva veliku količinu ovog minerala. Zbog toga bi trudnice morale unositi svakodnevno više kalcijuma prirodnim putem, hranom, ali i suplementima. Uzimanje kalcijuma će omogućiti razvoj zdravih kostiju kod bebe, a istovremeno će zaštiti majku od razvoja osteoporoze do koje lako može doći zbog nedostatka kalcijuma u organizmu u periodu posle trudnoće. Pored toga, adekvatne količine kalcijuma u trudnoći sprečavaju rizik od prevremenog porođaja ili nastanka preeklampsije – kaže prof. dr Matić i dodaje da trudnice treba da unose čak 1000 do 1500 mg kalcijuma:
– Apsorpcija kalcijuma, takođe, zavisi od statusa vitamina D. Primena suplemenata kalcijuma može dovesti do problema sa stolicom (zatvor), koji se može rešiti povećanim unosom vode i hranom bogatom vlaknima.
Namirnice bogate kalcijumom su:
- mleko i mlečni proizvodi
- plodovi mora
- zeleno lisnato povrće
- mahunarke
- sušeno voće
- tofu
- mak
- susam
- seme celera
- čia semenke
- konzervirana riba sa kostima
Cink
Cink pripada esencijalnim oligoelementima, neophodan je za normalan i zdrav život, rast i reprodukciju.
Prof. Matić kaže da enzimi koji koriste cink i faktori transkripcije koji sadrže cink imaju kritičnu ulogu u replikaciji DNK, proliferaciji ćelija i transkripciji gena, procesa koji su veoma intezivni tokom rasta i razvoja ploda u trudnoći.
– Nedostatak cinka može nepovoljno da utiče na rast i razvoj deteta, povećavajući rizik za mentalnu retardaciju, jer je rani neonatalni razvoj mozga posebno osetljiv na nedostatak cinka. Nedostatak cinka u novorođenčadi može povećati rizik za infekcije i uzrokuje dermatitis – rekla je sagovornica “Blic zdravlja”.
Prirodni izvori cinka su:
- crveno meso (svinjetina, govedina)
- zrna žitarica (neglazirana)
- pšenične klice
- spanać
- mahunarke (grašak, pasulj, soja, boranija)
- jaja
- mleko
- riba
- ostrige
- škampi
- rakovi
- školjke
- vino
- seme bundeve
- pivski kvasac
– Iako se nalazi u namirnicama i životinjskog i biljnog porekla, apsorpcija i iskoristljivost cinka nisu isti za ove dve grupe namirnica. Telo bolje apsorbuje cink iz crvenog mesa, ribe i živine zato što su za njegovu bolju apsorpciju potrebne amino kiseline pretežno prisutne u hrani životinjskog porekla. S druge strane, biljna vlakna, fitinska kiselina i njene soli prisutne u hrani biljnog porekla otežavaju apsorpciju cinka – objašnjava prof. dr Matić.
Preporučeni unos u EU određen je u rasponu od 9,1 mg do 14,3 mg ukoliko trudnica u ishrani ima visoki udeo fitata (vegetarijanske, veganske ili nemasne prehrane). Naime, primećeno je da su potrebe za ovim oligoelementom veće i za 50 odsto kod vegana.
Magnezijum
Uloge magnezijuma u trudnoći su brojne. Magnezijum može inhibirati prevremene kontrakcije materice, a nedostatak je povezan sa povećanim rizikom od prevremenog porođaja.
– Magnezijum, takođe, inhibira angiotenzin II i ima vazodilatatorni efekat. Intravenski magnezijum sulfat se koristi u lečenju preeklampsije. Pored toga, niži nivoi magnezijuma detektovani su kod žena sa hipertenzivnim poremećajima u trudnoći. Magnezijum je uključen u signalne puteve insulin u ćeliji, a nepravilno funkcionisanje magnezijum zavisnih kanala je jedan od predloženih mehanizama u nastanku gestacijskog dijabetes mellitusa – objašnjava prof. dr Marija Matić za “Blic zdravlje”.
Dijetetske analize pokazuju da više od polovine žena u dobi od 19 do 50 godina u SAD i UK ne ispunjava prosečne zahteve za ovim mineralom.
Preporučeni unos za trudnice je 300 mg / dnevno u EU i 350 mg u SAD.
Dobri prirodni izvori magnezijuma:
- orašasti plodovi
- semenke
- mahunarke
- celovite žitarice
Nuspojave mogu nastati pri suplementaciji magnezijumom preko 350 mg dnevno, i uključuju blagu dijareju koja je reverzibilna, pa s obzirom na to doze treba podeliti kako bi se ova neželjena pojava svela na minimum.
Toksična hipermagnezemija, koji se može manifestovati kao hipotenzija ili mišićna slabost, javlja se kod oralnih doza magnezijuma koje su veće od 2500 mg dnevno.
Jod
Jod je jako važan mikroelement i u trudnoći jer se u organizmu koristi za sintezu tiroksina, hormona štitaste žlezde.
– Adekvatna i stalna distribucija tiroksina kroz placentu je neophodna za rast i razvoj fetusa sve dok fetalna sinteza tiroksina ne bude dovoljna, što se otprilike postiže u 17. do 19. nedelji trudnoće. Čak i subklinička hipotireoza kod majke može udvostručiti rizik od pobačaja i novorođenačke smrti. Pored toga, smanjena funkcija štitaste žlezde kod majke i nedostatak joda negativno utiču na kognitivni razvoj, veštine učenja i koeficijent inteligencije kod dece – kaže naša sagovornica i kaže da su preporučeni dnevni unos u trudnoći je 200 mg u EU i 220 mg u SAD.
Najbolji izvori joda su:
- mlečni proizvodi
- jaja
- slatkovodne ribe
- jodirana so
– S obzirom na to da se u našoj zemlji so jodira ne postoje preporuke za suplementaciju joda u trudnoći – napominje ona.
Omega 3 masne kiseline
Omega-3 masne kiseline su esencijalne za zdravlje u mnogim aspektima, a pre svega imaju važnu strukturnu ulogu u ćelijskim membranama. Brojne kliničke studije ukazuju na povoljan uticaj suplementacije omega 3 masnim kiselinama u trudnoći na oštrinu vida, fetalni razvoj mozga kao i kognitivne sposobnosti deteta.
Najbolji izvor omega 3 masnih kiselina su ulja i ribe hladnih, severnih mora.
Dokozaheksaenska omega 3 kiselina (DHA), posebno, je esencijalna komponenta ćelijskih membrana u mozgu i mrežnjači oka i ključna je za razvoj fetusa.
– Pored toga, njena primena sprečava i pojavu različitih komplikacija u trudnoći – preeklampsije, pobačaja i prevremenog porođaja. Zahvaljujući svojoj imunomodulatornoj ulozi, pokazalo se da je dodatak DHA omega-3 u trudnoći može poboljšati imunološko zdravlje deteta i smanjiti rizik za atopijski ekcem, kao i sprečiti pojavu postporođajne depresije kod majke – kaže prof. dr Matić.
Preporučeni dnevni unos za DHA je 250 mg sa dodatnih 200 mg DHA u trudnoći.
DHA unos je adekvatan ako se konzumira 4 do 5 obroka lososa, haringe ili sardina sedmično ili uzimaju suplementi – 400 mg DHA dnevno.