U selu Brda na Bjelašnici živi bračni par koji je već decenijama zajedno – Omer (71) i Hava (74). Iako su u osmoj deceniji života, i dalje su puni vedrog duha, volje i želje za radom, uvek pronalazeći razloge za osmeh. Kao starosedeoci, duboko su upućeni u celokupnu istoriju tog kraja i ne bi ga napustili ni po koju cenu.
Iako selo ima malo stanovnika, priroda oko njega je idilična.
Imaju troje kćeri i jednog sina, svi su osnovali svoje porodice u Bosni. Ponosni su što su obezbedili nasledstva za njih i oni im danas pomažu kad god mogu.
Dok kako kaže, “kuju vunu”, objašnjava šta planira da radi s njom.
Onda se Omer našalio na račun njihovog odnosa.
Da, ona je starija od mene. Bio sam mlad i neiskusan, a ona zrelija, pa sam se “zakačio”. Prošao sam dobro – sa smeškom na licu priča Omer, a Hava dodaje da je više ona “prošla”.
Ma, više sam ja “prošla”. Da mu nisam odgovarala, našao bi neku drugu. Ali dok mu stiže penzija, sve je u redu. Toliko godina sam radila “na crno” i nemam penziju, ali sam se naposluživala. Bolje što je mlađi i, ako Bog da, ostaje iza mene. Bio je jak, puno je radio u šumarstvu – priča Hava.
I sada, u svojim zlatnim godinama, i dalje se bavi poljoprivredom i drži stoku.
Iako u okolini postoje prelepe kuće, selo je gotovo pusto.
Ističu da su starije žene u planinama “otpornije, zdravije i brže”. A Hava otkriva šta joj daje snagu u 75. godini.
Ja ne jedem gotove supe. Što se tiče hrane, do sada sam mogla umreti stotine puta. Meso ne jedem, nema govora. Jedem kajmak, sir i povrće svakog obroka. Nisam išla kod lekara, ne mogu jesti takvu hranu. Kada sam se doselila kod Omara, njegova majka mi je uvek pripremala posebne obroke – objašnjava Hava, a Omer dodaje:
Ne mogu da shvatim kako može jesti istu hranu već 75 godina. Ponekad mi dođe da zaplačem. Radila je mnogo, stekla je, nismo siromašni, imamo sve što nam treba. I kad vidim šta ona jede, ne mogu da verujem, ali ništa ne vredi. Ne mogu je naterati da pojede nešto drugo. Kao dete je pojela jetru i od tada joj se gotovo sve zgadilo. Kada, na primer, skuva pasulj, treba nam dve šerpe jer meni stavi meso. I pored svega, ima ogromnu volju za radom i snagu. A kosa joj je gusta kao da ima deset godina – iznenađuje se Omer.
Nisu planirali napuštanje svog rodnom kraja i nadaju se da će još dugo živeti zajedno.