Infekcija Vibrio cholerae dobija se konzumiranjem vode, morskih plodova ili druge hrane kontaminirane stolicom zaraženih ljudi. Jednom zaraženi, ljudi izlučuju bakterije u stolici. Zbog toga se infekcija može brzo širiti, posebno u oblastima gde se ljudski otpad ne tretira.

U Bugarskoj je posle 103 godine potvrđen prvi slučaj kolere kod mladića od 23 godine, državljanina Indije, koji je nedavno doputovao iz Nju Delhija.

Ova infekcija je najčešća tokom toplih meseci i kod dece. Da bi se kolera razvila, mora da se proguta veliki broj bakterija. Ako ih je previše ne može da ih ubije želudačna kiselina, a neke bakterije mogu dospeti u tanko crevo, gde rastu i proizvode toksine.

Otrov dovodi do toga da tanko crevo izlučuje ogromne količine soli i vode, a telo gubi ovu tečnost u obliku vodene dijareje. Gubitak vode i soli uzrokuje smrt. Bakterije ostaju u tankom crevu i ne prodiru u tkiva.

Pošto želudačna kiselina ubija bakterije, ljudi koji proizvode manje želudačne kiseline imaju veću verovatnoću da dobiju koleru, piše Hemed.

To su:

• Mala deca
• Stariji ljudi

Simptomi kolere

Većina zaraženih nema simptome. Kada su prisutni, počinju prvog do trećeg dana nakon zaraze, obično sa iznenadnom, bezbolnom, vodenastom dijarejom i povraćanjem. U većini slučajeva nema drugih simptoma.

Kod teških infekcija gubi se više od jedne litre vode i soli na sat. Stolica izgleda sivo i sadrži delove sluzi, a podseća na vodu od pirinča.

U roku od nekoliko sati, dehidracija može postati ozbiljna, izazivajući intenzivnu žeđ, grčeve u mišićima i slabost, a proizvodi se vrlo malo urina.

Ako se dehidracija ne leči, može dovesti do gubitka vode i soli, otkazivanja bubrega, šoka, kome i smrti.

Kod ljudi koji prežive, simptomi kolere obično nestaju za 3 do 6 dana. Većina ljudi više ne izlučuje bakterije nakon 2 nedelje. Kod nekoliko ljudi, bakterije ostaju prisutne neograničeno bez izazivanja simptoma.

Dijagnoza i lečenje kolere

Identifikacija Vibrio cholerae potvrđuje se u uzorku stolice. Testovi krvi i urina se rade za procenu dehidracije i funkcije bubrega.

Brza nadoknada izgubljene vode i soli iz tela spasava život. Većina ljudi se može efikasno lečiti oralnim rastvorom. Kod teških stanja, može da dođe do čak letalnih ishoda i posle nekoliko sati od pojave prvih simptoma i znakova bolesti.

Teži oblici bolesti moraju da se leče putem davanja infuzija intravenski i davanjem određenih antibiotika, tetraciklina.

Gde se javlja kolera

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu od ove bolesti oboli od 1,3 do četiri miliona ljudi, a nažalost imamo i preko 20.000 do 140.000 smrtnih slučajeva.

Nekada uobičajena širom sveta, kolera je sada uglavnom ograničena na zemlje u razvoju. Endemska je u delovima Azije, Bliskog istoka, Afrike i Južne i Centralne Amerike. Manje epidemije su se javile u Evropi, Japanu i Australiji. U Sjedinjenim Državama, kolera se može javiti duž obale Meksičkog zaliva.

Velike epidemije kolere i dalje se dešavaju svuda gde postoji siromaštvo i ljudi nemaju pristup čistoj vodi za piće i sanitarnom odlaganju ljudskog otpada.

Kolera može da se javi i posle velikih prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi ili poplave gde dolazi do urušavanja sistema vodosnabdevanja i sistema za odvod otpadnih materija

Kolera u Srbiji

Poslednji slučajevi kolere u Srbiji zabeleženi su 1989. godine kada je registrovano 16 slučajeva u Dimitrovgradu. Takođe, 1984. su registrovana dva slučaja kod naših građana koji su se oboleli vratili u zemlju i koji su se zarazili na putovanju u zemlje u kojima je kolera endemska bolest.