Hroničan stres postepeno ali sigurno iscrpljuje organizam do te mere da čovek nije ni svestan da je već odavno na izmaku snaga. Međutim, ljudsko telo ima sposobnost i da se prilagodi promenama koje su izazvane stresom.

Blic Zdravlje preporučuje

Od osipa, preko grčeva i tikova, do ubrzanog rada srca: Stres iscrpljuje celo telo, a posledice su dugotrajne

Od glavobolje do problema sa disanjem: 7 simptoma stresa koji štete zdravlju

Legnem umorna, ustanem još umornija: Najčešći razlozi umora i pored dovoljno sati sna

Prim. mr. sc. med. dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine i načelnica Centra za promociju zdravlja u Subotici objašnjava koje su to ključne stavke koje treba znati kada je u pitanju stres i kako se prevazilazi osećaj bespomoćnosti u začaranom krugu modernog doba.

Kako upravljati stresom

Upravljanje stresom (stress management) podrazumeva nekoliko bitnih stavki.

Da biste upravljali stresom, treba da znate:

• Šta je za vas stres
• Kako se osećate fizički i psihički
• Kakva je bila reakcija na stres
• Šta ste učinili da popravite raspoloženje

Dr Nada Kosić Bibić objašnjava koliko su i zašto bitne ove stavke kada je u pitanju upravljanje stresom.

Ona kaže da treba početi od prepoznavanja.

– Dakle, probajte prvo da identifikujete šta je uzrokovalo vaš stres. Ako niste sigurni, nagađajte slobodno. Sledeće je važno prepoznati kako ste se osećali, fizički i psihički. Opišite osećanja, pokušajte da “zavirite u sebe” i da osećanje nazovete pravim imenom. Ako ste besneli može li biti da ste zapravo bili preplašeni? – pita doktorka.

Kako kaže, sledeće je važno ispratiti reakciju na stres.

– Bitno je da se prisetite koja je bila vaša reakcija na stres. Ali bez osuđivanja sebe i bez etiketiranja jer to neće doprineti da se bolje osećate, naprotiv – podvlači ona.

Poslednji korak je spoznavanje svojih odgovora na stres i udaljavanja od njega.

– I na kraju šta ste učinili da vam se raspoloženje popravi? Takođe, bez samoosuđivanja, osećaja krivice i svega sličnog – dodaje doktorka.

Kada je stres dobar

Dr Nada Kosić Bibić podseća da ne možemo izbeći svaki stres jer je on neizbežno sastavni deo našeg svakodnevnog života. A nekada može imati i pozitivnu konotaciju.

– Ma koliko to zvučalo paradoksalno nije ni zdravo da živimo onako, baš bez ikakvih izazova. On može biti i podsticaj vašeg daljeg razvoja i napretka. To je takozvani pozitivan stres ili eustres, za razliku od negativnog stresa ili distresa koji treba pokušati izbeći – savetuje dr Kosić Bibić.

Kako izbeći stres

Može da zvuči iznenađujuće, ali dobar broj stresora u životu može da se izbegne, kaže dr Nada Kosić Bibić i daje savete kako to pravilno uraditi.

Naučite da kažete “ne”

upoznajte svoje granice i držite se njih. Bio to vaš profesionalni ili lični život, nemojte prihvatati dodatno opterećenje ako vidite da vam ne čini dobro, i ako ste u mogućnosti da ne prihvatite.

Većina nas je u situaciji da mora da radi i čini više nego što može, a dugoročan rad preko sopstvenih granica je, ipak, stresor.

Izbegnite ljude koji vas stresiraju

Razgovarajte, ako mislite da je moguće, ili gledajte da ograničite vreme boravka u nečijem društvu ili ga eliminišete iz svog života, ako je moguće.

Preuzmite kontrolu nad svojim okruženjem

Ako vas sve živo čini anksioznim, nervira vas, “skače vam po živcima”, ukinite to. Ugasite televizor i krenite u šetnju. Nađite svaki dan još jedan način kako da izbegnete “cirkus” koji realno možete da izbegnete.

Izbegnite hranu koja vam smeta, izbegavajte muziku koja vas nervira, gužvu koja vas izluđuje. Toliko, obično, čovek može. Napravite jasnu razliku između “mora” i “trebalo bi”.

Izbegnite “vruće” teme

Rasprave i svađe oko sporta ili politike dovedu ljude i do srčanog udara.

Ne dozvolite da stres upravljama vama

Prevazilaženje stresa je formula opstanka, a uključuje svako ponašanje koje se pokaže najsvrsishodnijim u otklanjanju ili smanjenju fizičke ili psihičke ugroženosti i koje omogućava pojedincu da ponovo uspostavi kontrolu nad situacijom.

– Ako ne možete promeniti situaciju izbegavanjem faktora stresa, onda probajte da promenite sopstvenu reakciju. Prilagodite se stresoru i prihvatite stres, a neka vaša očekivanja budu realna. Budite tolerantni prema sebi i drugima, jer niko nije savršen. Ako ne volite svoj posao, a imate mogućnosti, promenite ga. Stres je moguće kontrolisati, ali je bitno da razdvojite važno od nevažnog, da izbegavate negativan stres i podržavate pozitivan stres koji vas stimuliše, a ne iscrpljuje. Negujte pozitivne misli i osećanja i odaberite optimističku stranu života. Optimizam predstavlja nadu, mogućnost i delotvornost, ujedno vam daje pravo na novi početak – kažu u Centru.

Kako dodaju, uz obavezan odmor, način kako se svakodnevno hranite treba da se zasniva na principima pravilne ishrane, a to podrazumeva i svakodnevno prisutnu fizičku aktivnost. Gradite i negujte dobre međuljudske odnose uz poverenje, uzajamno poštovanje, ljubav i prijateljstvo.

– Kada naučite da savladate stres, bićete u stanju da se sa svakom situacijom u životu nosite sa više samopouzdanja. Stres je nemoguće zaustaviti, ali je moguće biti kreativniji i u porodici i na poslu, biti posvećen voljenim osobama i raditi stvari koje volite i u kojima uživate – zaključuje dr Kosić Bibić.