Iako smo pomislili da je Sonja sve probleme sa kosom uspešno prebrodila i da su nedaće sa alopecijom, koja joj se prvi put pojavila u osnovnoj školi, prošlost, ispostaviće se da je terapija kostikosteroidima ipak dala privremene rezultate, kao i da se pečati na glavi ponovo pojavljuju. Ali, kako to biva kod snažnih žena kao što je ona, Sonja nije dopustila da je novi ciklus poznate borbe poremeti, uzdrma i razočara, a svoje iskustvo želi da podeli sa što većim brojem ljudi, kako bi njena priča jednog dana pomogla onima koji žive ili će živeti ‘u njenoj koži.

– Prošle godine sam počela da primam terapiju kortiosteroidima. Pre toga sam, naravno, pokušavala da primenim sve terapije koje sam do sada koristila, kao što su preparati koje sam lokalno primenjivala na koži glave, ali ovog puta nisam mogla da zaustavim opadanje. Nije mi pomogla čak ni homeopatija kojoj sam, inače, okrenuta i koja je davala rezulate. Primala sam četiri injekcije diprofosa najpre jednom u šest nedelja, a posle osam meseci su to proredili na osam nedelja po četiri injekcije – započinje priču Sonja, kojoj su svojevremeno opale i obrve i deo trepavica na jednom oku.

Koji redosledom je dlake na glavi gubila, tim redosledom su joj se i vraćali. Postepeno i u delovima porasle su joj trepavice, obrve, a onda i kosa.

– Zbog kose, koja nije rasla ujednačeno, jedno vreme sam morala da brijem glavu. Godinu dana od trenutka kada mi je poptuno opala, kosa se u poptunosti vratila, ali sam nastavila da primam terapiju još neko vreme, jer se nije smela naglo prekidati – nastavlja.

“Saživela sam se sa identitetom ćelave devojke”

Kada je kosa počela da joj se vraća, bilo joj je podjednako čudno kao i kada je počela da je gubi.

– Potpuno sam se saživela sa identitetom ćelave devojke. Navikla sam se i na pažnju koju sam neminovno privlačila. To sam postala ja i sada je trebalo odreći se toga. Plašila sam se i kako ću sada izgurati kad kosa ponovo počne da mi raste i koje su to frizure koje ću morati da nosim dok ne dođem stadijuma da ponovo imam dugu kosu, kao nekad.

“Zbog ponovnog opadanja bila sam tužna samo dva sata”

Nažalost, do tog stadijuma nije došla jer je u međuvremenu kosa ponovo počela da joj opada.

– Kada sam ponovo primetila pečat na glavi, sećam se da sam se jako rastužila, jer sam znala da to može da dovede i do ponovnog gubitka cele kose i koliko je mučno prolaziti kroz tu fazu. Nije strašno to biti ćelav, koliko skupljati dlake po kući. Ipak, sve je trajalo možda dva sata i posle sam prestala da razmišljam o tome. Objasnila sam sebi da to nije ništa novo i da sam kroz sve već prošla i uverila sam sebe da će sve biti kako treba da bude. Obrisala sam suze i više se nisam vratila na te misli. Više bih, iskreno, volela da mi kosa poptuno opadne i da trajno budem ćelava, nego da na godinu dana prolazim kroz ovu fazu – hrabro ističe Sonja, koju su mnogi zavoleli zbog njene duhovitosti, otvorenosti da priča o svemu sa čime se suočava i načina na koji je svoj, uslovno rečeno, ‘nedostatak’ pretvorila u prednost, koja je uspešno izdvaja i približava ljudima.

Iako voli da se i sama našali na svoj račun, u trenutnoj situaciji, kada joj je više od pola kose opalo, ponekad trakom namesti frizuru tako da pečate pokrije, jer nije uvek raspoložena za ljubopitljive poglede, tihe komentare i primetnu začuđenost ljudi. Ipak, na terapiju kostikosteroidima se ne vraća, zbog svih nuspojava koje ona nosi sa sobom.

– Pijem vitamine za kosu i lokalno mažem regije koje je alopecija zahvatila. Doktroka mi isto govori da nije sve tako ‘crno’ kao prošli put, jer mi nisu opale obrve, trepavice i cela kosa. Pratimo situaciju, ali ne silim ništa i prepuštam da se stvari dešavaju same od sebe. Pobeda i dolazi onog trenutka kada meni postane svejdeno. To mi se prvi put pokazalo kao učinkovito, pa se nadam da će i sada – snažno poručuje i na kraju dodaje da je njen najvažniji savet da se svaka faza alopecije prihvati oberučke i da se čovek ponaša kao da je ona sastavni deo njegovog života, te da da ne ulaže svu energiju u problem jer je čovek sve drugo, izuzev kose.