– Tenis pokazuje moć, gracioznost, intelekt, duhovitost, ravnotežu, brzinu, radost, tugu i čistu odlučnost ljudskih bića – kaže Brajan Hejnlajn, neurolog, predsednik Teniskog udruženja Sjedinjenih Američkih Država i bivši glavni medicinski službenik NCAA.

I ove godine US Open beležio je rekorde posećenosti svih vremena, mnogi ljudi se ponovo dive sportu koji postoji još od 11. veka, a u Srbiji je popularnost ovog sporta dostigla najveće mere uz Novaka Đokovića.

I iako se ne može poreći da je tenis privlačan za gledanje i da je zabavno igrati ga, ovaj sport se pokazao kao najbolji među svim fizičkim aktivnostima i za mentalno i za fizičko zdravlje.

Igranje tenisa pruža niz koristi za fizičko zdravlje:

• smanjenje rizika od gojaznosti
• smanjenje rizika od nastanka dijabetesa
• poboljšana koordinacija
• povećanje nivoa energije
• jače srce

Kada se igra tenis, učestvuje celo telo, a medicinari objašnjavaju kakav to konkretan uticaj ima na organizam.

Tako česti zamahi reketom održavaju i povećavaju čistu mišićnu masu u ramenima i rukama. Dok se mišići poboljšavaju konstantnom rotacijom i kretanjem tela, a sprint, držanje i produženo angažovanje jačaju mišiće nogu, leđa i stopala.

– Za razliku od mnogih drugih sportova, tenis zahteva višestruku upotrebu mišićno-koštanog sistema da bi igrao dobro, uključujući brzo pokretanje i zaustavljanje, i iznenadne promene smera – kaže Džejms Gledston, lekar i šef sistema u odseku za sportsku medicinu u Njujorku.

Babet Plam, lekar, konsultant za sportsku medicinu i vežbe i glavni medicinski savetnik Kraljevskog holandskog udruženja za tenis na travi navodi da je ova aktivnost posebno dobra za kosti.

Deca koja rano počnu sa tenisom imaju:

• jači koštani sistem
• deblje kosti
• zdravije kosti

– To se dešava zahvaljujući kombinaciji mehaničkog stresa, hormonskih odgovora, povećanog protoka krvi i poboljšane apsorpcije hranljivih materija povezanih sa vežbanjem. Sve zajedno doprinosi jačanju kostiju i poboljšanju opšteg zdravlja skeleta – dodaje ona.

Sport koji štiti srce

– Ovaj sport takođe smanjuje rizik od srčanih oboljenja, između ostalog i zato što pokreti visokog intenziteta praćeni kratkim odmorima imitiraju produžene vežbe umerenog intenziteta. To znači da je odličan za protok krvi i za jačanje srčanog mišića – kaže Rami Hasiš, fizioterapeut i konsultant za telesne performanse u Los Anđelesu.

Tenis angažuje i druge mehanizme u telu:

• snižava krvni pritisak
• poboljšava rad srca u mirovanju
• povećava zdrave profile lipida kako bi se poboljšao nivo holesterola

– Ovo su samo neki od razloga zbog kojih se pokazalo da redovno igranje tenisa smanjuje ukupan rizik od srčanih oboljenja do 56 odsto – kaže Džesika Švarc, fizioterapeutkinja i portparol Američkog udruženja za fizikalnu terapiju.

Istraživanje o dugovečnosti sportista

Danski kardiolog Peter Šnor vodio je čuvenu 25-godišnju studiju srca u gradu Kopenhagenu, koja je ispitivala vezu između različitih sportova i očekivanog životnog veka.

On kaže da se dugovečnost usled igranja tenisa poboljšala više nego s bilo kojim drugim sportom obuhvaćenim istraživanjem.

Bavljenje sportom sportisti su produžili život:

• teniseri za 9,7 godina
• fudbaleri za 4,7 godina
• biciklisti za 3,7 godine
• plivači za 3,4 godine
• džogeri za 3,2 godine

– Sport zahteva stalno strateško planiranje, brzo donošenje odluka i prilagodljivost, koji stimulišu funkciju mozga i izazivaju kognitivne sposobnosti – kaže Megan Holms, kineziolog i direktor Laboratorije za fizičku aktivnost i velnes na Državnom univerzitetu Misisipija.

Igranje tenisa je dobro za mentalno zdravlje

Istraživači su pokazali i da je tenis dobar i za fizičko i za mentalno zdravlje.

– Ponavljani pokreti povezani sa igranjem “kupaju” naš hipokampus proteinom koji se zove neurotrofni faktor iz mozga koji pomaže u poboljšanju neuroplastičnosti i sprečava kognitivni pad povezan sa starenjem – ponavlja Švarc.

Hasiš dodaje i da poboljšava funkciju pamćenja.

– Istraživanje, takođe, pokazuje da učesnici u tenisu doživljavaju bolje praćenje pokreta očiju i brže vreme reakcije od neaktivnih pojedinaca. Teniseri nadmašuju druge sportiste i kada je reč o vremenu reakcije i vremenskoj obradi – kaže Plam.

Gledston zaključuje da dodatna istraživanja pokazuju da teniseri doživljavaju značajno niže nivoe stresa, depresije i anksioznosti u poređenju sa neigračima.

(NationalGeographic)