Tikovi su nagli, kratkotrajni i ponavljajući pokreti ili vokalizacije koji se dešavaju bez voljne kontrole, i mogu značajno da naruše funkcionalnost i samopouzdanje individue, objašnjava profesor doktor Igor V. Pantić, specijalista psihijatrije i vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Dve vrste tikova

Kako navodi prof. dr Pantić, postoje razne podele tikova, ali verovatno najznačajnija je podela na motorne i vokalne tikove.

– Motorni tikovi se mogu manifestovati u vidu treptanja, podizanja obrva ili naglih i ponavljajućih trzaja glave, ramena, ruku ili drugih delova tela. Vokalni tikovi se odlikuju glasovnim manifestacijama poput izgovaranja reči ili dela reči, “čišćenja grla” ili kašljem. Postoje i raznovrsni složeni tikovi koji se mogu odlikovati kombinacijom različitih motornih radnji i zvukova. Jedan od najkompleksnijih neuroloških poremećaja koji je udružen sa složenim tikovima je Turetov sindrom – kaže za “Blic zdravlje” prof. dr Pantić.

Najčešće počinju u detinjstvu

Prema rečima našeg sagovornika, iako tikovi mogu da se jave u bilo kojoj životnoj dobi, najčešće počinju u detinjstvu.

– Njihovi uzroci su još uvek nedovoljno ispitani, ali pretpostavlja se da su genetski faktori značajan doprinoseći činilac njihovom razvoju. Stanja povišene anksioznosti i mentalnog stresa mogu takođe povećati verovatnoću njihovog nastanka – ističe prof. dr Pantić.

Često se javljaju udruženo sa različitim poremećajima

Sagovornik “Blic zdravlja” objašnjava da tikovi mogu da nastanu i da postoje bez prisustva ijednog drugog mentalnog ili neurološkog poremećaja.

– Međutim, nije retkost da oni nastaju udruženo sa različitim razvojnim poremećajima poput hiperkinetičkog poremećaja (ADHD) ili opsesivno- kompulzivnog poremećaja. Tikovi sami po sebi mogu da izazovu značajnu količinu stresa kod pacijenta uz smanjenje samopoštovanja i samopouzdanja, što može povećati rizik od nastanka depresije. Tikovi takođe u određenim slučajevima mogu bitno smanjiti kvalitet života, pored ostalog i zbog količine vremena i energije koju osoba ulaže radi njihove kontrole – poručuje prof. dr Pantić.

Tikovi mogu značajno da remete kvalitet života

Izraženiji i teži tikovi mogu da budu izrazito neugodni i da utiču na učenje, posao, socijalne odnose, te mogu bitno da izmene kvalitet života. Stoga je jasno da tikovi često nisu samo medicinski problem već utiču na celokupni život. Zbog toga je vrlo važna podrška i razumevanje okoline.

Dobra vest je da većina tikova prolazi spontano.

– U svom blažem obliku, tikovi mogu biti prolazni i kratkotrajni, i često ne zahtevaju nikakav vid terapije. Međutim, neki tikovi mogu značajno da naruše funkcionalnost, da ometaju osobu u obavljanju svojih školskih i poslovnih obaveza, i da kao posledica udruženog mentalnog stresa ugroze psihičko zdravlje. U takvim slučajevima je potrebno potražiti pomoć stručnog lica, odnosno psihijatra ili psihoterapeuta – napominje prof. dr Pantić.

Kada je potrebna stručna pomoć

Uglavnom se navodi da, ukoliko tik postoji kontinuirano duže od četiri nedelje, potrebno je obratiti se stručnom licu.

– Ne postoji lek koji može odmah i u potpunosti da ukloni tikove, a u mnogim slučajevima ni jasno definisani terapijski protokoli za ovaj poremećaj. U praksi se često primenjuju različite metode psihoterapije, a jedna od danas najpopularnijih je kognitivno-bihejvioralna terapija. Tokom ove terapije se identifikuju različiti misaoni obrasci i ponašanja koja su asocirana sa tikovima, i pokušava se sa njihovom izmenom – navodi prof. dr Pantić.

Kako dodaje naš sagovornik, mogu se primeniti i različite tehnike relaksacije i strategije upravljanja stresom koje pomažu pacijentu da makar delimično ostvari kontrolu.

– Kognitivno-bihejvioralna terapija može biti od pomoći i u lečenju drugih poremećaja poput depresije ili opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Ako psihoterapijski pristupi ne daju rezultate, u pojedinim slučajevima može se razmotriti primena farmakoterapije – poručuje za “Blic zdravlje” prof. dr Igor Pantić.